"Nestali" novinar Stefan Cvetković do detalja opisao svoju otmicu: Jedan, najvažniji detalj je namerno izostavio (FOTO)

Novinar iz Bele Crkve Stefan Cvetković, koji je nestao u sredu, kasno uveče 13. juna 2018. u Beloj Crkvi, gde živi i radi, a pronađen dva dana kasnije, u utorak 19. juna održao je konferenciju za novinare u beogradskom Media Centru na kojoj je detaljno opisao sve što se dešavalo od trenutka kada je nestao, do trenutka kada je pronađen.

Poslednji snimak nestalog novinara Stefana Cvetkovića nastao je u Beogradskoj ulici. Odatle se nije vratio kući (VIDEO)

Preporučujemo

- Bila je sreda, kasno veče, ja nestajem. Troje ljudi me lišava slobode, jedno lice ima značku za koju ja ne znam šta je. Druga dva lica su naoružana i nema maskeu na sebi. Ostala dvojica koji su me izvukli iz auta i stavili u drugo vozilo, imaju maske. Posle 3-4 minuta vožnje bez nasilja i pretnji, u tišini, ćutali smo i niko nije progovarao, izvode me iz kola, zvoni mi telefon. Jedan od njih mi uzima telefon i kaže mi javi se, stavlja mi kapuljaču na glavu. Zvao me je Dejan, prijatelj. Završavam brzo razgovor i ne govorim mu ništa.

Foto: Prinscreen/N1

- Prebacuju me u drugo vozilo, ne znam marku, auto sa kliznim vratima. Vozimo se oko 10 minuta, otprilike, ja sam sve vreme sa kapuljačom na glavi. Stajemo, izlazim, neki peščani teren je u pitanju, otvaraju se klizeća vrata. Izvučen sam iz kola, ništa nasilno, nikakav otpor nisam pružao. Vidim stajalište, a onda i stepenice, saplićem se o nešto. Dolazim u nešto što je verovatno neka prostorija, ima laminat ili parket, stolica, sedam.

- Jedno od tih lica, oglasi se se i kaže "da li si svestan šta radiš". Akcenat mu je bio čudan, deluje slovenački. Brzo je zaćutao. Nisam vezivan ni tučen, samo sedim, vreme prolazi, beskrajno traje. U jednom trenutku čujem helikopter, a mi nismo mogli daleko da odemo od Bele Crkve, ali mislim da u Beloj Crkvi 25 godina nije bio helikopter. Ne znam ništa ali tog trenutka u mojoj glavi mislim da sve to ima veze sa kriminalom.

Foto: Prinscreen/N1

- Tada shvatam da nešto nije u redu. Vreme opet prolazi. Posle 10-12 sati zamolio sam da odem do wc-a, i odvode me. Tražim vodu, dobijam čašu vode, diže mi se do nosa. Vidim plave pločice kaakve imaju svi u Beloj Crkvi, jer je takve radila fabrika odatle. Zato sam ubeđen da me nisu daleko odveli. Povremeno se čuju glasovi, koraci, nešto se dešava. U jednom trenutku vibrira telefon, neko ulazi i izlazi u prostoriju. Inače, u prostoriji sa mnom uvek ima nekog, najmanje dvoje a možda i četvoro, jer uvek čujem različite zvukove i glasove, sa različitih strana. Rekao bih da je bio neki krevet u sobi po zvukovima.

- Vreme je prolazilo, nisam imao predstavu o vremenu. Odjednom se opet čuju helikopteri, i opet neki koraci, kretanja. U jednom trenutku me je  neko pitao "gde želiš da te odvedemo"? Ja kažem gde. Nakon 20-ak minuta me odvode odatle, ulazim u kola, sedam na zadnje sedište sa dva lica, isto kao i kada su me dovozili tu, imam kapu na glavi. U desnom predelu pluća imam nešto metalno, pretpostavljam pištolj, ne znam, nisam video, imao sam kapu na glavi.

- Izlazimo iz kola, neka deca se čuju. Prelazim u vozilo MUP-a Srbije, tamo se nalazi Dijana Hrkalović i još ljudi, među kojima je direktor PU Pančevo. Imao sam super tretman, ispituju me, dolazi hitna, ustanovi se da nisam baš u ok zdravstvenom stanju, oni su vrlo prijatni prema meni. Nakon toga su me odveli kod lekara, svi su bili divni i ok prema meni. Pr toga je pozvana moja porodiuca ranije, čuo sam se sa ocem.

Foto: Prinscreen/N1

- Do tog trenutka ja sam isključen i nemam nikakvu informaciju šta se dešava napolju niti šta se piše. U nedelju popodne sam zamolio da je sad već suviše prošlo od petka uveče, ceo dan u subotu i nedelja... E, sada moram da preskočim jedan detalj, molim vas za razumevanje. Zapamtite da sam vam to rekao.

- Želeo sam da odem u Beograd da vidim sina koji tu živi i studira a nakon toga otišao u Belu Crkvu kod svojih. Po dolasku u Belu Crkvu sedam za kompjuter, i tu dobijam neke nove informacije... Između ostalog, da sam strani plaćenik, da imam veze sa stranim službama, da sam pao na poligrafu, da mi je neko od kosovskih političara dao da snimam film o Oliveru Ivanoviću, da sam pare potrošio u Mađarskoj na žene i kocku...

- Shvatam da bi zbog istrage bilo dobro da se neko vreme suzdržim od javnih nastupa. Obavestio sam kolege iz novinskih udruženja i zamolio za razumevanje. Osećao sam potrebu da se što pre oglasim da me ljudi vide zbog brige i svega. Prvi dan sam se suzdržavao, ali nakon nekih čudnih dešavanja juče sam u toku dana odlučio i video da stvari dobijaju vidne posledice i da je sve prešlo granicu i da može da dobije neke ozbiljnije razmere.

- Moja kuća i porodica su pod policijskom pratnjom - završio je izlaganje Stefan Cvetković koji se tokom monologa preznojavao i kako je sam rekao, bilo mu je izuzetno neprijatno da se priseća svega.

Foto: Prinscreen/N1

Usledila su pitanja novinara:

Kako nije nađen DNK u kolima - bilo je prvo postavljeno pitanje.

- Ne znam kako da vam objasnim, nije bilo zlih ljudi, nije bilo ničega, izveli su me iz kola i odveli.

- Ovde postoje rupe i ja se slažem sa jednim uvaženim gospodinom koji vrši važnu funkciju, možda najvažniju. Ja sam postao vrlo sumnjičav. Ako je neko zvao moju majku sa mog broja, preko baznih stanica ćemo saznati gde je bio taj telefon i ko je nju pozvao - objasnio je Cvetković.

Dodao je da je njegovo vozilo više od sat i 40 minuta u kretnji i da smatra da je nemoguće da ne mogu da nađu nijedan trag.

- Niko mi nije tražio odeću koju sam imao na sebi - počeo je Stefan i krenuo da vadi stvari iz kese: Pokazao je kapu koja mu je stavljena na glavu i kaže da će nju dati jednoj stranoj ambasadi to za istragu pre svega zbog bezbednosti novinara. Tada je besan upitao "ja sam spremio svoje bekstvo u šortsu, majici i papučama, to mislite? Da nemam ovu kapu, ja bih bio u velikom problemu sada - kazao je on.

Na pitanje novinarke da pokaže kapu, koju nije vadio iz kese, rekao je da neće da je dira, ona je u kesi i neće da je otvara, predaće je dalje.

Jedno od pitanja koje je usledilo bilo je: Za minut, koliko je trebalo policiji da dođe do vas vi ste sakrili kapu i telefon?

- Tako je.

Tada je objasnio da bi mogao da prepozna jednog čoveka u službenoj uniformi sa legitimacijom koga je jedinog i video.

Pitali su ga: Zašto ste sakrili kapu?

- Zašto me ne pitate što je nisu uzeli? - pitanjem je odgovorio on.

(Telegraf.rs)