Zašto je Ilja Rjepin naslikao golog Kozaka? 8 dela starih majstora koja kriju velike tajne

"Zvezdana noć", Van Gog / Foto: Wikipedia/Museum of Modern Art

Mistične legende o nastanku vrhunskih umetničkih dela privlače pažnju kao i njihova lepota. Stručnjaci prilikom traganja za skrivenim detaljima koriste i savremenu tehnologiju.

Preporučujemo

Krenimo na putovanje koje otkriva kako su nastale pojedine najpoznatije slike u istoriji čovečanstva...

Goja je naslikao dve verzije "Gole Maje"

Recordatorio de que la maja desnuda era arte nsfw en 1800 https://t.co/CHIhi9TB7K pic.twitter.com/KYHctRAcTe— retro-bug (@bug_informatico) December 19, 2019

Prvo je nastala "Gola Maju". Reč je o najstarijem delu zapadnog slikarstva koje prikazuje ženu bez odeće. Godine 1808. španska inkvizicija pronašla je sliku i optužila slavnog umetnika za nemoral.

Francisko Goja je potom naslikao "Odevenu Maju". Nova slika skrivala je Gojinu muzu u obnaženom izdanju. Vlasnik obe slike bio je španski premijer i poznati bonvivan Manuel Godoj. "Gola Maja" se nalazila iza moralno prihvatljivog prizora. Ukazala bi se svaki put kada premijer upotrebi specijalni mehanizam.

Dega je portret jedne žene sakrio portretom druge

Istraživači iz Australije su rendgenom otkrili lice mlade ženske osobe koje se skrivalo iza površine "Portreta žene". Veruje se da je reč o skrivenom portretu Eme Dobinji, devojke koja se nalazi i na drugim delima francuskog slikara.

Šiškin nije nacrtao medvede

Čuveno delo "Jutro u borovoj šumi" nije slikao samo Ivan Šiškin. Umetnik je proveo život slikajući pejzaže i prizore iz prirode. Tokom rada na slici "Jutro u borovoj šumi" bojao se da neće prikazati medvede kako bi trebalo. Zato je zamolio drugog umetnika da završi sliku.

Ivan Ivanovich Shishkin (1832–1898). Morning in a Pine Forest, 1889. pic.twitter.com/XrcRMk6DQm— Железный Феликс (@vasiliyvs1) January 11, 2020

Medvede je naslikao Igor Savitski, a slika se brzo našla u kolekciji ruskog bogataša Pavela Tretjakova. Odmah je naredio da se ime Savitskog ukloni sa portreta. Tretjakov je verovao da je delo u potpunosti naslikao Šiškin.

Da Vinčijev triptih

Stručnjaci kažu da slike "Mona Liza", "Bogorodica među stenama" i "Sveta Ana, Bogorodica i dete" čine jedinstvenu umetničku celinu. Pojedinačne slike naslikane su na drugačiji način i u drugačijim okolnostima. Veruje se da je pejzaž ovih slika sa Meseca, jer je Leonardo bio opsednut astronomijom.

„Mona Liza“ ili „Đokonda“, Leonardo da Vinči, oko 1519. godine. Foto: Wikimedia Commons/Musée du Louvre

Karavađov "Lautista" je devojka

Postoje tri verzije ove slike. Jedna se nalazi u Ermitažu, druga u Muzeju umetnosti Metropoliten, a treća  je kopija slike iz Ermitaža i sada je na engleskom imanju Bedminton Haus. Pojedini istoričari veruju da ova slika stvara jedinstvenu celinu sa Karavađovim "Muzičarima". U umetničkim krugovima decenijama je kružila priča da je "Lautista" zapravo devojka, zbog karakterističnih crta lica.

Last days to see Caravaggio's The Lute Player at @MuseoBarberini #Rome #Caravaggio #exhibition #painting pic.twitter.com/u8yUgBafnr— See Rome with Me (@SeeRomeWithMe) February 3, 2015

Istraživači odbacuju ovu mogućnost jer su lautu u 16. veku svirali samo muškarci. Govori se da je Karavađo zapravo naslikao svog prijatelja Marija Minitija koji mu je često pozirao.

Van Gog je otkrio tajnu aerodinamike

Slika "Zvezdana noć" jedno je od najznačajnijih umetničkih dela zapadne Evrope. Nedavno su stručnjaci otkrili da Van Gog nije samo nacrtao nebo.

How about this? Van Gogh's The Starry Night, 1889? pic.twitter.com/3SRAe4S1eP— Stephen Campbell (@EddSteve74) January 27, 2020

Otkrivena je struktura iza koje stoji matematička jednačina. Ona se nalazi u mnogim delima Van Goga, a slikar je umeo da prikaže jedan od najkomplikovanijih koncepata koje je priroda stvorila - princip turbulencije.

U dinamici fluida, turbulencija ili turbulentni tok je kretanje tečnosti usled stvaranja snažnog vrtloga koji potom kreira nove manje vrtloge. Taj fenomen se teško izražava matematičkim formulama, ali jasno je vidljiv na slici.

Strašni prizori iz holandske prošlosti

"Poplava u Bisbosu" je slika koju je teško razumeti, ali reč je o mitu koji je ilustrovao Lorens Alma-Tadema. Između 2.000 i 10.000 ljudi stradalo je u velikoj poplavi krajem novembra 1421. godine.

#Romanticism #DonneInArte #ArtLovers Sir Lawrence Alma-Tadema The Inundation of The Biesbosch in1421(1856)@Asamsakti pic.twitter.com/tie3BDbTYM— ludovico vico (@VicoLudovico) April 25, 2015

Posle katastrofe, ljudi su izašli napolje kako bi videli šta je ostalo od naselja. Videli su bebu kako spava u krevetu koji je plutao na vodi. Dok je voda nosila krevet, jasno su videli mačku kako skače sa jednog kraja na drugi. Pokušavala je da održi ravnotežu kako se krevet ne bi prevrnuo zajedno sa detetom. Legenda kaže da su mačke sačuvale decu od utapanja.

Zašto je Ilja Rjepin naslikao golog Kozaka?

Ruski vajar i slikar bio je poznat po pažljivom stvaranju svojih dela. Svaki detalj postoji sa razlogom. Sliku "Odgovor zaporoških Kozaka turskom sultanu" radio je 13 godina. Možete satima posmatrati delo i utvrditi mnogo novih detalja. Na primer, zašto Kozak koji sedi levo od pisara nema odeću?

@barrywyman2356 @WallofMax @Heide621142hund@DerAltePoet @re_versa Ilja Repin(1844–1930) Reply of the Zaporozhian Cossacks(1895)Good morning! Good morning!We will expel all the problems and difficulties, as these Ukrainian Cossacks will easily get rid of the problems of today😀 pic.twitter.com/6oy5XvM6iV— saavus (@saavus_) January 29, 2020

Čovek bez odeće deli karte, jer se špil nalazi u njegovoj blizini. U to vreme ljudi su skidali deo svoje odeće kako bi pokazali iskrenost i poštene namere.

(N.N.)