Čoban: Elita nije ono što je nekad bila

Novinar i izdavač Robert Čoban izjavio je da je i danas srpskim čitaocima zanimljivija Ceca nego Džejmi Oliver, da je "Ruski doktor“ najtiražniji štampani medij u Srbiji, kao i da slučaj Džefrija Epstina pokazuje da je današnja elita "odlepila" i nema moralne obrasce kakvi su nekada postojali.

Komentarišući slučaj američkog finansijera i osuđenog seksualnog prestupnika Epstina, koji je ponovo u centru pažnje svetske javnosti, Čoban je naveo da taj slučaj otvara više važnih pitanja.

Preporučujemo

"Jedan od zaključaka je da finansijski moćni ljudi ‘odlepe’, pa pomisle da im je sve dozvoljeno i da se istina nikada neće saznati. Da će, zahvaljujući poznanstvima sa medijskim mogulima, tužiocima i sudijama, uspeti da zataškaju stvari. Drugo pitanje je moralno: zašto to rade“, rekao je Čoban.

Govoreći o poruci tog slučaja, istakao je da je važno poslati signal zbog potencijalnih žrtava, kako bi se sprečilo da se slični slučajevi ponove.

"Ako se stvori utisak da će se moćni uvek izvući, devojke koje budu žrtve takvih predatora biće obeshrabrene da bilo šta prijave ili da izađu u javnost, jer će biti izvrgnute ruglu, dok će se monstrumi izvući“, rekao je on.

Kao primer drugačijeg poimanja elite naveo je tragediju broda Titanik iz 1912. godine, podsećajući da su se među putnicima nalazili i tada među najbogatijima na svetu, Benjamin Gugenhajm i Džon Džejkob Astor, koji su, kako je rekao, ostali na brodu i stradali, ne želeći da zauzmu mesto ženama i deci u čamcima za spasavanje.

"Gugenhajm je rekao da ne želi da njegovi unuci nose sramotu njegovog imena, da neko dete ostane bez mesta jer je on bio kukavica. To govori o tadašnjoj eliti. Danas, bojim se, mnogi milijarderi ili tajkuni ne bi postupili tako“, ocenio je Čoban.

Govoreći o promenama u medijskoj atmosferi, Čoban je ocenio da su portali i klikbejt naslovi preneli logiku nekadašnjih naslovnih strana štampanih medija.

Podsetio je da je devedesetih godina prošlog veka često posezao za naslovnicama sa Svetlanom Cecom Ražnatović kako bi povećao tiraž.

"Ceca je bila na naslovnoj strani čak i kada to nije imalo pokrića u priči, jer je to donosilo tiraž. Danas je to banalizovano kroz klikbejt, naslove koji manipulišu emocijama čitalaca, navode ih da kliknu, a potom ih razočaraju. Dugoročno, to nanosi štetu medijskoj atmosferi“, rekao je on.

Kao primer brzog širenja netačnih informacija naveo je lažnu objavu da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu, što su brojni portali preneli bez provere.

"Ljudi često ne proveravaju osnovne činjenice, iako je to danas lakše nego ikada“, rekao je Čoban, navodeći primere recikliranja starih vesti i plasiranja sadržaja koji može dovesti publiku u zabludu.

Govoreći o promenama u interesovanjima publike, podsetio se boravka u SAD 1990-ih godina, kada je primetio da je suđenje Majklu Džeksonu privuklo znatno više pažnje od obraćanja tadašnjeg predsednika Bila Klintona o stanju nacije.

"Njegov izveštaj o stanju nacije, koji je za mene u tom momentu bio najvažnija stvar na svetu u jednoj sobi gledalo je sa televizije šestoro ljudi. U drugoj sobi išlo je suđenje Džeksonu i bilo ih je 50. Tada sam shvatio da obične ljude mnogo više zanima da li je Simpson ubio suprugu i da li je Džekson zlostavljao decu ili ne, nego šta će predsednik SAD reći", ocenio je Čoban i dodao da su fotoreporteri za fotografije princeze Dajane dobili 800.000 funti jer su znali da će tiraž nadmašiti i eventualnu tužbu ukoliko ih princeza bude tužila.

On je podsetio i na iskustvo iz 2011. godine u listu "The Washington Post", gde je, kako je rekao, broj zaposlenih u dopisništvu smanjen sa 94 na jednog, što ilustruje promenu načina rada u savremenim medijima.

"Sebe vozi, ima pištolj da se obezbedi ako ga napadnu, snima, osvetljava, montira. Svet se promenio", kaže Čoban.

Govoreći o štampanim medijima, Čoban je naveo da izdavačka kuća Color Press Group, na čijem je čelu, ima oko 70 magazina u regionu i da "Ruski doktor“, koji izlazi po licenci iz Sankt Peterburga, predstavlja najtiražniji štampani medij u Srbiji.

Govoreći o realnosti medijskog tržišta u regionu, Čoban je naveo primer magazina "Lepota i zdravlje“, koji se, kako je rekao, izdaje u šest različitih verzija u državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije.

"Najnormalnije bi bilo da štampamo jedno izdanje za celo tržište, ali mi danas radimo šest posebnih izdanja. Srpsko ima najveći tiraž, u Severnoj Makedoniji se zove ‘Ubavina i zdravlje’, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ‘Ljepota i zdravlje’, u Sloveniji ‘L&Z’. Oko 40 odsto sadržaja je isto, ali smo šest različitih tržišta“, naveo je Čoban.

Podsetio je i na ekskluzivu sa venčanja Novaka Đokovića, kada je, kako je naveo, britanski magazin platio 400 hiljada funti Fondaciji Đoković za pravo na fotografije, što je rezultiralo višestrukim povećanjem tiraža.

"Vi kada gledate te Novakove fotografije sa svadbe na nekom tabletu ili telefonu, nije isti ugođaj, pa ni generaciji Zed", ocenio je Čoban.

Osvrnuo se i na dolazak stranih medijskih kuća nakon 2000. godine, poput Burde, navodeći da su mnoge, poput nemačkih izdavača, napustile tržište zbog njegove specifičnosti i ograničenog obima, dok su lokalni izdavači opstali zahvaljujući boljem poznavanju prilika.

Kao primer naveo je i pokušaj izdavanja magazina "Jamie Oliver" 2013. godine.

"Bio je to veliki brend, ali ograničenja u vezi sa oglašavanjem proizvoda koji nisu u skladu sa njegovom filozofijom zdravog života učinila su projekat neodrživim na našem tržištu“, rekao je Čoban.

Govoreći o radu sa studentima novinarstva, istakao je da mladi danas ređe pokazuju inicijativu za dodatni rad i saradnju.

"Od 40 studenata kojima sam ponudio mogućnost saradnje, javilo se dvoje. Jedan mladić je napisao da ga zanimaju španske i turske telenovele. U tom trenutku pokretali smo magazin o telenovelama i dobio je posao. Danas, posle 12 godina, i dalje je glavni urednik. Dobio je priliku jer se javio i pogodio nišu koja nam je bila potrebna“, naveo je Čoban.

Čoban je zaključio da su medijskom tržištu neophodni specijalizovani novinari i da je pogrešno što studente na fakultetu obrazuju ''kao da će svi pratiti politiku ili kulturu u Tanjugu''.

(Telegraf.rs/Tanjug)