Prva fetus-fetus transplantacija demonstrirana na pacovima – tkivo se razvilo u funkcionalne bubrege

Nefrolog Takaši Joko sa Univerziteta Džikej u Tokiju kaže da ta operacija predstavlja prvi korak ka transplantaciji bubrega fetusa svinje u ljudske fetuse koji nemaju funkcionalne bubrege.

Istraživači su ranije ubrizgavali ćelije i amnionsku tečnost u fetuse, uključujući ljudske, ali je sad reč o prvoj transplantaciji organa i tkiva u materici.

Preporučujemo

Transplantacija organa pre rođenja mogla bi omogućiti da raste i da se razvija sa fetusom, tako da bude funkcionalan na rođenju, a opasnost od odbacivanja manja, piše Nature.

Zeleni bubrezi

Joko i naučnici su genetski modifikovali pacove da izražavaju zeleni fluorescentni protein u bubrezima kako bi tkivo moglo biti praćeno. Zatim su izvadili zeleno bubrežno tkivo iz fetusa i ubacili ga pod kožu na leđima 18 dana starih pacovskih fetusa koji se razvijaju u matericama. Pacovi bebe su rođeni posle normalnog perioda bremenitosti od oko 22 dana.

Tkivo se postepeno razvijalo, formirajući jedinice za filtriranje poznate kao glomeruli i jasne unutrašnje i spoljašnje strukture bubrega. Dve i po nedelje kasnije, bubrezi su počeli da proizvode urin, skoro identično normalnom toku razvoju.

Međutim, pošto transplantirani bubreg nije bio povezan sa mokraćovodom, urin nije imao gde da ide, pa su istraživači drenirali bubreg dok pacovi nisu eutanazirani pri starosti od oko pet meseci.

Od devet fetusa koji su hirurški transplantirani, osam je razvilo fluorescentno zelene bubrege. Kod devetog fetusa, transplantirano tkivo verovatno nije bilo dobro ugrađeno.

Krvni sudovi fetusa su rasli u donirano tkivo, zbog čega je bila manja opasnost da ih imunski sistem odbaci. Bitan razlog za odbacivanje transplantata je nekompatibilnost između donorskih krvnih sudova i tela domaćina. U ovom slučaju, domaćin infiltrira organ, tako da nema tog problema.

Svinja, majmun, čovek

Dugoročni cilj naučnika je transplantacija svinjskih fetusnih bubrega u ljudske fetuse sa Poterovim sindromom, stanjem kad nerođeno dete ne razvije funkcionalne bubrege i obično umre nekoliko sati po rođenju.

Radi testiranja ksenotransplantacije – upotrebe životinjskih organa kod primalaca iz drugih vrsta – mišje bubrežno tkivo je transplantirano u fetuse pacova. Intervencija je bila uspešna kod četiri pacova, a bubrezi su se razvijali deset dana bez odbacivanja.

Do 18. dana, tkivo je počelo da pokazuje znakove odbacivanja, koje se moglo obuzdati pomoću imunosupresanata. Manja je verovatnoća da će fetusno tkivo izazvati imunsku reakciju nego tkivo odraslog organizma, što znači da ne mora biti genetski modifikovano pre transplantacije da bi se izbeglo odbacivanje.

Dosad su istraživači pokušavali da genetski modifikuju potpuno razvijene organe kako bi ksenotransplantaciju približili kliničkoj praksi. Prošlog meseca su hirurzi u Sjedinjenim Državama izveli prvu transplantaciju bubrega iz genetski modifikovanih svinja u odraslu osobu. Hirurzi iz SAD i Kine su ranije transplantirali genetski modifikovana svinjska srca u žive ljude, a genetski modifikovane svinjske bubrege i jetru u ljude bez moždane funkcije.

Joko kaže da je takođe izveo svinja-svinja fetusne transplantacije u 38 fetusa, a rođeno je 18 prasića primalaca. Izvodi i fetusne svinja-majmun transplantacije kod marmoseta, a nada se da će za nekoliko meseci početi rad na dugorepim makakijima (Macaca fascicularis).

Rezultati kod pacova su fascinantni, ali je to još daleko od primenljivosti kod ljudi. Joko planira da zatraži odobrenje za istraživanja na ljudima od etičkih odbora svog univerziteta i bolnice i regulatorne agencije Japana.

(Telegraf Nauka/Nature)