Od "Indexovog pozorišta" do "Prodavnice magle": Radoman Kanjevac o stvaranju i slobodi u podkastu "Glasno"

U najnovijem izdanju podkasta "Glasno", koji realizuje Službeni glasnik, gost Petra V. Arbutine bio je proslavljeni pisac, pesnik i urednik, Radoman Kanjevac. Razgovor je, između ostalog, obuhvatio Kanjevčevu višeslojnu karijeru, njegovu ulogu u oblikovanju generacija mladih talenata, jedinstven pogled na umetnost i život, te kulturološki značaj njegovog angažmana u medijima i književnosti.

Višestruki identiteti i percepcija javnosti

Radoman Kanjevac je tokom svoje duge i plodne karijere nosio mnoge "kape" – pesnik, pisac, prozaista, novinar, urednik. Upravo ta raznovrsnost često dovodi do pitanja kako ga javnost najviše percipira. Kanjevac objašnjava da to zavisi od faze u kojoj su ga ljudi upoznali: "Ja imam različite ljude iz različitih faza. Nekad sam bio urednik tih omladinskih programa na radiju, pa sam bio urednik prve nezavisne televizije u Beogradu, pa sam bio glavni urednik Radija Beograda 2." On ističe da veliki broj pisaca, poput Crnjanskog i Markesa, zapravo bili i novinari, što se često zaboravlja. Markes je, recimo, više voleo novinarski poziv nego spisateljski, a tu se spominje i Hemingvej.

Preporučujemo

Iako priznaje da je teško razdvojiti ove uloge, Kanjevac s gorčinom konstatuje da društvo nerado prihvata ljude koji su uspešni u više oblasti. "Ako ste uspešni u dve neke oblasti, onda ste na udaru neke surevnjivosti ljudi iz obadve te oblasti." On to objašnjava potrebom ljudi da umetnike "smeste" u fioke, te osećajem da "zadiru" u tuđu teritoriju. Arbutina se s tim saglašava, dodajući da je Kanjevac svojim radom "uvek radio gde god si bio urednik".

Kultni status i medijska revolucija osamdesetih

Kanjevac je bio ključna figura u razvoju "Indexovog pozorišta" i omladinskih programa Radija Beograda 2, koji su u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka imali kultni status. On ističe da je to bio "vrlo slobodoumno i kreativno" vreme, ne samo u Beogradu, već i širom Jugoslavije. "To je bio jedan period velikog oslobađanja na neki način," kaže Kanjevac, povezujući ga sa odlaskom Josipa Broza Tita. "Osetila se neka vrsta slobode koju ne mogu da definišem, ali je omogućavala da svi slobodno radimo ono što mislimo da treba." Kao primere te slobode navodi filmove "Ko to tamo peva" i "Sjećaš li se Dolly Bell", koji su snimljeni u tom periodu.

Govoreći o "Indexovom pozorištu", Kanjevac ga opisuje kao "jedinu stvar te vrste" na radiju i u medijima uopšte. Seća se kako je radio preuzelo Oskara popularnosti od Milovana Ilića Minimaksa, nagradu za najslušaniju radio emisiju, što je bio jasan pokazatelj uticaja koji je "Index" imao. Kanjevac je takođe bio urednik "OK kanala", gde je radio sa Miloradom Vučelićem, Rambom Amadeusom, Pecom Popovićem, Ivanom Boić, Tanjom Peter, Nebojšom Spaićem i Dubravkom Aleksićem, nazivajući ih "celom generacijom ljudi na kojima počivaju akcije novinske, velike i današnje novinarstvo uopšte u kasnijim godinama."

Negovanje talenata i "odustajanje" od radija

Radoman Kanjevac je posebno ponosan na svoju ulogu u pronalaženju i podržavanju mladih kreativaca. "Ja sam zaista voleo ne samo ljude sa kojima sam radio nego naročito sam voleo mlade ljude," ističe Kanjevac, objašnjavajući da ga je "nerviralo" što su ljudi godinama govorili da mlada generacija "ništa ne radi sem što gleda u mobilne telefone". On je, nasuprot tome, "dozvolio da mladi ljudi tamo dobiju svoje..." i stvorio generaciju "pametnih, mladih ljudi, kreativnih, obrazovanih, koji su sad vrlo važni u kulturnom životu". Arbutina potvrđuje njegov uticaj, navodeći da je Kanjevac "dao novi stari dah" Radio Beogradu 2.

Od Đekne do poezije: Miodrag Karadžić i specifičnosti stvaranja

U razgovoru se dotakao i stvaralaštva Miodraga Karadžića, autora kultne serije "Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo". Kanjevac ga opisuje kao "jedan od najviše potcenjenih kreativnih ljudi u našoj kulturi". Karadžić je, pored Đekne, pisao i drame "Volim ja neranženo", "Trpko" i "My Name Is Mitar", koje su, prema Kanjevčevom mišljenju, bile "školu šale na crnogorski mentalitet".

Kanjevac se osvrće i na svoj sopstveni stvaralački proces, ističući razliku između poezije i ostalih formi. On veruje da poezija, za razliku od proze, komunicira sa "drugim životom", sa budućnošću, te da je to umetnost koja nadilazi samog autora. "Pesma koja ništa ne bi vredela kad pesnika više ne bude, ta pesma nije dobra," kategoričan je Kanjevac. On smatra da je teže pisati stihove za muziku nego klasičnu poeziju zbog dodatnih ograničenja. Njegova generacija je, kaže, "ironiju uvek bliža nego patetici".

Kanjevčeva "Prodavnica magle" i zaborav

Njegova najnovija knjiga, "Prodavnica magle", centralna je tema razgovora. Kanjevac je u njoj pretočio mnoga svoja zapažanja o ljudima i sećanju. Piše o susretima sa ljudima kojih se ne seća, ali ih zna "odnekud", ističući da "starnost počinje kad pomislimo da u milionskom gradu poznajemo većinu prolaznika".

Kanjevac priznaje da sećanja nisu uvek savršena. "Mi svi pamtimo selektivno... imamo malo i mašte u tom našem sećanju," kaže. Posebno su dirljivi delovi gde piše o majci i ocu. On je namerno birao specifične detalje, a ne uopštene priče, kako bi preneo suštinu. "Možda je to zato što sam nasledio najviše njenih osobina," razmišlja o svojoj majci.

Umetnost, aktivizam i večna lepota

Kanjevac kritički sagledava savremenu umetnost, izražavajući zabrinutost zbog sveprisutnog aktivizma. "Čini mi se da je važnije da je neko neki umetnik ekološki osvešćen, da se bori za ženska prava, za prava foka... nego ono što je važno u umetničkom delu, a to je neka univerzalna vrednost, lepota, nešto lično." On smatra da previše aktivizma i angažovanosti dovodi do gubljenja suštine umetničkog dela.

Promocije i budući rad

Radoman Kanjevac poziva sve zainteresovane na promociju knjige "Prodavnica magle" u Kolarčevoj zadužbini, 30. septembra u 19:30. Takođe je najavio i izlazak svoje nove knjige izabranih pesama na srpskom i engleskom jeziku, pod nazivom "Osmeh karijatide", u izdanju Smederevske pesničke jeseni, početkom novembra. Naziv "Osmeh karijatide" je premijerno otkriven u ovom podkastu.

(Telegraf.rs)