Otvaranje grupne izložbe "Vertigo" 23. marta u galeriji "Stara kapetanija"

Grupa izložba, pod nazivom "Vertigo", biće otvorena 23. marta u galeriji "Stara Kapetanija", u Ulici Kej Oslobođenja 8 u Zemunu, s početkom u 19 časova. Trajaće do 3. aprila 2022. godine.

“Vertigo” je izložba nekolicine umetnika u čijim radovima se ogleda sav društveni i duhovni nesklad. Pokušaj prevazilaženja sopstvene zone komfora neminovno vodi osobenoj životnoj dilemi i pokreće niz pitanja o smislu života, protoku vremena, moralu i sudbinskoj datosti. Naziv može podražavati određeni period koji su umetnici proveli zajedno u ateljeu, u kom su apsorbovali svoja iskustva i nagoveštava svojevrsnu aluziju na društvene diskurse u svakodnevnom životu.

Predmet eksponiranja grupe manifestuje se u suprotnostima, u okolnostima bezizlaznosti i potrage za rešenjem različitih svetova i sferama razmišljanja. Kako bi dali odgovor, kako sebi tako i posmatraču, polaze od nedoumica, razvijanja emotivne i psihičke i inteligencije , problematike rata, mira, savremenog društva; religijskih, ezoteričnih, mitskih, istorijskih sfera i čoveka kao jedinke koja ih sve povezuje.

Umetnici će u svojim radovima svedočiti vremenskim, uzburkanim i mirnim kolosecima kojima čovek hoda, pada, ustaje i živi. To je savremen čovek koji prebiva zapravo na tlu nesigurnosti i njeno dejstvo maskira sopstvenim ništavilom svesti i čula.

Sami izbori tematika se prevashodno odnose i rađaju iz stava i osećanja umetnika, koji svoja opažanja i emocije ostave na platnu. Proces kreacije nepobitno je povezan sa vremenom, mestom i razdobljem u kome delo nastaje. Zbog toga prilikom istraživanja i razvoja svojih radova nezaobilazna je i ogromna lična konotacija preživljenog i transformisanog u apriorno spoznajni pojam, izvedenu metaforu svog alegoričkog puta, ili putanje. Svojevrsni opisi spoznaje svakog od njih imaće odlike jednog hodočašća, inicijalno duhovnog akta koji sadrži u sebi imaginarno i jako relativno putovanje puno simbolike apstruznosti koju sa sobom nosi.

Ali nekada se određeni sadržaji slike gube i prihvata se samo njihova spoljna forma kao dovoljna za estetski prikaz, bez dublje priče o njihovom pravom značenju. Ako se dozvoli da se ono suštinski bitno baci u zaborav i beznačajnost, posledica je prekidanje svakog daljeg pokušaja njenog bližeg određenja. Dozvoli li se da puka estetika dobija na vrednosti dolazi se do gubitka simboličkog značaja koji ima unutrašnju konsekventnost, prvobitno zbog demistifikacije onog krucijalnog u sposobnosti da se određena vrednost slike prepozna. Preusmeravanjem specijalizacije isključivo na spoljašnjost poništava se ono što je duševno, a to je ovde u centru razmatranja. Dualizam u isticanju vrednosti uslovljava jednoobraznost. Mutiranjem vrednosti dolazi do krize današnje svesti koja počiva na izgubljenim korenima sa prošlošću i duhovnim poretkom koji teži moralnom savršenstvu.

Likovni postulat često je potisnut tematskim zahtevima koji umetnička dela stavljaju u službu raznih nelikovnih ciljeva – religioznih, političkih, propagandnih, dokumentarnih. Čovek je navikao da u likovnim delima traži fabulu kao njegovo glavno opravdanje, od davnina do današnjih dana, zbog čega “Vertigo” može stajati i kao vrtoglava psihološka i vizuelna priča ovih devet umetnika.

(Telegraf.rs)