"Smak sveta" je zakazan za 13. novembar 2026. godine: Evo odakle je došao ovaj bizarni datum

13. novembar 2026. na internetu se ponovo pojavljuje kao navodni datum kada će se desiti "smak sveta", ali iza njega nema predviđanja udara asteroida, nuklearnog rata ili neke kosmičke katastrofe. Datum potiče iz naučnog rada objavljenog 1960. godine, u kojem su fizičari matematički pokušali da izračunaju šta bi se dogodilo kada bi tadašnji trend rasta svetske populacije nastavili da guraju u budućnost.

Njihova računica vodila je ka tački u kojoj bi matematička kriva "otišla u beskonačnost". Ta tačka dobila je veoma konkretnu oznaku: petak, 13. novembar 2026. godine.

Preporučujemo

Naravno, Zemlja neće tog dana odjednom ostati bez ljudi niti će se dogoditi bilo kakva fizička katastrofa. Problem je u tome što matematička formula nije mogla zauvek da opisuje stvarni svet.

Kako je nastao "datum kraja sveta"

Početkom šezdesetih godina strah od prenapučenosti planete bio je veoma drugačiji od današnjih demografskih briga.

Autori rada uzeli su procene broja ljudi na Zemlji iz prethodnih vekova i pokušali da ih predstave matematičkom krivom. Ona je pokazivala sve brži rast populacije, a zatim su je produžili u budućnost.

Kada se takva kriva nastavi dovoljno dugo, dolazi do matematičke singularnosti. To je tačka u kojoj formula daje beskonačnu vrednost i prestaje da ima smislen opis stvarnog sveta.

U njihovom proračunu ta tačka nalazila se upravo u novembru 2026. godine, uz procenjenu grešku od nekoliko godina. Sam datum 13. novembar najverovatnije nije imao nikakav naučni značaj. Prema kasnijim objašnjenjima, bio je povezan sa rođendanom jednog od autora.

Drugim rečima, naučnici nisu tvrdili da će jednog dana milijarde ljudi fizički nestati ili da će planeta eksplodirati. Pokazali su šta se događa kada se jedan veoma brz trend matematički nastavi bez kraja.

Postoji čak i apsurdniji detalj. Kada bi se ista formula produžila unazad kroz vreme, dala bi rezultat prema kojem bi se prvi čovek pojavio pre više stotina milijardi godina, što je daleko starije od samog Univerzuma.

To je upravo pokazalo koliko je takvu krivu besmisleno produžavati van podataka na kojima je zasnovana.

Danas je slika potpuno drugačija

Problem sa starom računicom postao je očigledan kada se promenio sam trend koji su naučnici posmatrali.

Kako su se države industrijalizovale i postajale bogatije, porodice su u proseku počele da imaju manje dece. Stopa rađanja nastavila je da pada u velikom delu sveta, dok se životni vek produžavao.

Zato savremene demografske projekcije ne vode ka beskonačnom broju ljudi.

Prema najnovijim procenama Ujedinjenih nacija, svetska populacija je 2024. godine iznosila oko 8,2 milijarde ljudi. UN očekuje da će nastaviti da raste još nekoliko decenija i da dostigne oko 10,3 milijarde sredinom 2080-ih, nakon čega bi trebalo postepeno da počne da opada.

UN pritom procenjuje da je verovatnoća da će svetska populacija dostići vrhunac tokom ovog veka oko 80 odsto. Projekcije obuhvataju 237 država i teritorija i zasnivaju se na velikom broju popisa stanovništva, evidencija rođenih i umrlih i drugih demografskih podataka.

Zato 13. novembar 2026. neće biti kraj sveta, niti postoji savremena naučna prognoza koja taj datum povezuje sa nestankom čovečanstva.

Ono što ovaj stari rad zapravo pokazuje mnogo je zanimljivije od same senzacionalne priče. Matematička formula može savršeno da opiše podatke koje imamo, a da potpuno pogreši kada pretpostavimo da će se isti trend nastaviti zauvek.

Godine 1960. izgledalo je da ljudska populacija nezaustavljivo ubrzava. Danas znamo da se demografija promenila i da svet ide ka periodu starenja i usporavanja rasta stanovništva, a ne ka beskonačnom broju ljudi.

Dakle, petak 13. novembar 2026. zaista postoji u jednom starom naučnom radu. Samo što nije zakazan kao kraj sveta. To je datum kada je jedna matematička kriva prestala da ima smisla.

(Telegraf.rs)