"Putujuće šare Srbije" umetnice Milice Živadinović u okviru manifestacije "Dani evropske baštine"

Foto: Promo

U petak 16. septembara 2022. godine u 19 časova u Rančićevoj kući, kulturnom dobru Srbije i sedištu ustanove Centar za kulturu Grocka, prisustvujete otvaranju samostalne izložbe slika i nakita „Putujuće šare Srbije“ umetnice Milice Živadinović u okviru manifestacije „Dani evropske baštine - Održivo nasleđe“. Izložbu će otvoriti kustoskinja Zorica Atić, istoričarka umetnosti.

Postavka u Rančićevoj kući traje do 3. oktobra 2022. godine.

Preporučujemo

U nastavku večeri, od 20 časova vodeći tradicionalni umetnici u Srbiji izvešće koncert „Živa baština“ u „Muzičkoj bašti“ Rančićeve kuće. Nastupaju Boško Vujačić, guslar, Svetlana Spajić, izvođač tradicionalne srpske pesme, Bokan Stanković i Miloš Nikolić, izvođači na više narodnih duvačkih instrumenata.

PUTUJUĆE ŠARE SRBIJE: Umetnica Milica Živadinović inspiraciju pronalazi u tradicionalnim motivima Balkana i kulturnom nasleđu Srbije - šarama sa pirotskih ćilima, ornamentima na srpskim srednjovekovnim freskama, kao i u kosmičkim pojavama, pozivajući nas kroz svoje radove na putovanja i snove.

U uvodnoj reči kataloga Maja Živanović, novinar i likovni kritičar, navodi - „Stilizovane šare sa čuvenih pirotskih ćilima, transponovane u autentične slike u ulju na platnu, kao i savremeno viđenje tog tradicionalnog motiva u primenjenom stvaralaštvu, čine poslednje cikluse beogradske umetnice Milice Živadinović, koja od 1999. godine živi i stvara između Pariza i Beograda.

Projekat „Putujuće šare Srbije“, objedinjuje njen eklektičan pristup etnologiji, koji kontinuirano neguje i po kojem je prepoznatljiva u intimnim pričama, čudesnih boja i ornamentike, neobičnom spoju tradicionalnog i modernog. Taj novi život pirotskih ćilima, odnosno njihovih šara, koje nose snažnu simboliku, ovoga puta je predstavljen na način koji je dostupan oku i razumevanju svakog posmatrača iz svih krajeva sveta.

U Miličinom projektu „Kaleidoskop Srbije – Pirotski ćilim“, koji je 2019. god dobio podršku na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, se prožimaju stilizovani i animirani motivi najlepših šara Pirotskog ćilima. Poseban deo čine savremena primena šara, u slikarstvu i primenjenoj umetnosti autora Milice Živadinović.“

Dr um. Milica Živadinović (1975) rođena je u Beogradu. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Versaju na Odseku za slikarstvo, a potom doktorirala (2011) na Univerzitetu Pariz 8 u Francuskoj. Doktorsku tezu „Miodrag Mića Popović (1923-1996)“ objavila je na francuskom jeziku uz podršku Francuskog nacionalnog centra za knjigu, koja je prevedena na srpski jezik i objavljena u izdanju Orion Arta u Beogradu (2014) uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Realizovala je brojne samostalne izložbe u Parizu i Srbiji i učestvovala na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom Evrope. Uporedo sa slikarstvom, bavi se i izradom umetničkog nakita. Godine 2013. kreirala je svoju prvu kolekciju nakita i osnovala sopstveni brend MITSI-PARIS.

Članica je francuskog Udruženja vizuelnih umetnika Maison des Artistes od 2001. godine i Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2008. godine.

Živi i radi na relaciji Pariz - Beograd od 1999. godine.

Foto: Ivan Maksimović

Koncert ŽIVA BAŠTINA predstavlja pažljivo osmišljeni program četiri barda srpske tradicionalne muzike današnjice: Boška Vujačića, guslara, Svetlane Spajić (izvođača tradicionalne srpske pesme), Bokana Stankovića i Miloša Nikolića (izvođača na više narodnih duvačkih instrumenata).

Njihovo muzičko umeće, iskustvo i širina poznavanja srpske tradicionalne muzike su za divljenje. Jedinstven i stručno koncipiran program obuhvatiće muzičko putovanje kroz srpske krajeve i epohe predstavljajući spoj istorijskog pamćenja i umetnosti.

Koncert će publici predstaviti više elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa od posebnog značaja koji su na nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa ali i „žive ljudske riznice” (termin UNESKO-a za nosioce nematerijalnog kulturnog nasleđa).

O izvođačima:

- Boško Vujačić, koji već 45 godina nosi zvanje „narodni guslar”, nije samo jedan od predstavnika guslarske zajednice u Srbiji, već, mnogi bi rekli, i najbolji među njima. Između ostalog, njegova interpretacija pesme „Mojkovačka bitka” autora Radovana Bećirovića – Trebješkog smatra se neprevaziđenom. Danas, na sredini osme decenije života, dobro pamti da je od onog momenta kada je kao petogodišnjak prvi put proizveo ton na guslama, postao srećni zarobljenik, učenik, istraživač, pevač, pesnik i tumač istorije, narodne poezije i tradicije srpskog naroda sve do današnjeg dana.

- Svetlana Spajić je srpska tradicionalna pevačica, izvođač, pedagog, kulturni aktivista i prevodilac. Posvećena je negovanju i očuvanju srpske tradicionalne kulture, sakupljajući i učeći na terenu, od izvornih pevača najstarije generacije. Njen repertoar srpske arhaike iz svih krajeva („od Kninske do Negotinske Krajine”) obuhvata i najstarije tradicionalne pevačke oblike iz Podrinja, poput pesama „na glas”, kantalica i pesama „na bas”.

- Bokan Stanković je vodeći srpski izvođač na tradicionalnim duvačkim instrumentima, pevashodno trubi, svrljiškim gajdama, duduku i okarini i jedan od poslednjih autentičnih nosilaca sviračke tradicije istočne Srbije. Od najranije mladosti obilazio je sela istočne Srbije i od gajdaša i pevača usvajao najstariju muzičku tradiciju, pa se može reći da predstavlja enciklopediju predačkog znanja i srpske sviračke, pevačke i igračke tradicije. Nosilac je brojnih priznanja na saborima narodnog stvaralaštva. Ostavio je više desetina trajnih snimaka u Radio Beogradu. Kao pedagog i izvođač vodio je gajdaške seminare i radionice. Član je orkestra Gorana Bregovića.

- Miloš Nikolić je doktor muzičke umetnosti, multiinstrumentalista sa širokim spektrom muzičkih interesovanja i kompetencija. Osim klarineta, svira tradicionalne instrumente kaval, gajde i svirale sa kojima pre svega nastupa kao izvorni svirač, ali i u kontekstu različitih žanrova popularne muzike. Bavi se i pedagoškim radom. Zaposlen je u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu. Više od četvrt veka izučava vizantijsku crkvenu muziku, teorijski i praktično. Poznavalac je neumske notacije i ima višegodišnje pedagoško i koncertno iskustvo na tom polju. Istražuje orijentalne muzičke tradicije. Snimao je muziku za filmove i radio drame, član je nekoliko ansambala.

*Muzički program Centra za kulturu Grocka „Muzička bašta 2022“ realizuje se podrškom Grada Beograda – Sekretarijata za kulturu.

Ulaz je slobodan.

Program kulturno-turističke manifestacije „Dani evropske baštine“ sa temom „ODRŽIVO NASLEĐE“ u periodu 16. septembar – 31. oktobar 2022. godine

Grocka, vekovima stara varoš kraj Dunava, i tokom 2022. godine s radošću dočekuje i obeležava Dane evropske baštine, a Centar za kulturu Grocka se u ovogodišnju kulturno-turističku manifestaciju sa temom „ODRŽIVO NASLEĐE“, uključuje raznovrsnim predlozima programa, kao i uvek u mreži saradnje sa ustanovama kulture, organizacijama i stručnim timovima - a ove godine posebno sa Institutom za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u pogledu realizacije značajne izložbe „Tajne iz zaboravljene arhive“ koja prati zaostavštinu prof. dr Aleksandra Kostića, Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u realizaciji edukativnih radionica za najmlađe, Centrom za urbani razvoj - u primeni 3D tehnologija za predstavljanje kulturnog nasleđa i virtuelnih tura kulturnom baštinom Grocke, Smiljanom Popov, novinarkom i autorkom serijala „Beograd za početnike“ u organizaciji edukativnih tribina koje se bave održivim nasleđem, kao i renomiranim muzičkim urednikom Bojanom Đorđevićem u okviru koncertnog programa „Muzička bašta“ ustanove i etno nastupa „Živa baština“. Kao i prethodnih godina, Centar za kulturu Grocka planira stručna vođenja i izletničke ture izvanrednom kulturnom baštinom na teritoriji opštine Grocka...

S ponosom ističemo da je ustanova Centar za kulturu Grocka više od decenije uključena u realiizaciju ove velike i značajne Manifestacije, te da je 2020. godine bila i nosilac Centralnog događaja „Dani evropske baštine” u Srbiji, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, i svesrdnom podrškom Sekretarijata za privredu Grada Beograda i Opštine Grocka. Bila je to prilika i da se ukaže na pregalački rad Centra za kulturu Grocka, te naglasi zalaganje male ustanove kulture koja u mreži saradnje ostvaruje značajne rezultate i istaknuti je primer dobre prakse. U skladu sa epidemiološkom situacijom mnogobrojni realizovani sadržaji su bili dostupni publici i uživo (izložbe, predavanja, edukativne radionice namenjene deci, stručna vođenja...), ali i u inovativnoj digitalnoj formi (e–tribine, virtuelne ture, filmovi, video-materijali, TV emisije...).

Važni efekti ostvareni dugogodišnjom realizacijom manifestacije „Dani evropske baštine“, uz rad na promociji sadržaja i edukaciji i informisanju stanovništva, jesu profilisanje kulturnih navika i potreba u lokalnoj sredini, i u daleko širim okvirima značajno podizanje svesti o izuzetnom istorijskom i kulturnom nasleđu, vrednostima i znamenitostima teritorije opštine Grocka.

U znaku ovogodišnje teme Dana evropske baštine koji slave kulturno nasleđe i njegovu najširu dostupnost publici svih uzrasta i kategorija, kao i interakciju sa okruženjem, u skladu sa aktuelnom situacijom, predlozi su koncipirani i kroz brojne digitalne sadržaje. Obuhvaćeni su različiti aspekti nasleđa sa kojim živimo, usmereni kako na ljude, tako i na mesta, odnosno na kontinuitet i učenje iz tradicije, na istorijska zdanja koja će pokazati svoj uticaj na očuvanje lokalnih identiteta, i ekološki prihvatljive mere i običaje u gradnji i ukupnom postupanju.

PLANIRANI SU SLEDEĆI KULTURNO-OBRAZOVNI I KULTURNO-TURISTIČKI SADRŽAJI:

- Samostalna izložba u galeriji Rančićeve kuće „Putujuće šare Srbije“, autorke dr Milice Živadinović. Stilizovane šare sa čuvenih pirotskih ćilima, transponovane su u autentične slike u akriliku i ulju na platnu. Postavka predstavlja neobičan spoj tradicionalnog i modernog i objedinjuje eklektičan pristup etnologiji, koji autorka kontinuirano neguje i po kojem je prepoznatljiva. Ova vizuelna umetnica na izložbi će prezentovati svoj bogat umetnički opus prepun snažne simbolike, na način dostupan oku i razumevanju posmatrača iz svih krajeva sveta. Milica Živadinović rođena je u Beogradu, međutim, njeno francusko poreklo odvelo ju je u Pariz gde je provela dve decenije. Specifična mešavina autorkinog porekla i boravka na različitim meridijanima, uticala je velikim delom na njen umetnički izraz. Pirotske šare prepune čudesnih boja, ornamentike i intimnih priča, putuju pomoću jedinstvenih umetničkih dela sve do Rančićeve kuće, starog varoškog doma Srbije. Vreme i mesto održavanja: 16. septembar u 19č ( trajanje 16-30. septembar), Rančićeva kuća.

- Tematska izložba u galeriji Rančićeve kuće „Tajne iz zaboravljene arhive (Zaboravljena arhiva Instituta za histologiju i embriologiju „Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić”, autorke prof. dr Nele Puškaš, i u saradnji sa Institutom za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, praćena dodatnim audio-vizuelnim odnosno multimedijalnim i edukativnim sadržajima i programima, kao i stručnim vođenjima.

Izložba je posvećena osnivaču Instituta za histologiju i embriologiju „Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić” po kome ustanova nosi naziv, a koja ove 2022. godine godine obeležava vek postojanja. Projekat je usmeren na kompleksno izložbeno predstavljanje eksponata iz dragocene, nedavno otkrivene zaostavštine prof. Aleksandra Kostića, osnivača i prvog profesora histologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, podizanje svesti o kulturi sećanja, upoznavanje sa kulturnim i naučnim razvitkom Srbije, kao i nemerljivim doprinosom cenjenog naučnika. Zaostavština je 2021. godine pronađena na Institutu za histologiju i embriologiju, za koju se decenijama mislilo da je uništena za vreme Drugog svetskog rata, odnosno da je nestala nakon njegovog udaljavanja sa Medicinskog fakulteta iz političkih razloga 1952. godine. Predmeti iz pronađene zaostavštine su u procesu stručno-naučne obrade, inventarisanja, digitalizacije i utvrđivanja za kulturno dobro. Cela zbirka predstavlja važno svedočanstvo Kostićevog profesionalnog, ali i javnog društvenog angažovanja i širokih interesovanja, a takođe je i važan izvor za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvitka u Srbiji, što joj daje poseban značaj. Koncept izložbene postavke i pratećih sadržaja izložbe promoviše zaboravljeno kulturno nasleđe koje svedoči o životu i radu prof. Kostića, kao i o prvim decenijama rada najstarijeg Medicinskog fakulteta u Srbiji, realizuju Institut za histologiju i embriologiju „Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić”, koji ove godine obeležava vek postojanja, u saradnji sa Centrom za kulturu Grocka, ustanovom kulture koja se ispred svog Osnivača GO Grocka stara o Legatu dr Aleksandra Kostića u Grockoj, i predano radi na promociji i predstavljanju radaovog istaknutog naučnika. Vreme i mesto održavanja: 7. oktobar u 18č, Rančićeva kuća.

- Koncert „Živa baština“, u programu „MUZIČKA BAŠTA“ Rančićeve kuće, posvećen nematerijalnoj kulturnoj baštini i negovanju i očuvanju srpske tradicionalne kulture. Četiri barda srpske tradicionalne muzike današnjice: Boška Vujačića, guslara, Svetlane Spajić (izvođača tradicionalne srpske pesme), Bokana Stankovića i Miloša Nikolića (izvođača na više narodnih duvačkih instrumenata). Koncert „Živa baština” u vanvremenskom ambijentu „Muzičke bašte“ varoške Rančićeve kuće, zaštićenog kulturnog dobra, u okviru manifestacije „Dani evropske baštine“ predstaviće pažljivo osmišljeni program.

U ambijentu bašte Rančićeve kuće, zaštićenog kulturnog dobra gročanske varoši, letnji muzički i festivalski program „Muzička bašta“ Centra za kulturu Grocka tokom 2022. godine predstavlja gostujuće sastave iz zemlje i regiona. Program obuhvata multikulturalni pristup i muziku različitih žanrova, sa akcentom na autentičnom i autorskom izrazu koji je najmanje zastupljen u javnom i medijskom prostoru.

Vreme i mesto održavanja: 16. septembar u 20č, Rančićeva kuća.

- ONLAJN+PIKNIK TRIBINA „Šare Srbije“ u saradnji sa Smiljanom Popov i „Beogradom za početnike“, u bašti Rančićeve kuće, tehnička platforma „OCOLO“ digital, studio za digitalne tehnologije.

Umesto u studiju, ovaj inovativni kocept digitalnih tribina održava se na odabranoj lokaciji, i pomera granice dvostruko uživo – „lajv“ putem digitalne tribine, i takođe uživo za publiku prisutnu u Rančićevoj kući, zaštićenom kulturnom dobru od velikog značaja za našu zemlju, poznatom po čarobno lepom ambijentu.

Tribina u formi časa za celu porodicu, bila bi svojevrsni presedan u našoj kulturnoj praksi, jer su publika - i đaci i odrasli, odnosno deca i roditelji, na zajedničkom času istorije umetnosti za sve. Kroz najparadigmatičnije epizode nacionalne baštine u svetlu šireg evropskog kruga pokazaćemo koliko je važno poznavanje, učenje i istraživanje vlastite istorije, umetnosti i obrazovanja za savremenog čoveka, u svetlu ovogodišnje teme Dana evropske baštine – Održivo nasleđe.

Vreme i mesto održavanja: 30. septembar u 18č, Rančićeva kuća.

- VIDEOTEKA „Beograd za početnike“ - 6 destinacija koje morate posetiti u Grockoj, atraktivna videoteka sačinjena od 6 edukativnih tematskih emisija serijala „Beograd za početnike“ posvećenih kulturnoj baštini Grocke; dostupna na sajtu Centra za kulturu Grocka i društvenim mrežama, kao svojevrsni edukativni vodič kroz kulturno nasleđe Grocke, sa akcentom na sadržajima koji imaju širi, evropski značaj.

Sastoji se od e-prezentacije emisija serijala „Beograd za početnike“, tokom trajanja manifestacije.

- Kasno-rimska grobnica u Brestoviku - OTKRIĆE MISTERIOZNE GROBNICE - Beograd za početnike

- Vinča i Starčevo - Brisel kamenog doba, gde je nastala Evropa- BEOGRAD ZA POČETNIKE - Ko su bili prvi pravi Beograđani

- Rančićeva kuća - zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja-ARHEOLOŠKO OTKRIĆE NA AUTOBUSKOJ STANICI - Beograd za početnike

- Radmilovac - Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta - PRVI STANOVNICI SRBIJE - PRVI GRAD U EVROPI - SRPSKI KREMENKO I KAMENKO -

Beograd za početnike - Naselje praistorijskog ribara

- Legat dr Aleksandra Kostića u Gročanskoj čaršiji

U KABINETU RETKOSTI SRPSKOG LEONARDA DA VINČIJA - BEOGRAD ZA POČETNIKE (1. DEO)

U KABINETU ČUDA SRPSKOG GENIJA - BEOGRAD ZA POČETNIKE ( 2. DEO)

https://www.youtube.com/watch?v=Rl7pLWWtjG8

- BEOGRADSKA KALIFORNIJA iliti ČAROBNI BREG - Beograd za početnike

- STRUČNO VOĐENjE znamenitostima i zaštićenim kulturnim dobrima Grocke, sa akcentom na ekološkoj gradnji, narodnom graditeljstvu i održivosti (Rančićeva kuća, Gročanska čaršija, Legat dr Aleksandra Kostića) sa specijal-programom i gošćom, novinarkom Smiljanom Popov, autorkom TV serijala „Beograd za početnike“. Kustos je Zorica Atić, istoričarka umetnosti.

Vreme i mesto održavanja/polaska: 1. oktobar u 12č, Rančićeva kuća

Rančićeva kuća u Grockoj, zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja, podrazumeva susret sa neimarstvom lokalnog podneblja čiji je reprezentativni primer, s osvrtom na specifičan način ekološke gradnje, tradicionalne materijale, lepote i vrednosti narodnog neimarstva, kao i primenu u današnjem vremenu. Posetioci će se upoznati sa varoškim načinom života s početka 19. veka i graditeljstvom po meri čoveka. Inspirativna priča obuhvata i period procvata zanatstva, trgovine, vinogradarstva i voćarstva, kao i izgradnju varoških kuća po kojima je Grocka čuvena. Negujući kulturu sećanja, priča je začinjena i spominjanjem zaslužnih i znamenitih Gročana poput Ilije Garašanina, Vase Čarapića, dr Jovana Jovanovića, dr Aleksandra Kostića i drugih, koji su svojim delovanjem omogućili napredak i razvoj Grocke i ostavili traga u čitavoj Srbiji.

Legat dr Aleksandra Kostića je muzeološka postavka opštine Grocka u namenskoj galeriji u biblioteci „Ilija Garašanin“ u Grockoj, koja ukazuje na vrednosti u okruženju i na naše zajedničko, evropsko nasleđe. Stalna postavka, uređena prema najvišim muzeološkim standardima, otvorena je 2018. godine. Postavka se nalazi u zaštićenoj ambijentalnoj celini Gročanska čaršija – srcu stare varoši kraj Dunava. Bogata zbirka obuhvata bogate arheološke i paleontološke nalaze iz Grocke prof. dr Aleksandra Đ. Kostića, uz lične predmete koji su poklon Vojislava Vokija Kostića, njegovog sina. Svestrana ličnost širokih interesovanja, profesor i naučnik je 30-tih godina 20. veka u Grockoj prilikom izgradnje letnjikovca otkrio bogato arheološko nalazište, i svoje vredne nalaze ostavio opštini Grocka „kao podsticaj za dalja istraživanja“.

Gročanska čaršija je zaštićena ambijentalna celina od velikog značaja za Srbiju, u rangu sa Kosančićevim vencom, značajnija i od čuvene beogradske Skadarlije, formirana oko Carigradskog druma. Još od sredine 16. veka Grocka je u turskim katastarskim popisima Beograda i okoline ubeležena kao varošica. Početkom 19. veka postaje trgovački i kulturni centar oblasti, dobija carinarnicu, ali i jednu od retkih škola u Srbiji tog vremena. Zaštićena čaršija svojom arhitekturom i vizurama i dalje pruža doživljaj prohujalih vremena. Značajniji sačuvani objekti su Apostolovićeva kuća iz sredine 18. veka, Nišlićeva kuća i Savića mehana s početka 19. veka. Prostorom dominira Crkva Sv. Trojice, podignuta 1883. godine na temeljima starijeg sakralnog objekta iz 1828, izgrađenog uz podršku kneza Miloša Obrenovića.

- PREMIJERNA PROMOCIJA virtuelne 3D PREZENTACIJE Letnjikovca dr Aleksandra Kostića u Grockoj, u saradnji sa Centrom za urbani razvoj;

Premijera virtuelne šetnje Letnjikovcem u Grockoj čuvenog naučnika predviđena je za Dane evropske baštine 2022. sa teemom „Održivo nasleđe“.

Profesor dr Aleksandar Đ. Kostić (1893–1983) bio je svestrana ličnost čije je delovanje ostavilo dubokog traga u oblasti medicinskih nauka, ali i u kulturi XX veka. Jedan je od prvih profesora i dekan (1936-1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu - osnivač je Instituta za histologiju i embriologiju, koji po njemu nosi ime, a potom i Veterinarskog fakulteta (1936), kao i farmaceutskog odseka Medicinskog fakulteta (1938). Na Medicinskom fakultetu, gde je tri puta za redom biran za dekana, osnovao je i Terminološki seminar i Foto-laboratoriju. Uz bogat naučni i pedagoški rad, autor je brojnih udžbenika i knjiga („Osnovi normalne histologije“, „Osnovi histološke tehnike”, „Medicinski rečnik”, „Medicinska enciklopedija”, „Osnovi medicinske seksologije”, „Moj lekar” i dr.).

Pored prirodnih nauka, profesor Kostić je imao i druga interesovanja. Od gimnazijskih dana se zanimao za književnost, muziku, fotografiju... Pisao je priče, interesovao se i za evoluciju, i uz sve navedeno, izradio je veliki broj naučnih i dokumentarnih fotografija koje su svedočanstvo vremena. U Dubočaju u Grockoj je prilikom gradnje kuće 1932. godine otkrio arheološko nalazište, danas zaštićeni arheološki lokalitet, i za naredne generacije prikupio i sačuvao bogat arheološki i paleontološki materijal.

Radionice za najmlađe - tematska LIKOVNA RADIONICA „Likovno putovanje nasleđem“ Centra za kulturu Grocka, i tematska EDUKATIVNA RADIONICA „Nasleđe za decu“ u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, namenjene predškolcima i mališanima nižeg osnovnoškolskog uzrasta.

Vreme i mesto održavanja: Tokom septembra i oktobra meseca, za decu u Grockoj, Rančićeva kuća.

Ovogodišnje likovne radionice u okviru manifestacije Dani evropske baštine, posvećene kulturnom nasleđu, usmerene su na upoznavanje sa dragocenom kulturnom baštinom u okruženju, koja broji kulturna dobra od izuzetnog i velikog značaja i podstiče veze sa zajedničkim nasleđem u ansamblu evropske i svetske baštine. Na zabavan način kroz svojevrsna takmičenja u znanju uz korišćenje likovnih i digitalnih alata razvija se svest o kulturnom bogatstvu koje posedujemo a koje je često u školama u okviru predmeta koje izučavaju nedovoljno zastupljeno. Zbog velikog interesovanja roditelja i dece, kao i lokalno-specifičnog pristupa u okviru neformalnog obrazovanja koje dopunjuje obrazovni školski sistem, likovna i edukativna radionica doprinose ostvarivanju značajnog pedagoškog rezultata.

- SAJAM ZIMNICE U VOĆNOJ GROCKOJ pod nazivom „Jesenja kuhinja“. Sajam ove vrste u organizaciji Opštine Grocka se u čuvenom voćarskom kraju, na zaštićenoj „Gročanskoj čaršiji“, održava šesti put, i obuhvata revijalnu, prodajnu i takmičarsku izložbu džemova, meda, voća, zimnice, jesenjih plodova, ali i domaće radinosti, grnčarije i drugih zanatskih rukotvorina. U okviru manifestacije biće degustiran i nagrađen najbolji džem, uz prigodan kulturno-umetnički i zabavni program, u nesvakidašnjem čaršijskom ambijentu prostorne kulturno-istorijske celine od velikog značaja za Srbiju. Vreme i mesto održavanja: 30. septembar od 10 časova, Gročanska čaršija.

„Dani evropske baštine – Održivo nasleđe“ Sajam zimnice JESENjA KUHINjA U VOĆNOJ GROCKOJ

Gradska opština Grocka 30. septembra tradicionalno slavi i promoviše nematerijalnu kulturnu baštinu Šestim po redu Sajmom zimnice pod nazivom „Jesenja kuhinja u Grockoj”, i to na autentičnom prostoru Gročanske čaršije, zaštićene ambijentalne celine od velikog značaja za Republiku Srbiju, gde će posetioci imati priliku da obiđu prodajnu izložbu zimnice, džema, meda i plodova jeseni.

Svečano otvaranje, koje će pratiti bogat kulturno-umetnički program, održaće se u 10 sati na Letnjoj sceni - platou ispred opštine Grocka. U okviru manifestacije će se održati takamičenje u kuvanju najboljeg džema, koje će degustirati i ocenjivati četvoročlani žiri, sa spcijalnom gošćom, novinarkom Smiljanom Popov, autorkom serijala “Beograd za početnike”.

Događaj revijalnog i takmičarskog karaktera je deo manifestacije „Dana evropske baštine - Održivo nasleđe” koji Opština Grocka oragnizuje u saradnji sa JP „Pijace i zelenilo“ u Grockoj i Centrom za kulturu Grocka – ustanovom kulture opštine Grocka.

Svi posetioci Grocke imaće priliku da uživaju u revijalnoj i prodajnoj izložbi zimnice i ostalih domaćih proizvoda, koja se organizuju u saradnji sa meštanima, Udruženjima žena, udruženjima penzionera sa prostora opštine Grocka, kao i sa drugim udruženjima sa prostora grada Beograda sa kojim opština Grocka ima odličnu saradnju.

Pored oprobavanja specijaliteta domaćica iz Grocke i Srbije, posetioci će moći da razmene recepte i savete za zimnicu, a organizovaće se i takmičenje za najlepše dokorisanu jesenju tezgu.

Kao i svake godine, stara varoš kraj Dunava s radošću dočekuje kulturno-turističku manifestaciju "Dani evropske baštine – Održivo nasleđe" te se i ove godine Gradska opština Grocka i Centar za kulturu opštine Grocka uključuju raznovrsnim i sadržajnim muzičkim, edukativnim, likovnim i izložbenim programima u skladu sa izvanrednim bogatstvom kulturnog nasleđa u neposrednom okruženju.

U programu učestvuje KUD „Stevan Štrbac“, OMŠ „Nevena Popović“, PU „Lane“, i najmlađi narodni orkestar u Grockoj.

S posebnim zadovoljstvom Vas pozivamo da prisustvujete, i uživate u Sajmu zimnice u Grockoj.

Ulaz je slobodan. Dobro došli!

Dani evropske baštine 2022: Promenada OD SRPSKOG VAROŠKOG DOMA DO NEZABORAVNOG JUGOSLOVENSKOG GLAMURA

U okviru manifestacije „Dani evropske baštine – Održivo nasleđe“, pozivamo vas na Promenadu znamenitim mestima i kulturnim dobrima Grocke „Od srpskog varoškog doma do nezaboravnog YU glamura“ u nedelju 2. oktobra u 13h, i ujedno na druženje i zatvaranje izložbe „Putujuće šare Srbije“ Milice Živadinović koja gostuje u Rančićevoj kući.

Nakon okupljanja u gostoljubivoj toplini Rančićeve kuće, srpskom varoškom domu u kome „stanuje“ Centar za kulturu Grocka i aktuelna izložba „Putujuće šare Srbije“, domaćički tandem u sastavu Zorica Atić, istoričarka umetnosti-kustos, i Smiljana Popov, autorka i urednica TV serijala „Beograd za početnike”, dočaraće publici koliko je Grocka, stara varoš poznata po živopisnim pejzažima s pogledom na reku, jednako čuvena i po znamenitim mestima i dragocenim spomenicima kulture

Uz obilje istorijskih zanimljivosti, priča o kulturnim dobrima Grocke potpuno je u duhu velike evropske manifestacije koja slavi kulturno nasleđe i čuva ga od zaborava - Rančićeva kuća, Legat dr Aleksandra Kostića, Gročanska čaršija, spomenik Iliji Garašaninu – jedinstven u Srbiji, skulptura Gročanke devojke koja dočekuje goste, Restoran „Vinogradi“... i mnoge druge zanimljivosti čekaju na vas, draga publiko.

Znatiželjni posetioci upoznaće se sa varoškim načinom života s početka 19. veka i karakterističnim narodnim graditeljstvom po meri čoveka, kome svedoči vremešna Rančićeva kuća u varoškom sokaku s pogledom na Dunav. Nešto dalje, pruža se Čaršija, deo nekadašnjeg Carigradskog druma i srce gročanske varoši, čuvena ambijentalna celina od velikog značaja za Srbiju. U rangu je Kosančićevog venca i starog jezgra Zemuna, i ima najviše sačuvanih starih srpskih kuća - zaštićenih spomenika kulture u čitavom Beogradu.

Negujući kulturu sećanja, kraj biste Ilije Garašanina i potom u Legatu dr Aleksandra Kostića promenada je začinjena dirljivom pričom o znamenitim Gročanima i Beograđanima poput Ilije Garašanina, prof. dr Aleksandra Kostića i prof. dr Smilje Kostić-Joksić, koji su svojim delovanjem omogućili napredak i razvoj Srbije – i takođe ostavili neizbrisiv trag u Grockoj. Restoran „Vinogradi“ je u staroj Jugoslaviji bio stecište umetničke elite i stranih delegacija, a svojim panoramama privlačio je brojne posetioce i izletnike, počev od jugoslovenskog predsednika Tita, i zaslužio kompliment da ima „pogled lepši nego sa Meseca“...

Održana je PROMENADA GROCKOM „Od srpskog varoškog doma do nezaboravnog jugoslovenskog glamura“

PROMENADA GROCKOM „Od srpskog varoškog doma do nezaboravnog jugoslovenskog glamura“ u organizaciji Centra za kulturu Grocka i „Beograda za početnike“ za „Dane evropske baštine - Održivo nasleđe“, održana je proteklog vikenda i obuhvatila je neke od izuzetno znamenitih mesta i kulturnih dobara, koji daleko prevazilaze lokalni karakter ove stare varoši kraj Dunava.

Priča o kulturnim dobrima Grocke je potpuno u duhu velike evropske manifestacije koja slavi kulturno nasleđe i čuva ga od zaborava...

Nakon okupljanja u gostoljubivoj toplini Rančićeve kuće, srpskom varoškom domu u kome „stanuje“ Centar za kulturu Grocka i aktuelna izložba „Putujuće šare Srbije“, domaćički tandem u sastavu direktorke ustanove Zorice Atić, istoričarke umetnosti, i Smiljane Popov, autorke i urednice TV serijala „Beograd za početnike”, dočarao je publici lepotu podneblja, baštine i trajanja. Jer je Grocka, uz živopisne pejzaže s pogledom na reku, jednako čuvena i po znamenitim ljudima i kulturnoj baštini.

Posetiocima je ovom prilikom upriličeno i druženje sa autorkom izložbe „Putujuće šare Srbije“, dr um. Milicom Živadinović, koja je provela zainteresovanu publiku kroz izložbu.

Nešto dalje od Rančićeve kuće, pruža se stara Čaršija, deo nekadašnjeg Carigradskog druma i srce gročanske varoši, čuvena ambijentalna celina od velikog značaja za Srbiju. U rangu je Kosančićevog venca i starog jezgra Zemuna, i ima najviše sačuvanih starih srpskih kuća - zaštićenih spomenika kulture u čitavom Beogradu.

Negujući kulturu sećanja, kraj biste Ilije Garašanina i potom u Legatu dr Aleksandra Kostića promenada je začinjena dirljivom pričom o znamenitim Gročanima i Beograđanima poput Ilije Garašanina, prof. dr Aleksandra Kostića i prof. dr Smilje Kostić-Joksić, koji su svojim delovanjem omogućili napredak i razvoj Srbije – i takođe ostavili neizbrisiv trag u Grockoj. Restoran „Vinogradi“ je u staroj Jugoslaviji bio stecište umetničke elite i stranih delegacija, a svojim panoramama privlačio je brojne posetioce i izletnike, počev od jugoslovenskog predsednika Tita, i zaslužio kompliment da ima „pogled lepši nego sa Meseca“...

DEB 2022: Sajam zimnice „Jesenja kuhinja“ u voćnoj Grockoj na Gročanskoj čaršiji

TRADICIONALNI Sajam zimnice na autentičnoj Gročanskoj čaršiji, zaštićenoj prostornoj kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja za Srbiju, protekao je 30. septembra u znaku „Jesenje kuhinje“ u voćnoj Grockoj i predstavljanja dragocene nematerijalne kulturne baštine u okviru manifestacije „Dani evropske baštine“ sa temom „Održivo nasleđe“.

Stara varoš kraj Dunava, koja nosi laskave titule „Mala Kalifornija“, „voćna“ i „zelena“ Grocka, iz godine u godinu s radošću dočekuje veliku evropsku kulturno-turističku manifestaciju, u skladu sa lepotom i bogatstvom svog okruženja. Predstavljanje domaćih plodova, domaće radinosti i nematerijalne kulturne baštine deo je manifestacije „Dana evropske baštine – Održivo nasleđe” koji opština Grocka organizuje u saradnji sa JP „Pijace i zelenilo” u Grockoj i Centrom za kulturu Grocka - ustanovom kulture Opštine Grocka.

Divan dan i javni skup u slikovitom ambijentu upotpunili su i mnogobrojni posetioci, izletnici i gosti.

Među njima su svakako važne zvanice i dragi gosti predstavnici Sekretarijata za priredu Grada Beograda kao organizatora manifestacije „Dani evropske baštine“, g-đa Nada Zec, koordinatorka i duša ove dragocene manifestacije pune dve decenije, Marija Vuković, rukovodilac sektora za turizam, i podsekretar Radenko Durković, koji su svojim prisustvom podržali i uveličali događaj organizovan u cilju negovanja kulturnog nasleđa naše zemlje.

Događaj revijalnog i takmičarskog karaktera je otvorio predsednik opštine Grocka Dragan Pantelić, a na Letnjoj sceni ispred Opštine Grocka, predstavljen je bogat svečani kulturno-umetnički program.

Tokom svečanog dela programa, predstavila se nematerijalna kulturna baština koju su ubedljivo demonstrirali KUD „Stevan Štrbac“ iz Vrčina, sa izvođačkim dečjim folklornim ansamblom „Lane“, učenici OMŠ „Nevena Popović“ iz Grocke na harmonici i Etnopevačka grupa u pratnji profesora škole na tardicionalnim instrumentima, predškolci PU „Lane“ iz Grocke u bojama jeseni, i najmlađi Narodni orkestar iz Grocke.

Posetioci su imali priliku da uživaju u prezentacijama mnogih đakonija slane i slatke zimnice, ali i meda, melema, čajeva i ostalih domaćih proizvoda. Pored degustiranja specijaliteta domaćica iz Grocke i Srbije, posetioci su mogli da razmene recepte i savete za zimnicu, a organizovano je i takmičenje za najukusniji džem, kao i za najlepše dekorisanu jesenju tezgu, jer je Sajam zimnice osmišljen je da delom bude i takmičarskog karaktera, sa prigodnim i lepim nagradama.

Birao se najbolji i najukusniji džem koji se krčkao na licu mesta, kao i najlepše dekorisan štand, a u nezavisnom žiriju su bila i poznata lica aktivna na promociji i očuvanju kulturne baštine, kao što su Smiljana Popov, novinarka, i poznate primenjene umetnice Mika Lovre i Milica Živadinović.

U manifestaciji su učestvovala brojna Udruženja žena, i stari zanati iz Grocke, Beograda i Srbije, te je bilo učesnika iz Beograda, sa Kopaonika, iz Valjeva... (pčelari, melemi, grnčari, narodna radinost, bonbondžije...), a bili su prisutni sa svojom ponudom i lokalni restorani, vinarije i destilerije.

Dodaću da je potom, u nedelju 2. oktobra u 13 časova, Centar za kulturu Grocka organizovao zanimljivu i dobro posećen kulturno-turistički i izletnički dan za „Dane evropske baštine“. Bila je to „Promenada Grockom od srpskog varoškog doma do nezaboravnog jugoslovenskog glamura“ sa polaskom iz Rančićeve kuće, realizovana u saradnji sa Smiljanom Popov „Beograd za početnike“. Izlet je propratila veća grupa posetilaca koja se slila u Grocku iz svih krajeva Beograda.

U prilogu su fotografije koje dočaravaju ugođaj i atmosferu sa Gročanske čaršije i Sajma zimnice u voćnoj Grockoj, priređenog u okviru manifestacije

DEB 2022.„Dani evropske baštine“ 2022: „TAJNE IZ ZABORAVLjENE ARHIVE“ u Galeriji Rančićeve kuće

Pozivamo Vas da u petak 7. oktobra 2022. godine u 18 časova u Rančićevoj kući, kulturnom dobru Srbije i sedištu Centra za kulturu Grocka – ustanove kultuire Opštine Grocka, prisustvujete otvaranju izložbe „Tajne iz zaboravljene arhive“ u okviru manifestacije „Dani evropske baštine – Održivo nasleđe“.

U nastavku večeri, nastupiće učenici OMŠ „Nevena Popović“ iz Grocke.

Na izložbi će biti prvi put predstavljena javnosti nedavno pronađena fotografska zaostavština Aleksandra Đ. Kostića (1893–1983), osnivača Histološkog instituta (1921) i Fotografskog odeljenja (1924), prvog profesora histologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ali i osnivača Beogradskog foto-kluba (1928).

Autor izložbe je prof. dr Nela Puškaš.

Na pozivnici je predstavljen portret dr Aleksandra Kostića iz 1921. godine, ali i jedan interesantan motiv - u pitanju je histološki preparat nervnog gangliona, snimljen 1924. godine mikrofotografskim aparatom firme Lajc (Leitz).

Naime, prof. Kostić je bio pionir medicinske fotografije i filma na našim prostorima, ali i veliki ljubitelj fotografije.

A šta je sve još, pored medicinskih tema, zabeležio na fotografskim staklenim pločama, možete videti tokom oktobra meseca u Centru za kulturu Grocka, u okviru premijere izložbe „Tajne iz zaboravljene arhive“.

*Rančićeva kuća je spomenik kulture od velikog značaja za Srbiju koji je, sem po lepoti narodnog graditeljstva, poznat i po nekadašnjem Zavičajnom muzeju Grocka koji je 80-tih godina 20. veka izlagao zbirku nalaza profesora dr Aleksandra Đ. Kostića sa lokaliteta Dubočaj u Grockoj. Zbirka artefakata upotpunjena ličnim predmetima izložena je 2018. godine u ljupkoj namenskoj galeriji „Legat dr Aleksandra Kostića“ u Gročanskoj čaršiji, o kojoj se stara Centar za kulturu Grocka.

** Izložba „Tajne iz zaboravljene arhive“ realizuje se podrškom Grada Beograda – Sekretarijata za kulturu i Opštine Grocka.

Postavka u Rančićevoj kući traje do 1. novembra 2022. godine.

„Dani evropske baštine“ 2022. Galerija Rančićeva kuća„TAJNE IZ ZABORAVLjENE ARHIVE“ petak 7. oktobar u 18 časova

Pozivamo Vas da u petak 7. oktobra 2022. godine u 18 časova u Rančićevoj kući, kulturnom dobru Srbije i sedištu Centra za kulturu Grocka – ustanove kultuire Opštine Grocka, prisustvujete otvaranju izložbe „Tajne iz zaboravljene arhive“ u okviru manifestacije „Dani evropske baštine – Održivo nasleđe“.

Na izložbi će biti prvi put predstavljena javnosti nedavno pronađena fotografska zaostavština Aleksandra Đ. Kostića (1893–1983), osnivača Histološkog instituta (1921) i Fotografskog odeljenja (1924), prvog profesora histologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ali i osnivača Beogradskog foto-kluba (1928).

Autor izložbe je prof. dr Nela Puškaš.

U nastavku večeri, nastupiće učenici OMŠ „Nevena Popović“ iz Grocke.

Na pozivnici je predstavljen portret dr Aleksandra Kostića iz 1921. godine, ali i jedan interesantan motiv - u pitanju je histološki preparat nervnog gangliona, snimljen 1924. godine mikrofotografskim aparatom firme Lajc (Leitz).

Naime, prof. Kostić je bio pionir medicinske fotografije i filma na našim prostorima, ali i veliki ljubitelj fotografije.

A šta je sve još, pored medicinskih tema, zabeležio na fotografskim staklenim pločama, možete videti tokom oktobra meseca u Centru za kulturu Grocka, u okviru premijere izložbe „Tajne iz zaboravljene arhive“.

*Rančićeva kuća je spomenik kulture od velikog značaja za Srbiju koji je, sem po lepoti narodnog graditeljstva, poznat i po nekadašnjem Zavičajnom muzeju Grocka koji je 80-tih godina 20. veka izlagao zbirku nalaza profesora dr Aleksandra Đ. Kostića sa lokaliteta Dubočaj u Grockoj. Zbirka artefakata upotpunjena ličnim predmetima izložena je 2018. godine u ljupkoj namenskoj galeriji „Legat dr Aleksandra Kostića“ u Gročanskoj čaršiji, o kojoj se stara Centar za kulturu Grocka.

** Izložba „Tajne iz zaboravljene arhive“ realizuje se podrškom Grada Beograda – Sekretarijata za kulturu i Opštine Grocka.

(Telegraf.rs)