• 1

Mnogo pre interneta i filma Mane je na svojim slikama skrivao tajne reklame

Iako je bio prvi, Mane je ujedno i savršeno predvideo odnos koji mi danas, vek kasnije, imamo prema potrošačkoj kulturi

  • 1
bar u foli beržeru

"Bar u Foli Beržeru" Autor: Eduar Mane

Skriveno reklamiranje se obično posmatra kao moderan fenomen, stvoren za televiziju, film, društvene mreže i njihov bezobrazno komercijalni sadržaj.

A zapravo se koren skrivenih reklama može pratiti sve do Industrijske revolucije, odakle je rastao paralelno sa kulturom konzumerizma. I stoga ne treba da čudi da je uticaj novog potrošačkog društva u umetnosti možda najjasniji bio u Parizu, tada neprikosnovenoj kulturnoj prestonici sveta.

Jedna od najpoznatijih slika tog vremena danas se posmatra baš kao prvi primer tajnog nuđenja robe. U pitanju je ulje na platnu Eduarda Manea - "Bar u Foli Beržeru" iz 1882. godine. Sa obe strane šanka i konobarice, koja se tako spektakulrano dosađuje, stoji nekoliko flaša sa belom etiketom i crvenim trouglom. U pitanju je marka piva "Bas pivare" (Bass Brewery) koja je ujedno i prva kompanija koja je svoj zaštitni znak registrovala u Velikoj Britaniji 1876. godine.

Ipak, ova reklama stigla je s kritikom.

 
 
 
View this post on Instagram

Amazing shot by @craftandcaro #BassBrewery #beer #friday #TGIF

A post shared by Bass Brewery (@bassbrewery) on

- Elementi Maneove slike spojili su se u groznu optužnicu potrošačkog društva. Najjasnije je to što Mane oponaša logo Basa time što je cvetni aranžman, takođe u obliku troulga, stavio među ženske grudi, odnosno zadenute u njen beli korset. Ovaj detalj je presudan za razumevanje kompozicije. Mnoge konobarice u Foli Beržeru bile su i seksualne radnice, te se može zaključiti da muškarac koji se vidi u odrazu, koji joj dosađuje, zapravo pokušava da je kupi na noć. Njegov odraz je tu kao zamena publike, to je naše mesto kao gledalaca, jer i mi tu ženu objektiviziramo time što je gledamo kao umetnost - objasnila je za BBC Keli Glovier, spisateljica i istoričarka umetnosti.

Uz to, Mane se potpisuje pored boce piva i time što stavlja svoj potpis blizu Bas loga on dovodi u pitanje i komercijalnu prirodu umetničke industrije.

Od haljina do supe 

Mane nije bio jedini umetnik koji je opažao i beležio rastuću trend potrošnje u Parizu s kraja 19. veka, mada je možda on bio najkritičniji. Zapravo su mnogi impresionisti istraživali porast potrošačke kulture u bogatim potezima svojih četkica.

"Žene u vrtu" Autor: Klod Mone

- Predstavljanje moderne žene kao šik Parižanke u modernoj toaleti igralo je istaknutu ulogu u rađanju impresionističke slike - piše Rut E. Iskin u knjizi "Moderna žena i kultura Pariza na slikama impresionista".

Isikin pominje da je Klod Mone naslikao nekoliko portreta modernih žena iz Pariza kasnih 1860-ih. U svojim delima Mone je koristio pravila modnih ilustracija koje su se štancale u to vreme, a prikazivale su žene obučene po poslednjoj modi.

On je posvećivao mnogo pažnje šari, formi odeće, teksturi i čistoj privlačnosti materijala, dok su istovremeno poze žena koje ih nose bile krite i veštačke, kao na slici "Žene u vrtu" iz 1866. godine.

Gospođa Mone sa sinom

"Gospođa Mone sa sinom" Autor: Klod Mone

Tokom 1870-ih i 1880-ih mogle su se svuda videti elegantne večernje haljine, poput onih na platnu Berte Morizo "Pre pozoriša", ili Moneovih slika "Dama sa suncobranom" i "Gospođa Mone sa svojim sinom". U ovom trenutku Monea više nisu interesovale modne ilustracije, već se impresionistička poetika u punom zamahu ostvaruje u njegovom delu. Iako ova platna ne sadrže same proizvode, romantizuje se roba široke potrošnje. Žena-Parižanka postala je u kasnom 19. veku muza umetnika, zbacivši tako sa trona mitološku nagu figuru.

Edgar Dega dodatno je istakao rastuću kulturu potrošača serijom od 27 slika koje prikazuju prodavnice šešira. Dega se pobrinuo da prikaže šešire tako što ke "uključio nove strategije reklamiranja, koje su već koristile robne kuće da privuku kupce".

Do 1891. godine Tuluz Lotrek dobio je narudžbinu od Mulen ruža da oslika veliki poster na kome će reklamirati kabare. Ovaj rad, koji je danas deo muzejske kolekcije, dodatno iz zamutio granicu između umetnosti i brendiranog sadržaja.

Poster za Muler ruž

Poster za Mulen ruž Autor: Tuluz Lotrek

Otada umetnici su postali deo potrošačke kulture na više načina. Marsel Dišan i njegovi dadistički redimejdovi iz 1910-ih i pop art tokom 1960-ih jasan su primer. Mi danas gledamo skrivene reklame kao moderan fenomen, a u tome je veliku zaslugu imao Endi Vorhol s njegovom voljenom "Kembel supom" ili "Pepsi" u filmu "Povratak u budućnost".

Ipak, Mane je bio prvi, a uprkos tome i onaj koji je tačno predvideo komplikovani odnos koji danas, vek kasnije, imamo prema potrošačkoj kulturi: sa crvenim trouglovima na bocama piva, prikriveno postavljenim...

Video: Poslednje delo genija kojeg su streljale ustaše: Koju tajnu kriju Beračice Save Šumanovića

(Telegraf.rs/Artsy)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima