Šta je pisalo u poruci koja je promenila istoriju: Veštačka inteligencija otkrila sadržaj Napoleonove tajne

Veštačka inteligencija uspela je da razbije tajnu vojnu šifru staru više od dva veka i pročita pismo poslato po direktnom nalogu Napoleona Bonapartea. Ova poruka iz 1809. godine decenijama je zbunjivala istoričare, ali je napredni algoritam rešio zagonetku za svega šest sati efektivnog rada.

Spis sačinjen od oko 1.300 simbola poređanih u 24 reda poslao je Napoleonov pastorak Eugen de Boharne. Poruka je bila upućena generalu Ogistu de Marmonu uoči velikog i opasnog pohoda protiv Austrije, kada je francuskoj vojsci bila neophodna apsolutna tajnost planova.

Preporučujemo

Da bi zavarali špijune, Francuzi su koristili takozvani homofonični šifrat gde se isto slovo pisalo na više različitih načina pomoću mešavine brojeva i crteža. Pošto je originalni ključ za prevođenje davno izgubljen, dokument je ostao potpuna nepoznanica za sve istorijske arhive.

Prekretnica se dogodila kada je Karter Čerč, inženjer sajber-bezbednosti, rešio da primeni logiku korišćenu pri razbijanju čuvene Enigme. Uzeo je digitalnu kopiju francuskog pisma i pustio napredni AI sistem da skenira uzorke.

Algoritam je uspeo da poveže sve tajne simbole i prevede kompletan tekst na francuski jezik posle četiri sata skeniranja i dva sata obrade. Mašina je odradila matematički deo posla za koji bi ljudima u prošlosti bile potrebne godine rada.

Prevedeni tekst otkrio je detaljne izveštaje o kretanju trupa u Italiji, Nemačkoj i Poljskoj. U poruci je pisalo i da se Rusija sprema za akciju protiv Austrije, uz oštru motivacionu poruku generalu da ne poklekne pred neprijateljem.

Poruka koja je promenila tok istorije

Ove informacije stigle su na teren u pravom trenutku i omogućile generalu Marmonu da spoji svoje snage sa glavninom Napoleonove vojske. Njegove trupe su ubrzo odigrale presudnu ulogu u bitki kod Vagrama, gde je Austrija pretrpela težak poraz.

Napoleon je zbog vrhunski odrađenog posla nagradio Marmona i dodelio mu titulu maršala Francuske. Ovaj slučaj brzo je postao viralan jer pokazuje kako moderna tehnologija može uspešno da otključa davno zaboravljene arhive.

Stručnjaci napominju da veštačka inteligencija neće zameniti istoričare, pošto su potvrda tačnosti i analiza konteksta i dalje u rukama ljudi. Ipak, plan je da se isti algoritam uskoro primeni na hiljade drugih tajnih dokumenata koji skupljaju prašinu u muzejima.

(Telegraf.rs)