Najpoznatiji atentati u svetu i Srbiji: Ubijali su vladare i političare, a posle ovih likvidacija usledile su strašne posledice, čak i ratovi (FOTO)
Mnogi atentati su ostavili brojne i teške posledice, a neki su čak bili i uzrok ratova u kojima je stradalo milionsko stanovništvo
Atentat je ubistvo pojedinca, koji je obično poznata ličnost, političar, religijska figura ili plemić. U slučaju atentata obično postoje jasni motivi - ljubomora, politički ili religijski idealizam, naručeno ubistvo, osveta i slično. Mnogi atentati su ostavili brojne i teške posledice, a neki su čak bili i uzrok ratova u kojima je stradalo milionsko stanovništvo.
Preporučujemo
Putujuća izložba Ajnštajnovih rukopisa u Kini, Japanu i Tajvanu
TAJNA NEMANJINE ZLATNE VILJUŠKE: Da li je naš veliki župan stvarno ponizio Barbarosu u Nišu? (FOTO)
Atentati u svetu
Martin Luter King
Martin Luter King je bio glavni čovek iza Pokreta za građanska prava u Americi. Pokret je bio pokušaj da se odbaci rasna diskriminacija Afro-amerikanaca. Četvrtog aprila 1968. godine, dok je stajao na balkonu sobe na drugom spratu motela, King je smrtno ranjen.
Nakon atentata u preko 60 gradova širom SAD-a izbili su nemiri, a pet dana kasnije, predsednik Džonon je proglasio dan žalosti. Dva meseca kasnije, Džejms Erl Rej, koji se nalazio u bekstvu, uhvaćen je u Londonu i poslat nazad u Tenesi da se suoči sa optužnicom za ubistvo Kinga. Rej je bio belac koji se protivio Afroameričkom pokretu za ljudska prava.
Abraham Linkoln
Abraham Linkoln je bio šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država i na poziciji se nalazio od 1861. do smrti 1865. godine. Džon Vilks But je bio špijun Konfederacije koji je bio ljut na predsednika zbog njegove podrške slobodi Afro-amerikanaca. Zbog toga je odlučio da ubije Linkolna.
Dana 14. aprila 1865. godine Linkoln je otišao u pozorište. Uz prisustvo samo jednog telohranitelja koji se šetao pozorištem, But je iskoristio priliku. Čekao je da smeh ispuni teatar i upucao predsednika u glavu. But je pobegao, ali je uhvaćen i ubijen dvanaest dana kasnije. Linkoln je imao 56 godina kada je ubijen.
Julije Cezar
Gaj Julije Cezar je bio rimski političar i vojskovođa u I veku pre naše ere. Bio je uspešni ratnik i u skladu sa vojnim uspehom započeo je građanski rat u Rimskoj republici. Nakon toga, proglašen je za diktatora. Međutim, neki senatori u Rimu nisu bili zadovoljni onim što je Cezar uradio, tako da su isplanirali da ga ubiju na Martovske ide.
Dok je šetao pored Pompejevog pozorišta, Cezara je zaustavila grupa senatora kako bi pročitao lažni predlog zakona kojim se moć vraća Senatu. Cezar je izboden dok je čitao. Prema istorijskim dokazima, više od 60 senatora je bilo prisutno. Nakon što je uboden, Cezar je pokušao da pobegne, ali je pao na pod gde su nastavili da ga ubadaju. Imao je 23 ubodne rane. Njegova smrt označila je kraj Rimske republike, a iz krvave drame izniklo je Rimsko carstvo. U vreme smrti, Cezar je imao 57 godina.
Franc Ferdinand
Nadvojvoda Austrije Franc Ferdinand, a samim tim i prestolonaslednik austrijskog trona se uglavnom smatra uzrokom otpočinjanja Prvog svetskog rata. Na dan 28. juna 1914. godine, bio je u poseti Sarajevu koji je tada bio teritorija Austrije. Dok se vozio u kočijama, njega i njegovu ženu Sofiju ubio je pripadnik Mlade Bosne, organizacije koja se borila protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i za pripajanje Srbiji i drugim južnoslovenskim zemljama.
Prvi svetski rat počeo je mesec dana nakon atentata, austrougarskom objavom rata Srbiji. Ta objava je imala domino efekat širom Evrope gde su svi saveznici Srbije objavili rat Austrougarskoj i njenim saveznicama. U vreme atentata, Ferdinand je imao 50 godina.
Džon F. Kenedi
Džon Ficdžerald Kenedi je bio tridesetpeti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Na poziciji se nalazio od 20. januara 1961. do smrti 22. novembra 1963. godine. Vreme njegovog predsednikovanja smatra se najuzbudljivijim u XX veku. Svemirska trka, Pokret za građanska prava u Americi, Kubanska kriza, gradnja Berlinskog zida i početak Rata u Vijetnamu, odigrali su se za to vreme. Uprkos stotinama svedoka njegovog atentata, postoji mnogo sumnji koje okružuju Kenedijevu smrt, što je mnoge navelo da veruju u zaveru.
Nešto pre 12:30 časova, Kenedi je putovao kroz Dalas u limuzini bez krova. Tri hica su potom ispaljena iz puške u predsednika. Kenedi je uskoro podlegao ranama u bolnici. Li Harvi Osvald osumnjičen je za ubistvo predsednika. Ovaj atentat posebno ima brojne teoretičare zavere, naročito zbog toga što je sve do svoje smrti Osvald tvrdio da je nevin.
Među onima koji se sumnjiče za atentat su FBI, Kuba, CIA i Sovjetski Savez. Mnogi veruju da je mogla da postoji zavera među svima njima. Slučaj nikada do kraja nije izveden, niti su pronađeni bilo kakvi konkretni dokazi da je Osvald radio sam, pa čak i da je bio uključen u ubistvo. Uprkos brojnim istragama, smrt je i dalje obavijena misterijom.
Atentati na srpske vladare i političare
Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili zbog robije svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.
U nedelju, 29. maja 1868. oko 5 časova popodne knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka sa kojom je knez želeo da se oženi.
U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočiju izleteo Kosta. Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suđenju je Kosta izjavio da nije želeo da ubije nikog drugog već samo kneza.
Lakej koji je vozio kočiju je preklinjao braću da ne čine ludost. Prvi je počeo da puca Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridržavala mrtvog kneza. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici.
Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Neki su bili i ranjeni prilikom bekstva.
U noći 29. maja (11. juna) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, izvršila je prevrat. Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga su ubijeni u spavaćoj sobi, tela su im bačena preko prozora.
Ove krvave i dramatične noći još su ubijeni: predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković, vojni ministar Milovan Pavlović, oba kraljičina brata Nikodije i Nikola Lunjevica, koji su svojim neodgovornim i kavgadžijskim ponašanjem, možda najviše revoltirali mlade oficire. Kapije Dvora otvorio je oficir Petar Živković, potonji general pod vladom Aleksandra Karađorđevića.
Ubistvom poslednjeg kralja iz loze Obrenovića, ugasila se loza ove dinastije koja je, sa prekidom između 1842. i 1858. godine vladala Srbijom od 1815. godine.
Kralj Aleksandar i kraljica Draga počivaju u kripti hrama sv. Marka u Beogradu.[4] Na srpski presto nakon smrti kralja Aleksandra dolazi kralj Petar I Karađorđević.
U spoljnoj politici, intenzivno je radio na sklapanju međudržavnih odbrambenih saveza usmerenih protiv sila koje su težile reviziji Versajskog sistema mirovnih ugovora. Njegovom zaslugom stvorena je 1921. Mala Antanta (Kraljevina SHS, Rumunija i Čehoslovačka). Savez sa Francuskom sklopljen je 1927, a 1934. obrazovan je Balkanski savez između Jugoslavije, Rumunije, Turske i Grčke.
Prilikom posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, kralj Aleksandar I ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO, a pod zaštitom Italije, Nemačke i Mađarske.
Zajedno sa njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Atentator je bio pripadnik VMRO-a Vlado Černozemski. Kraljeva smrt duboko je potresla čitavu Jugoslaviju, a njegovo telo ispraćeno je od stotina hiljada ljudi čitavim putem do Oplenca, gde je sahranjen je u Zadužbini kralja Petra I.
Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj.
Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine u 12:23. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odveden u bolnicu gde je primenjen odgovarajući postupak, ali je njegova smrt, ipak, proglašena jedan čas kasnije. Prema zvaničnom Vladinom saopštenju, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu. Njegov telohranitelj Milan Veruović je takođe bio teško ranjen u stomak od drugog hica.
Oba metka je, snajperom, sa 130 metara udaljenosti, ispalio policijski podoficir Zvezdan Jovanović pripadnik "Crvenih beretki", sa prozora zgrade Zavoda za fotogrametriju. Jovanović je kasnije pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva Zorana Đinđića .
Ubistvu tadašnjeg predsednika Vlade je prethodilo nekoliko ranijih neuspelih pokušaja atentata. Najpoznatiji neuspeli atentat izveden je ujutro 21. februara 2003. godine, kada je Dejan Milenković Bagzi, član tzv. Zemunskog klana, vozeći kamionet auto-putem, kod Beogradske arene, pokušao da zaustavi automobil u kojem je bio premijer, dok su u zasedi pored auto-puta, naoružani minobacačima i automatskim puškama, čekala četvorica atentatora. Ipak, Đinđić je, zahvaljujući delovanju obezbeđenja, izbegao ozbiljne povrede i preživeo pokušaj ubistva.
Po presudi suda, Milorad Ulemek Legija je naredio Zvezdanu Jovanoviću da ubije Zorana Đinđića. Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora za krivična dela koja uključuju ubistvo i pokušaj ubistva.
Oliver Ivanović bio je srpski političar sa Kosova i Metohije, Republika Srbija. Bivši je državni sekretar za Kosovo i Metohiju u bivšem Ministarstvu za Kosovo i Metohiju pod bivšim ministrom Goranom Bogdanovićem. Bio je član jedne manje srpske političke stranke, Socijaldemokratske partije, politički i humanitarni lider kosovsko-metohijskih Srba sa severa uglavnom, konkretno Kosovske Mitrovice. Takođe je bio član Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Velemajstor je u karateu.
Oliver Ivanović se od januara 2014. godine zajedno sa još četvroticom Srba nalazio u pritvoru u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici gde se teretio za navodni ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji 1999. i 2000. godine. Optužnica je podignuta u novembru 2014. godine, a suđenje je počelo 18. decembra 2014. godine.
Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode Oliver Ivanović je 7. avgusta 2015. počeo štrajk glađu, dok je 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. U februaru 2017. mu je ukinuta prvostepena presuda i naloženo je novo suđenje. Potom je bio u kućnom pritvoru, a od aprila 2017. je određeno da se brani sa slobode.
Ubijen je na vratima svoje kancelarije u rano jutros 16. januara 2018. godine. Nepoznati napadači pucali su jutros u 8.30 sati na Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici dok je ulazio u prostorije stranke. On je bez znakova života primljen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici.
Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubrzo je u bolnici u Kosovskoj Mitrovici podlegao povredama.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Bivši školski policajac izvršio samoubistvo nakon što je oteo sina (1) i ubio bivšu ženu i maloletnu devojku
Otac ubio ženu, tri sina pa sebe, poštedeo samo najmlađe dete: Dečak (10) se probudio i zatekao horor
Otac, koji je ubio šuraka Albanca jer mu je silovao ćerku, čeka da li će biti pušten: Evo šta kaže javnost
Traganje, hapšenja, promene priča i pitanje "Gde je Danka?": Restrospektiva potrage za devojčicom iz Bora
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Policija zaustavila PIJANOG VOZAČA, ali su lekari posle pregleda došli do ŠOK SAZNANJA: Odmah je oslobođen optužbi
MAJKA MU DONIRALA BUBREG, PA SAZNALI JEZIVE VESTI Osam dana nakon punoletstva preminuo Nedeljko za koga je navijala cela Srbija:"Spavaj sad, neće više boleti"
Cico
Ubistvo Franca Ferdinanda nije bilo uzrok izbijanja Prvog svetskog rata, to je bio povod za izbijanje Prvog svetskog rat, a uzrok je bio zelja ujedinjene Njemacke i naravno Austrougarske da se podijele interesne sfere. Nova podjela kolonija u kojoj bi navedene drzave dobile svoj dio kolaca.
Podelite komentar
Marko cg primorje
A Karadjordja sve srbijanske izdaje koliko ih je auuuuuuu
Podelite komentar