Brojne izložbe nas očekuju u Beogradu: Jedna je od svetske poznate umetnice, druga je u čast Endija Vorhola

Foto: Profimedia

Otvaranje izložbe "Vorhol“, povodom 35-godišnjice smrti jednog od najpoznatijeg umetnika pop-art pravca koji je obeležio drugu polovinu dvadesetog veka, slavnog Endija Vorhola, biće održano u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul), u Beogradu, u četvrtak, 25. avgusta u okviru programa Letnje grifonske noći.

Još jedna u nizu izložbi posvećenih velikanima umetnosti, "Vorhol" je svojevrsno vraćanje umetnosti umetniku.

Preporučujemo

U prostoru Zaprokula, biće izložen skulptura Endija Vorhola u prirodnoj veličini rad poznatog vajara Svetozara Radovića, kao centralni prikaz ovog svetski značajnog umetnika.

Umetnik sa dva lica, privatnim i javnim, Vorhol, inspiracija je za izložbu portreta i autoportreta kojom želimo da javnosti prikažemo umetnika iza brenda koji napravio od svog imena.

Ekscentrični tvorac pop-art kulture, Endi Vorhol, intrigirao je svet svojim delima, oscilirajući između omiljenog i antijunaka.

Ovom izložbom Zaprokul prikazuje retrospekciju ikone pop arta, preispitujući umetnika kroz njegov lični identitet.

Izložba "Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje" u Galeriji

U subotu, 17. septembra u 19 časova u Galeriji Dots (Bulevar Vojvode Bojovića 4) biće otvorena samostalna izložba Kiki Smit, jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene. Ovo je prva samostalna izložba ove umetnice u Srbiji, a nakon njene prve značajne muzejske izložbe u regionu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 29. oktobra 2022. godine.

Autorka koncepcije izložbe je Kiki Smit, kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić.

Na izložbi „Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” biće predstavljeni umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu”. (J. Stokić)

Članice galerijskog tima su dugi niz godina aktivne u oblasti kustosiranja i produkcije izložbi, izdavačkoj delatnosti i dizajnu u javnim institucijama kulture i galerijama u lokalnom i internacionalnom kontekstu.

Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka. Promocija publikacije biće upriličena nakon otvaranja izložbe, uz prisustvo umetnice i autorki tekstova.

Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, Pace Gallery − Njujork i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući preko 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od „TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.

Kiki Smit je svoju prvu samostalnu izložbu priredila pre tačno četrdeset godina, 1982. godine, u njujorškom alternativnom prostoru Kičen (The Kitchen). Postala je poznata po svom multidisciplinarnom radu koji istražuje utelovljenje, prirodni svet i neraskidivu vezu između čoveka i životinje, kao i biljaka i nebeskih tela. U svom stvaralaštvu koristi raznovrsne tehnike i materijale, uključujuci skulpturu, grafiku, fotografiju, crtež i tapiserije.

Galerija Dots će otvoriti vrata publici u subotu, 17. septembra 2022. godine, samostalnom izložbom svetski priznate umetnice Kiki Smit. Galerija Dots se nalazi na Donjem Dorćolu u Beogradu (Bulevar vojvode Bojovića 4). U fokusu galerijskog umetničkog programa će biti predstavljanje lokalne i međunarodne savremene umetničke scene i njihovo povezivanje.

Galerija Dots, оsnovana od strane Humanitarne fondacije Dots, će preko osnaživanja umetničke scene i organizcije kuluturno-umetničkih događaja obezbediti finansijska sredstva i nematerijalne resurse za sistemsku podršku deci u Dečijem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici.

Deca bez roditeljskog staranja su jedna od najosetljivijih društvenih grupa čije je odrastanje pod rizikom fizičke, emocionalne i društvene ugroženosti. Zato je glavni cilj Fondacije Dots da, kroz angažovanje stručnih kadrova za edukaciju i programe stipendiranja, pomogne ovoj deci u savladavanju važnih veština i znanja koje će im omogućiti kvalitetniju društvenu integraciju, školovanje i profesionalni napredak nakon punoletstva. U tome će pomoći, između ostalog, prihod ostvaren kroz delatnost Galerije Dots u realizaciji i promociji projekata i radova savremenih umetnika/ca.

Izlozba "Plameni ljubimci" Andreja  Bjelića u Bioskopu Balkan

Izložba Plameni ljubimci / Fiery Pets" umetnika Andreja Bjelića biće otvorena 25. avgusta u 20 časova u Bioskopu Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta.

Na ovim radovima biće predstavljene harizmatične, fantastične figure ?ivotinja, koje su heroji Andrejeve priče.

"Slikar je i u životu okružen desetinama ljubimaca sa kojima ima posebno brižan odnos. Naziv izložbe, tako, nije "životinje" ili "zveri", već, zapravo, "ljubimci", tj. odomaćene, domestikovane životinje, u nekoj meri pripitomljene i bliske ljudima čak i kada su zapravo iz sveta divljih ili mitskih bića - sa onom dozom simpatije i empatije koja ih čini dragim, poželjnim figurama", stoji u propratnom tekstu izložbe koji je napisala istoričarka umetnosti Ana Popović Bodroža.

"Iako poneke od figura duguju svoje polazište predstavama i grafizmu viđenim u evropskoj heraldici (zmaj, jednorog), zapravo su veoma udaljene od tradicije animalističke umetnosti zapadne Evrope, a mnogo bliže estetskim kodovima i damarima afričkih i vanevropskih civilizacija, ogromnom području umetnosti Drugih. Moglo bi se reći, da je ovom konceptu animalizma bliže shvatanje životinja kao simbola, amblema, božanstava, samostalnih entiteta i duhova (od totemskih predstava, pa nadalje) i simbola snage, hrabrosti, zaštite, nepobedivosti, junaštva, nego posmatranje životinja u domenu i u službi antropomorfnog principa i sveta ljudi", naglašava Ana Popović Bodroža.

O kontekstima radova govore i nazivi slika: "Beli pas koji misli da je zmaj" (i bljuje vatru), "Svetlo-plavi pas koji misli da je zmaj" (i takođe bljuje vatru), "Pas čiji se otac zvao zmaj2 (još bliži zmajevskom svetu) , "Mladi zmaj koji juri slavu", "Plavi lav koji zavija", "Ponosni jednorog", "Crvena limbo mačka sa diskutabilnim talentom", "Retki leopard sa plavim pegama2, itd.

Andrej Bjelić rođen je u Aleksincu 1996. godine, a živi i radi u Beogradu. Crta i slika otkad zna za sebe, inspirisan osećajem sopstva, doživljajem sveta, posebnim osobama i životinjama koje čine važan deo njegovog života.

Diplomirao je na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan u Beogradu, na smeru za grafički dizajn.

Po završetku formalnog obrazovanja, odlučuje da se posveti slikanju.

Januara 2022. predstavio je izbor svojih radova nastalih tokom 2021. na prvoj samostalnoj izložbi "Ovo je Andrej Bjelić".

(Telegraf.rs/Tanjug)