Otkrivamo ko je devojka bez imena Vlada Georgieva (FOTO) (VIDEO)
Čitaoci Telegrafa poslali su nam svoju verziju priče ko je zapravo "žena bez imena" iz istoimene pesme čuvenog kantautora*Izabrali smo pet najlepših priča, čiji su autori Kristina Martačić, Igor Milošević, Jovana Tamaš, Dajana Čović i Jovan Srecković * Svi oni dobili su po dve ulaznice za koncert Vlada Georgieva. koji će se održati u tepak 21. novembra u novosadskom "Spensu"* Pročitajte priče i uživajte
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ana
S obzirom koliko je stara numera, zaključim, mada to znam od kad se pojavila, da je to djevojka koju je sreo i gledao negdje na nekom trgu, ulici, a s obzirom da je ona bila turistica, nije je nikada vise vidio. Svi mi imamo neke momke i djevojke bez imena koje zapamtimo sa imenom i bez, na ulicama, trgovima, vozovima, cekaonicama, ko zna gdje sve ne. Mozda je i neka njegova bivsa cura za koju ne zna gdje je sada, ali meni je ovo najvise susret i sjecanje, po meni.
@
Bravo za Dijanu, jedina koja je pogodila temu.
Jedan sasvim obican lik
ŽENA BEZ IMENA Decembarska noć. Ne mogu da spavam, iako sam iscrpljen. Gledam kroz prozor kako pada prvi sneg, koji belinom pokriva dobro poznati prizor. Prelepo je. Čisto je... Mirno je... I pored prelepog prizora, osećam prazninu... Samoću... Nekompletnost... Dok me polako obuzima toplota moje sobe, san me hvata, I puštam da me vodi. Šetam... Pada sneg, i sve je beličasto-plavo zbog plavih bandera , poređanih uz šetalište. Nisam sam, šetam sa mojom srodnom dušom. Držimo se za ruke, i milujemo pogledima. Ja ne znam ko je ona, ne znam kako izgleda, odakle je, koju je školu završila... I to sve nije bitno, jer sa njom sam kompletan, srećan, ispunjen... Znam samo da se prelepo smeje, i da joj oči kao plavi dijamanti iskre ispod plavih bandera, dok joj pahulje kvase trepavice. Dok je gledam kako se smeje, ona me gađa grudvom. Prihvatam izazov, i kao deca se grudvamo, valjamo po snegu... I dok plave bandere obasjavaju svet oko nas, ne vidim joj lik, ne znam kako izgleda, ali znam da su joj oči tople, i da nisam sam, nisam nekompletan... Kucanje sata me vraća u sobu, toplu sobu, ali sada tako hladnu. I već mi sve nedostaje, sneg, plave bandere, moja žena bez lika, srodna duša, moja žena bez imena. I neću odustati, neću stati dok ne nađem moju ženu iz snova, moju ženu bez imena. P.S Verujte u svoje snove, nemojte odustajati. Ja nisam poklekao, i moja žena bez imena sad ima ime, i moj je život ceo... Moje ostvarenje sna... Moja srodna duša...