Lovci sakupljači su se hranili biljkama mnogo pre pojave poljoprivrede: Ovo je bilo najčešće na meniju

„Stanovnik sojenice“, Albert Anker, 1886. Rani anatomski moderni ljudi imali su mnoge komparativne prednosti u odnosu na neandertalce koje su zatekli na tlu Evrope. Foto: Wikimedia Commons/The Winterthur Museum of Art/"Von Anker bis Zünd, Die Kunst im jungen Bundesstaat 1848 - 1900", Kunsthaus Zürich/Parpan05

Pojava poljoprivrede pre oko 11.500 godina na Bliskom istoku bila je prekretnica za čovečanstvo, a najnovija ispitivanja hemijskih potpisa u kostima i zubima ostataka sedam ljudi od pre oko 15.000 godina, pronađenih u pećini izvan sela Taforalt na severoistoku Maroka, pokazala su da su biljke činile veliki deo menija lovaca-sakupljača iz tzv. "iberomauruske kulture".

Analiza izotopa elemenata uključujući ugljenik, azot, cink, sumpor i stroncijum u ovim ostacima pokazala je vrstu i količinu biljaka i mesa koje su jeli, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Ecology& Evolution.

Preporučujemo

Na lokalitetu Taforalt su pronađeni ostaci različitih jestivih divljih biljaka, uključujući slatki žir, pinjole, pistacije, ovas i mahunarke, a glavni plen, zasnovan na kostima otkrivenim u pećini, bila je vrsta zvana Barbari ovca.

"Preovlađujuće mišljenje je da se ishrana lovaca-sakupljača prvenstveno sastoji od životinjskih proteina. Međutim, dokazi iz Taforalta pokazuju da su biljke činile veliki deo menija lovaca-sakupljača," rekao je Zineb Moubtahij, student doktorskih studija arheologije na Institutu za evolucionu antropologiju Maks Plank u Nemačkoj i glavni autor studije.

„Neandertalci u Mustiju“, Čarls R. Najt, 1920. Musti je važno arheološko nalazište u blizini sela Pezak-lu-Musti, Dordonja, Francuska. Foto: Wikimedia Commons/donglutsdinosaurs.com/FunkMonk

Iberomaurusi su jeli samo divlje biljke i nikada nisu razvili poljoprivredu, koja je relativno kasno došla u severnu Afriku, tvrde autori studije.

"Zanimljivo je da su naša otkrića pokazala minimalne dokaze o konzumiranju morskih plodova ili slatkovodne hrane među ovim drevnim grupama. Pored toga, čini se da su ovi ljudi možda uveli divlje biljke u ishranu svojih beba u ranijoj fazi nego što se ranije verovalo", rekao je Moubtahij.

Među sedmoro ljudi čiji su ostaci proučavani, bile su i dve bebe.

Upoređujući hemijski sastav bebinog zuba, formiranog tokom perioda dojenja, sa sastavom koštanog tkiva, koji odražava ishranu neposredno pre smrti, istraživači su uočili promene u ishrani bebe tokom vremena.

Dokazi potvrđuju uvođenje čvrste hrane u dobi od oko 12 meseci, sa bebama koje se odbijaju ranije nego što se očekivalo za pretpoljoprivredno društvo.

Severna Afrika je ključna regija za proučavanje evolucije i širenja Homo sapiensa iz Afrike.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

„Razumevanje zašto su neke grupe lovaca-sakupljača prešle na poljoprivredu, a druge nisu, može pružiti vredan uvid u pokretače poljoprivrednih inovacija i faktore koji su uticali na odluke ljudskih društava da usvoje nove strategije za život“, rekao je Moubtahij.

Koautorka studije Klervija Jauen iz francuske istraživačke agencije CNRS istakla je da je to važno jer sugeriše da je moguće da je nekoliko populacija u svetu već počelo da uključuje značajnu količinu biljaka u svoju ishranu u periodu pre nego što je poljoprivreda razvijena.

Iberomaurusi su bili lovci-sakupljači koji su naseljavali delove Maroka i Libije od pre oko 25.000 do 11.000 godina. Dokazi ukazuju da im je pećina služila kao životni prostor i groblje.

Ovi ljudi su koristili pećinu u značajnim delovima svake godine, što ukazuje na način života koji je više sedeći od jednostavnog lutanja pejzažom u potrazi za resursima, rekli su istraživači.

Eksploatisali su divlje biljke koje su sazrevale u različitim godišnjim dobima, dok su njihove zubne šupljine ilustrovale oslanjanje na skrobne botaničke vrste.

Lovci-sakupljači su možda čuvali jestive biljke tokom cele godine kako bi se zaštitili od sezonske nestašice plena i obezbedili redovno snabdevanje hranom, zaključuje se u studiji.

(Telegraf.rs/Tanjug)