Otvorena izložba "Lubarda - Jedna priča": Slike koje dosad nikada nismo videli

Izložba “Lubarda - Jedna priča” sa delima čuvenog slikara Petra Lubarde (1907-1974) svečano je otvorena u Galeriji Doma Vojske.

Novu postavku čine mnoga značajna dela velikog umetnika koja nisu deo stalne postavke u njegovoj Kući legata u Beogradu, niti su ikada izlagana u tolikom obimu.

Pored slika i crteža, na izložbi se nalazi veoma značajna arhivska foto-građa, deo iz Kuće legata, i drugi materijali, do sada nepoznati javnosti, iz foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra „Odbrana”.

Takođe, na izložbi su i izabrana dela iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su kao poklon data predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.

Autorski tim ove jedinstvene izložbe čine Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana”, Dina Pavić iz Kuća legata i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, dok je za vizuelni identitet kataloga i izložbe zadužena Aleksandra Kapor iz „Odbrane”.

Izložbu su otvorili sirektor Kuće legata , direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević i pomoćnica ministra za ljudske resurse Katarinu Tomašević.

Direktor Kuće legata Filip Brusić Renaud rekao je je životna priča Petra Lubarde zaista izuzetna, navodeći uz to značajne nagrade koje je veliki slikar osvajao tokom bogate karijere u Francuskoj i bivšoj Jugoslaviji.

"Detinjstvo je proveo u rodnom Cetinju, ali Beograd je kasnije postao grad u kome je Lubarda živeo i stvarao. Zato je imao veliku želju da Beogradu pokloni sva svoja remek dela. Ta želja će mu se ostvariti, jer je njegova udovica Vera Lubarda, godine 1974. kada je on preminuo, poklonila gradu njegove slike, crteže i skice", podsetio je Filip Brusić Renaud.

Upravo te 1974 godine je osnovan legat "Atelje Petar Lubarda" u Beogradu, na Dedinju.

Tokom trajanja izložbe biće organizovana i autorska vođenja kroz postavku 18. decembra, 15. januara i 5. februara.

Petar Lubarda (Ljubotinja kod Cetinja, 1907 - Beograd, 1974) jedan je od najistaknutijih srpskih umetnika 20. veka. Još u periodu gimnazije stekao je prva ozbiljnija znanja o slikarstvu od Jovana Lubarde, rođaka i profesora crtanja u gimnaziji Nikšića.

Studije slikarstva je započeo u Umetničkoj školi u Beogradu (1925), ali i pored veoma izražene naklonosti profesora, posle svega nekoliko meseci je napustio Beograd i otišao u Pariz (1926).

Kratko je u Parizu pohađao Akademiju lepih umetnostosti (Academie des Beaux Arts), a onda je obilazio muzeje, galerije, ateljee pariskih umetnika, upoznavao kritičare i radio je u otvorenim ateljeima. U Parizu je ostao do 1932. godine, a u međuvremenu je izlagao na Salonu nezavisnih (1927) i priredio u Rimu svoju prvu samostalnu izložbu (1929).

U Beograd se vratio 1932. godine i priredio dve samostalne izložbe 1933. i 1934. godine.

Ponovo je otišao u Pariz 1938. i ovog puta ostao do 1940. godine, a imao prilike da putuje po Španiji, Nemačkoj, Tunisu, Alžiru i Egiptu.

Godine 1946. je otišao na Cetinje gde je učestvovao u fomiranju prvih stručnih likovnih institucija u Crnoj Gori, otvorena je Umjetnička škola na Cetinju (1947) u kojoj je bio predavač i direktor.

U Beograd se vratio 1950. godine i u njemu ostao do kraja života.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1959, a za redovnog člana 1961. godine.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja za veoma produktivno slikarstvo koje je prošlo kroz nekoliko faza u bogatoj umetničkoj karijeri.

Svojim opusom Petar Lubarda ostaje jedan od najdubljih i najosećajnijih kolorista srpske umetnosti.

Izložba će biti otvorena do 5. februara.

(Telegraf.rs/Tanjug)