Mislili smo da donose napredak: Slavni izumi koji su se pretvorili u smrtonosnu zamku

Istorija tehnološkog i naučnog napretka neraskidivo je povezana sa poduhvatima koji su unapredili ljudski život, ali i sa zabludama koje su imale katastrofalne posledice. Dok je za oružje od samog početka jasno čemu služi, čitav niz supstanci i tehnologija isprva je dočekan sa opštim oduševljenjem kao simbol napretka, da bi se tek decenijama kasnije ispostavilo da izazivaju teške bolesti i masovna stradanja

​Ovakve greške iz prošlosti opominju na oprez u eri kada se tehnološke inovacije razvijaju brže nego ikada pre.

Preporučujemo

​Radioaktivnost u čokoladama i azbest u filterima cigareta

​Kada je Anri Bekerel 1896. godine otkrio zračenje uranijumovih soli, a Marija i Pjer Kiri nedugo potom izolovali radijum, svet je poverovao da je pronašao univerzalni izvor energije. Radijum je smatran eliksirom vitalnosti, pa se koristio u banjskim lečilištima, dodavan je u pijaću vodu, pa čak i u čokolade. Posebno je bio popularan u proizvodnji fluorescentnih satova gde je kombinovan sa cink-sulfidom. Iako je istraživanje radijacije otvorilo put savremenoj radioterapiji protiv raka, neznanje o njenoj štetnosti odnelo je bezbroj života.

​Sličnu sudbinu doživeo je i azbest. Zbog izuzetne otpornosti na toplotu i mehaničke čvrstine, ovaj prirodni mineral decenijama je masovno ugrađivan u krovne pokrivače, izolaciju zgrada, kočione pločice i zaptivke. Jedna od najbizarnijih i najopasnijih primena zabeležena je pedesetih godina prošlog veka, kada je marka cigareta Kent koristila plavi azbest (krokidolit) kao materijal za filtere, pa su pušači direktno udisali smrtonosna vlakna. Uprkos zabranama koje su počele sedamdesetih godina, azbest je i dalje prisutan u starim objektima, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da godišnje i danas uzrokuje oko 255.000 smrtnih slučajeva.

​Olovo u gorivu i živa kao drevni pigment

​Olovo se koristilo još u Rimskom carstvu za posuđe i zaslađivanje vina, a petina recepata iz čuvenog Apicijevog kuvara sadržala je olovo radi boljeg ukusa. Upozorenja mislilaca poput rimskog arhitekte Vitruvija ili vekovima kasnije Bendžamina Frenklina nisu sprečila njegovu industrijsku upotrebu.

​Vrhunac opasnosti nastupio je početkom 20. veka kada je kompanija General Motors počela da dodaje tetraetil-olovo u benzin radi povećanja snage motora. Tokom šest decenija korišćenja ovog goriva samo u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje je umiralo do 5.000 ljudi, dok od posledica trovanja olovom u svetu i danas strada skoro milion ljudi svake godine.

​Živa, jedini metal u tečnom stanju na sobnoj temperaturi, nekada je bila standardni deo medicinskih toplomera. Mnogo pre toga korišćena je kao sastojak crvenog pigmenta cinabarita, ostavljajući tragove trovanja koji datiraju još od pre 5.000 godina.

​Od poljoprivrednih preparata do bojnih otrova

​Sredinom 20. veka insekticid DDT smatran je spasonosnim sredstvom za suzbijanje malarije i zaštitu useva. Ipak, otkriće da se ova hemikalija trajno taloži u zemljištu i kroz lanac ishrane dospeva do ptica i ljudi, detaljno opisano u knjizi Tiho proleće autorke Rejčel Karson, dovelo je do njegove globalne zabrane šezdesetih godina. Prema podacima radne grupe Svetske zdravstvene organizacije, trovanja pesticidima i dalje odnose oko 20.000 života godišnje.

​Potraga za novim pesticidom dovela je i do nastanka jednog od najstrašnijih hemijskih oružja. Nemački hemičar Gerhard Šrader je 1938. godine, u pokušaju da stvori sredstvo protiv poljskih buba mešanjem fosfora i cijanida, slučajno sintetisao nervni bojni otrov sarin. Iako ga nemačka vojska nije upotrebila tokom Drugog svetskog rata, teroristički napadi sarinom u Macumotu i tokijskom metrou 1994. i 1995. godine odneli su 19 života i otrovali više od 5.000 ljudi.

​Danak ozonskom omotaču, dinamitu i ranim operacijama

​Frigoni i hlorofluorougljenici (CFC) stvoreni su 1928. godine kao bezbedna, nezapaljiva zamena za otrovni amonijak u rashladnim uređajima. Tvorac ovog jedinjenja bio je inženjer Tomas Midžli Mlađi, isti čovek koji je uveo olovo u benzin. Tek 1974. godine naučni rad u časopisu Nature dokazao je da CFC uništava ozonski omotač, što je dovelo do usvajanja Montrealskog protokola 1987. godine i zabrane ovih gasova, ali tek nakon što je pojačano ultraljubičasto zračenje izazvalo porast oboljevanja od raka kože.

​I eksploziv TNT započeo je svoj put kao bezazlena materija. Hemičar Julijus Vilbrant ga je 1863. godine sintetisao kao žutu boju za odeću, a njegova razorna snaga iskorišćena je tek decenijama kasnije u vojnoj industriji, gde je pored eksplozija izazivao i teška trovanja radnika u fabrikama.

​Medicina je takođe prolazila kroz mračne faze pre uvođenja antiseptika na bazi karbolne kiseline od strane Džozefa Listera. Hirurški zahvati u 19. veku, poput operacija koje je izvodio Robert Liston, često su završavali smrću pacijenata usled postoperativnih infekcija.

​Konačno, i sam globalni transport, oličen u brzom avionskom i brodskom saobraćaju, doneo je neželjenu posledicu: lokalna žarišta bolesti poput kolere, gripa, SARS-a i virusa korona postala su globalne pandemije koje se šire planetom za samo nekoliko sati.

(Telegraf.rs)