JE*EMO TI MATER, POLJUBIŠ NAS U D*PE: Odgovor ukrajinskih kozaka turskom sultanu nasmejaće vas do suza (FOTO)

"Odgovor zaporoških kozaka turskome sultanu", Ilja Rjepin, 1880-1891. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei

Ilja Rjepin (1844-1930) bio je najpoznatiji ruski slikar s kraja XIX i početka XX stoleća, a često se može čuti da je njegovo mesto u svetskoj umetnosti slično onome koje je Lav Tolstoj imao u književnosti.

Preporučujemo

Možda ćemo se jednoga dana podrobno pozabaviti životopisom ovoga velikana ruskog i svetskog slikarstva, ali danas ćemo govoriti o samo jednom njegovom delu, remek-delu, radu koji se kod nas naziva "Odgovor zaporoških kozaka turskome sultanu", koji se u bukvalnom prevodu originala zove "Zaporošci pišu pismo turskome sultanu", i koje se u Ukrajini i Rusiji često jednostavno naziva "Zaporošci".

Slika se bavi navodnim istorijskim događajem koji se odigrao 1676. godine, a koji je postao legendaran, pa stoga i važan deo ukrajinskog identiteta i folklora te kozaštva uopšte. Naime, kozaci iz Zaporožja (na ukrajinskom "iza brzaka"; odnosila se na prostor donjeg toka Dnjepra, tzv. Divlja polja; Zaporoška Sič je bila sedište tih kozaka, a reč "sič" označava zasek, rov osnažen balvanima i palisadom, dakle, drveno utvrđenje) napisali su tada krajnje uvredljivo pismo otomanskom sultanu Mehmedu IV koji im je prethodno uputio ultimatum da mu se pokore.

Kozačka rada (veće, savet, skupština) u Zaporoškoj Siči. Foto: Wikimedia Commons/Архив Николая Мазепы

Original tog pisma nije sačuvan pa nikada nećemo saznati da li je priča istinita ili nije, ali u svakom predanju postoji zrno istine: u ovom možda i više od zrna. Sedamdesetih godina XIX veka jedan amaterski ethograf iz Jekaterinburga, izvesni Novicki, pronašao je kopiju ovog pisma, nastalu u XVIII veku, i predao je ukrajinskom istoričaru Dmitru Javornickom. On ju je pročitao gostima u svojoj kući, među kojima je bio i Ilja Rjepin. Tako je ova tema počela da se kuva u glavi čuvenog umetnika.

Istorijska pozadina pisma je sledeća: uprkos tome što su Zaporošci porazili osmanlijsku vojsku u bici, sultan je od njih tražio da mu se potčine. Njegova poruka je glasila ovako:

"Sultan Mehmed IV zaporoškim kozacima:

Kao sultan; sin Muhamedov; brat Sunca i Meseca; unuk i namesnik Boga; vladar carstava Makedonije, Vavilona, Jerusalima, Gornjeg i Donjeg Egipta; car nad carevima; suveren nad suverenima; izvanredni vitez, nikada poražen; čvrsti čuvar groba Isusa Hrista; poverenik izabran od samog Boga; nada i uteha muslimana; suosnivač i veliki zaštitnik hrišćana — zapovedam vama, zaporoškim kozacima, da mi se dobrovoljno potčinite bez otpora, i da odustanete od zadavanja mi nevolja novim napadima.

Okršaj kozaka sa Tatarima Krimskog kanata, Jozef Brandt, 1890. Foto: Wikimedia Commons/inwestycje.pl

Turski sultan Mehmed IV".

Kozaci, predvođeni Ivanom Sirkom, odgovorili su na krajnje neuobičajeni način, koristeći se teškim vređanjem i užasnim vulgarnostima, rugajući se titulama koje su u sultanovom pismu navedene, i parodirajući ih. Rjepinova slika prikazuje njihov užitak dok pišu i smišljaju nove gadosti.

UPOZORENJE: RADI AUTENTIČNOSTI, PREVELI SMO PISMO ONAKO KAKO JE NAPISANO. STOGA, AKO IMATE MANJE OD 18 GODINA ILI NE ŽELITE DA ČITATE PROSTOTE, OVDE SE ZAUSTAVITE JER ĆE POSLE BITI KASNO.

"Zaporoški kozaci turskome sultanu!

O sultanu, turski đavole i prokleti đavolski druže i rođače, sekretaru samoga Lucifera. Kakav si ti to đavolski vitez koji ne može zaklati ježa svojim golim dupetom. Đavo sere, a tvoja vojska jede. Nećeš ti, ti kurvin sine, učiniti hrišćanske sinove svojim podanicima; ne plašimo se mi tvoje vojske, i na kopnu i na moru tućićemo se sa tobom, jebemo ti mater.

Koševi ataman Ivan Sirko, detalj sa slike "Odgovor zaporoških kozaka turskome sultanu", Ilja Rjepin, 1880-1891. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei

Ti vavilonska sudopero, makedonski kolare, pivaru Jerusalima, jebaču koza iz Aleksandrije, svinjaru Velikog i Malog Egipta, krme iz Jermenije, podolski lopove, katamite (pasivni partner u pederastom odnosu) Tartarije, vešaru Kamjenjeca, budalo sveta i podzemlja, idiote pred Bogom, unuče Zmije, i ukrućenosti svoga kurca. Praseća njuško, kobilja guzico, mešanče iz kasapnice, nekrštena obrvo, jebi si svoju mater.

Tako Zaporošci objavljuju, ti ništače jedan. Nećeš čak ni svinje goniti za hrišćane. Sada ćemo zaključiti, jer ne znamo ni datum niti posedujemo kalendar; Mesec je na nebu, godina je Gospodnja, dan je isti ovde kao i tamo; i za to nas poljubiš u dupe!

Koševi ataman Ivan Sirko, sa celom Zaporoškom Sičom."

Rjepin se mnogo divio kozacima, koji su u to vreme bili "u modi", pa je zapisao sledeće: "Sve što je Gogolj napisao o njima je tačno! Sveti narod! Niko na svetu nije tako prisno držao do slobode, jednakosti i bratstva".

Zaporoški kozak u XVIII veku. Foto: Wikimedia Commons/viskovatov.narod.ru

Inače, autor je na "Zaporošcima" radio čak jedanaest godina, budući da ih je počeo 1880. a završio tek 1891. Slika je imala samo jednog vlasnika: državu. Naime, kupio ju je imperator Aleksandar III koji je za nju izdvojio basnoslovnu sumu od 35.000 rubalja, što ju je tada i dugo nakon toga činilo najskupljom ruskom slikom ikada.

Ovo platno — koje je nešto preko dva metra visoko i više od tri i po metra široko — skoro je od samog početka izloženo u Državnom ruskom muzeju u Sankt Peterburgu, koji je sin pomenutog cara, Nikolaj II, utemeljio 1895. godine upravo u čast svog pokojnog oca i shodno tome nazvao ga Ruski muzej imperatora Aleksandra III.

ORIGINAL U VELIKOJ REZOLUCIJI MOŽETE VIDETI NA OVOM LINKU

Postoji i druga Rjepinova verzija ove slike, koja nikada nije dovršena, koja je slabija što se kvaliteta tiče i nešto manja od originala, i koja se danas nalazi u Harkovskom umetničkom muzeju.

(O. Š.)