Atanasković: Pisanje je komunikacija sa čitaocem onoga što osećate

Spisateljica Ana Atanasković je rekla da je jedan od razloga pisanja romaneskne knjige "Prestonice" bio da čitaocima prenese svoju ljubav prema Srbiji i da im poruči da nema drugog izbora nego da vole svoju zemlju.

Atanasković je rekla Tanjugu da ima mnogo da se sazna o ranijim srpskim prestonicama o kojima se manje priča, pa je tako ona pišući knjigu saznala da su prestonica Srpske vojvodine bili Sremski Karlovci.

Preporučujemo

Autorka romana "Moja ljubav Nikola Tesla" i "Zmajeva žena" je dodala da istoriju ne smatra prošlošću, nego večitom sadašnjošću.

Atanasković je rekla da dela ljudi u prošlosti i dalje žive među nama, i treba da shvatimo kakva je bila prošlost da bi mogli da preživimo svoju sadašnjost.

Nova knjiga je sentimentalno putovanje kroz deset srpskih prestonica, od Beograda, Kruševca, Smedereva, preko Sremskih Karlovaca, Kragujevca i Debrca do Niša, a Atanasković je priznala da joj je najveći izazov bio Prizren u kome nije bila.

"Osećam da taj grad i neki slični čekaju na našu energiju. Toliko slušamo o njima, toliko su deo našeg nasleđa da svaki grada koji je bitan čeka da dođemo da ga obiđemo", navela je Atanasković.

Navevši da piše prozu koja je poetična, Atanasković je dodala da ne bi mogla da piše suvoparno, jer voli da ima ukrase, ali ne previše.

Napomenuvši da je subjektivna, Atanasković je ocenila da je Spomenik Kosovskim junacima u njenom rodnom Kruševcu "najlepši na svetu".

Atanasković je istakla da spomenik predstavlja epskog junaka Boška Jugovića, koji je klonuo i ne može više da se bori, a pridržava ga vila i nosi mu venac iznad glave.

"To je simbol svih nas na ovim prostorima. Svašta se nama izdešavalo, ali nekako izvučemo neku snagu, nebesko nešto nas vuče, da ipak nastavimo", ocenila je Atanasković.

Opisivanje Kragujevca je takođe bilo izazov za Atanasković koja je grad doživljavala učeći u školi o stradanju đaka i stanovnika u Drugogom svetskom ratu.

Priznavši da je završila roman koji se dešava u Kragujevcu, koji je "opet o stradanju", Atanasković je dodala da je bilo nekoliko perioda kada je grad doživeo neverovatna stradanja i da joj je drago da su se njegovi stanovnici "koliko god su prošli preko svega i svačega ipak održali".

"Poenta cele knjige je život uprkos svemu, nastavak života", naglasila je autorka.

Istražujući svoje porodično stablo, Atanasković je otkrila da su njeni preci došli sa prostora Raške tokom seobe sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem i zaustavili su se kod Morave.

U knjizi je opisala i Ras, jer je morala "opisati Stefana Nemanju koji u jednoj pećini zatočen doživljava svoje preobraženje i preobražava celu državu".

Atanasković je ocenila da su "reči moć", ali da pisci koji koriste samo um "pišu da bi produžili svoje samoljublje, a pisanje knjiga nije to".

"Pisanje je komunikacija sa čitaocem. Komunikacija se najbolje obavlja kad pružite ono što osećate. Sve što pomislim mora da prođe kroz mene i izađe na papir. Naboj emocije uz informacije - najbolji balans", navela je autorka.

Atanasković je istakla da je despot Stefan Lazarević bio najveličanstvenije ličnost koju je opisivala, imavši teži karakter - nije voleo buku i isprazne razgovore, i nije dozvoljavao svetovnu muziku na dvoru, samo vojna i liturgijsku.

"Bio je fokusiran na državništvo. Surovo je kažnjavao ljude, ali sa druge strane napiše jednu od najlepših pesama na srpskom jeziku 'Slovo ljubve'. Kad on kaže 'Bog je ljubav'. Kad to osetite, tekst ulazi u mene koliko je značajan i lep", rekla je Atanasković.

Prema njenim rečima, despot Stefan je imao sukob u sebi, pošto je u mladosti morao da odvede sestru Oliveru kod sultana Murata, ubice svog oca kneza Lazara, dok je njegova majka kneginja Milica prihvatila vazalstvo sa Turcima.

Atanasković je rekla da je za nju bilo kajanje i spasenje doći u Beograd, koji je njoj mnogo dao, i ne može da zaboravi da je ovde ostvarila ono što je najviše htela.

"Ja sam u sastavu u srednjoj školi napisala: 'Želim da dođem u Beograd da postanem pisac'. Postoje zidovi, nije meni put posut ružama, ali opet otvara se, ima mnogo više mogućnosti", rekla je Atanasković.

(Telegraf.rs/Tanjug)