• 0

Skup u znak sećanja na akademika Vladimira Veličkovića: "Sve što je radio, izrastalo je iz crteža"

- Za njega je crtež bio oslonac, inspiracija i put sa kojeg se sve odmotavalo... Njegovi crteži su proslava virtuoznosti crtačeve ruke - zjavio je sekretar Odeljenja umetnosti SANU, akademik Milan Lojanica

  • 0
Skup u znak sećanja na akademika Vladimira Veličkovića

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

kup u znak sećanja na srpskog slikara i člana Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira Veličkovića održan je u Svečanoj Sali ove institucije.

“Odlaskom akademika Vladimira Veličkovića je srpska, evropska i planetarna kultura izgubila umetnika najvišeg reda, iza kojeg je ostao ogroman opus prometejske snage”, izjavio je sekretar Odeljenja umetnosti SANU, akademik Milan Lojanica.

Nudeći osvrt na Veličkovićev opus, Lojanica navodi da je ovaj umetnik “svojim talentom mogao nacrtati i naslikati sve što je hteo”, a da sve to dolazi iz osećanja i sećanja na rano detinjstvo.

“Sve što je Veličković radio izrastalo je iz crteža. Za njega je crtež bio oslonac, inspiracija i put sa kojeg se sve odmotavalo... Njegovi crteži su proslava virtuoznosti crtačeve ruke”, kaže Lojanica.

Istoričarka umetnosti Nevena Martinović kaže da je Veličković nebrojeno puta isticao da je crtež kičma njegovog rada.

“To je on u svom stvaralaštvu i pedagoškom radu iznova potvrđivao... Njegovi crteži izrasli su iz samog života i dečje igre... Za razliku od njegovih slika, crteži su ispoljavali nešto snažno vezano za samog umetnika“, kaže Martinović.

Kako ona navodi, “na njima je Veličković beležio svoje misli, intimne zapise i posvete i dešifrovao motive i sadržaje svojih izvora.“

Po njegovim rečima, “Veličković je slikar koji je smisao za estetiku nosio u svom duhu i sve čega se dotakao odisalo je lepotom.”

Dopisni član SANU, vajar Mrđan Bajić istakao je da je Veličković posedovao “nenadogradivo ljudsko prisustvo.“

“On je na hiljadu načina bio oslonac, pre svega kao suprug i roditelj, a onda kao prijatelj, profesor i kolega i, naravno, veliki umetnik“, kaže Bajić.

On navodi da je smo svi mi "Veličkovićevi savremenici čiju je epohu on iscrpljujuće istinito sažeo u svojim delima."

Profesor na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dr Jasmina Čubrilo izdvojila je nekoliko važnih datuma koji su obeležili Veličkovićevu karijeru.

“Posebno se ističe 1951. godina, kada je on po prvi put izlagao na izložbi mladih likovnih umetnika Srbije, a onda i 1960. godina, kada je izlagao na prvom Bijenalu mladih u Rijeci, a 1962. godine, na drugom Bijenalu mladih, dobija nagradu za slikarstvo”, ističe Čubrilo i dodaje da je Veličković od samog početka svoje karijere privlačio pažnju kritičara.

Osim toga, kako ona navodi, Veličković je izlagao i na prvom Oktobarskom salonu 1960. godine, a na trećem po redu Salonu 1963. godine dobija i nagradu za slikarstvo.

Skupu su, između ostalog, prisustvovali i predsednik SANU Vladimir S. Kostić i upravnik Galerije SANU, akademik Dušan Otašević.

Akademik Vladimir Veličković (1935-2019) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove figuracije.

Izlagao je na grupnim i samostalnim izložbama od 1951. godine.

Za člana SANU izabran je 1985. godine, a 2005. godine postao je i član Francuske akademije lepih umetnosti.

Godine 2007. odlikovan je francuskim Ordenom viteza legije časti, a njegovom radu posvećeno je više monografija.

Preminuo je 29. avgusta 2019. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok