Dunavsko ostrvo – simbol savremenog Beča

U Muzeju grada Beča (Wien Museum) nedavno je otvorena izložba „Dunavsko ostrvo – 21 kilometar slobodnog prostora“, koja osvetljava istoriju i sadašnjost ovog jedinstvenog areala, koje danas predstavlja jedan od najvažnijih zelenih javnih prostora u austrijskoj prestonici.

Dunavsko ostrvo, izgrađeno između 1972. i 1988. godine zajedno sa rukavcem Noje Donau (nem. Neue Donau) kako bi Beč trajno bio zaštićen od poplava, danas je nezamenljiv deo gradskog pejzaža. Kada je 1969. godine doneta politička odluka o pokretanju projekta, niko nije mogao da pretpostavi da će tokom toplih letnjih dana na ostrvu dugom više od 21 kilometra i širokom 250 metara svakodnevno boraviti više od 200.000 ljudi.

Preporučujemo

„Dunavsko ostrvo je mnogo više od sistema zaštite od poplava, ono je deo identiteta našeg grada. Danas je Beč nezamisliv bez Dunavskog ostrva. Ono istovremeno štiti hiljade domaćinstava od poplava i pruža prostor za odmor i rekreaciju u srcu grada“, ističe

član Gradskog veća za kulturu i nauku, Veronika Kaup-Hasler.

Prvobitno zamišljeno isključivo kao tehnički projekat zaštite od poplava i politički veoma kontroverzno, Dunavsko ostrvo se tokom više od tri decenije planiranja i izgradnje razvilo u raznovrstan prirodni i rekreativni prostor. Odbačene su ideje o izgradnji nebodera, vojnog poligona i centralne železničke stanice na ostrvu, kao i plan da ono bude samo zaštitni nasip bez pristupa rukavcu Noje Donau. Mnogi stručnjaci i zagovornici zaštite prirode zalagali su se za što prirodnije uređenje ostrva.

„Dunavsko ostrvo nije nastalo slučajno, već je rezultat pažljivo osmišljene pejzažne arhitekture. Teren, vegetacija i obala projektovani su tako da zaštita od poplava, priroda i različiti oblici rekreacije budu u ravnoteži“, navodi kustoskinja izložbe sa Univerziteta za prirodne resurse i primenjene nauke u Beču (BOKU), Ulrike Kripner.

„Dunavsko ostrvo simbolizuje ono što moderna i promišljena urbana politika može da postigne, jedinstven prirodni i rekreativni prostor dostupan svima. I danas uspešno obavlja svoju prvobitnu i najvažniju funkciju zaštite od poplava, što je još jednom potvrđeno tokom velikih poplava u jesen 2024. godine. Dok se u mnogim zemljama pristup obalama sve više privatizuje, svih 42 kilometra obale Dunavskog ostrva ostaju slobodno dostupna građanima, što predstavlja izuzetno javno dobro“, objašnjava član Gradskog veća za urbani razvoj, mobilnost i gradska komunalna preduzeća, Uli Zima.

Izložba traje do 30. avgusta 2026. godine.

(Telegraf.rs)