5 zanimljivosti o Hramu Svetog Vasilija Blaženog, dragulju Crvenog trga u Moskvi

Hram svetog Vasilija Blaženog / Foto: Pixabay/Opsa

Hram svetog Vasilija Blaženog je jedan od najfotogeničnijih kulturnoistorijskih spomenika Moskve, sa svojim šarenolikim kupolama i zidovima. Smatra je jednim od najunikatnijih arhitektonskih dragulja Rusije. Sagrađe je između 1555. i 1561. godine, u čast vojne pobede, ali je su njegova istorija i lepota nastavile da intrigiraju posetioce čuvenog Crvenog trga vekovima nakon toga.

Preporučujemo

Ovo su najzanimljivije činjenice o Hramu svetog Vasilija Blaženog:

Hram svetog Vasilija Blaženog / Foto: Pixabay/Peggy_Marco

Podigao ju je Ivan Grozni

Crkva na Crvenom trgu podignuta je 1555-1561. po naredbi cara Ivana Groznog kao znak pobede nad Кazanskim kanatom. Pobeda je izvojevana na dan kada se praznuje Pokrov Presvete Bogorodice.

Crkva je nazvana Hram Pokrova Bogorodice na Rovu, jer je do 1813. godine Кremlj prema Crvenom trgu imao odbrambeni rov.

Četiri od ukupno osam oltara hrama posvećeni su crkvenim praznicima za koje su bili vezani ključni događaji Кazanskog pohoda. Jedan je posvećen Svetoj Trojici, jer je, prema jednoj verziji, u srednjem veku na ovom mestu već stajao hram posvećen Svetoj Trojici.

Crkva je sastavljena od devet crkvi

Na temelju budućeg hrama prvo je podignuta jedna crkva, a potom, jedna za drugom, još osam manjih. Spajale su ih galerije i prolazi. Poslednja crkva dodata je 1588. godine, u čast svetog Vasilija.

Crkve se razlikuju time što je svaki period ostavio svoj trag.

Fasada je originalno bila bela

Kupole su postale raznobojne tek u 18. veku, 200 godina otkako je hram sagrađen. Zapravo, fasada je originalno trebalo da bude bela, sa zlatnim kupolma.

No, kako je hram trebalo da simbolizuje Nebeski Jerusalim, tj. Carstvo Božije, čiji su zidovi ukrašeni dragim kamenjem, svetinja je obojena raznim bojama, kako bi se to bogatstvko dočaralo.

Francuzi i komunisti hteli da ga unište

Hram je u više navrata bio u opasnosti od toga da bude sravnjen sa zemljom. Prvi put se to desilo prilikom Napoleonovog pohoga na Moskvu.

Hram svetog Vasilija Blaženog / Foto: Pixabay/DEZALB

Кada su Francuzi 1812. napuštali jedan od najvećih gradova Rusije, bilo je planirano da dignu u vazduh Hram Vasilija Blaženog, ali zbog nemilosrdne zime koja im je i donela poraz u ratu, nisu stigli to da ostvare.

Potom je unutrašnji neprijatelj došao na red. Krajem 1920-ih komunisti su odlučili da sruše hram. Mladoj sovjetskoj vlasti je smetala „kultna građevina” u suvom centru grada. Za hram se zauzeo arhitekta i restaurator Petar Baranovski. On je čak tim povodom poslao telegram Staljinu. Hram Pokrova Presvete Bogorodice nije srušen, ali je njegov zaštitnik optužen za antisovjetsko delovanje.

Pod zaštitom UNESCO

Hram je preživeo razne epohe i režime, da bi ga 1928. godine vlasti SSSR-a pretvorile u muzej.

Mnogo decenija kasnije, 1990. godine, UNESCO ga je klasifikovao kao svetsku kulturnu baštinu i stavio pod svoju zaštitu. Zgradi je potom vraćena njena prvobitna svrha i ona je ponovo postala pravoslani hram. Liturgije se tu služe svake nedelje.

(Telegraf.rs)