Predstavljena slika "Portret Hane i Ludvika Hiršfelda" u Beogradu

Foto-ilustracija: Shutterstock

Razgovor o novoj slici umetnika Slavka Krunića – „Portret Hane i Ludvika Hiršfelda“ održan je u RTS klubu u Beogradu.

Povod je veoma značajan: obeležavanje dve velike godišnjice vezane za dr Ludvika Hiršfelda – 140 godina od njegovog rođenja i 70 godina od smrti.

Preporučujemo

Tom prilikom Poljska ambasada u Beogradu i RTS klub su organizovali događaj ove večeri.

U razgovoru pod nazivom „Susret sa Hanom i Ludvikom Hiršfeldom“ obratili su se - Njegova ekselencija ambasador Republike Poljske Rafael Perl, slikar Slavko Krunić, doktor Zoran Vacić iz Srpskog lekarskog društva, kao i književnica, novinarka i profesorka Sanja Domazet.

Kako istorija svedoči, Hana i Ludvik Hiršfeld bili su poljski lekari koji su zadužili srpski narod tako što su u toku Prvog svetskog rata došli u ratom i epidemijom zahvaćenu Srbiju, tačnije u Valjevo, kako bi pomogli u lečenju, ne samo srpskih vojnika, već i civilnog stanovništva.

Hana i Ludvik bili su priznati naučnici, izuzetni lekari i veliki prijatelji srpskog naroda.

Istaknuti slikar Slavko Krunić je istakao da kao slikar koji je posvećen vizuelnom oživljavanju izmaštanih junaka, neobično je počastvovan pozivom da naslika zajednički portret veoma dragocenih istorijskih ličnosti koje su "svoj život uzdigle na nivo fikcije”.

"Istina je da nisam ranije uopšte bio upoznat sa njihovim životom i značajem. Kada sam dobio poziv i porudžbinu za ovaj projekat, onda sam podrobno istraživao o Hani i Ludviku. Veoma je bogato sećanje na ove ljude", ocenio je Krunić, čija karijera traje preko dve decenije.

Srpski slikar je naveo da on stvara likove koji nisu stvarni ni savremeni, te da mu je bio izazov da se upusti u slikanje pravih osoba, i fotografije je pronašao na internetu, da mu služe kao model za monumentalni rad.

"Morao sam da se otarasim satiričnog pečata iz mojih radova, što je karakteristično za moje stvaralaštvo. Ovde satira nije bila potrebna ni najmanje. Plemenitost i brižnost kao i humanost se odmah vidi i oseća na tim fotografijama Hane i Ludvika, što je prava retkost i dragocenost", zaključio je slikar Slavko Krunić, inače diplomac slikarstva i magistar sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Ambasador Republike Poljske Rafael Perl je rekao da je nova slika povod za obeležavanje sećanja na "dvoje sjajnih Poljaka", koji su živeli u Srbiji i Jugoslaviji.

Prema njegovim rečima, saradnja sa Slavkom Krunićem je došla sasvim spontano, kada su gledali čitav njegov opus.

Svidelo im se kako stvara sve te fiktivne likove i poželeli da mu pruže izazov da ovog puta naslika istinite ličnosti, "bračni par koji je ostao u medicini čitav svoj život".

"Bili su vezani za Poljsku i Srbiju, kao i svuda po svetu, i nije ih sprečio ni Prvi ni Drugi svetski rat da se do kraja života bave medicinom, i pomaganju bolesnih ljudi. Ludvik i Hana bili su veliki iskreni prijatelji srpskog naroda, i nova slika gospodina Slavka Krunića samo je početak obeležavanja sećanja na njih", najavio je ambasador Poljske u Beogradu.

Rafael Perl je podsetio da je u decembru 2023. prikazan premijerno dokumentarni film "Ljudima" u produkciji državne poljske televizije, o Ludviku Hiršfeldu (1884-1954).

U planu su dalji razgovori, tribine, debate o ovom filmu i slici.

Zoran Vacić iz Srpskog lekarskog društva je govorio detaljno o životu i radu Hane i Ludvika Hiršfelda, te naglasio da su ostali da žive u Srbiji, i da se ulice u Beogradu i Nišu zovu po Ludviku.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by RTS klub (@rts.klub)

Poljski mikrobiolog i serolog je rođen u gradu Lođ, nedaleko od Varšave, studirao je u Nemačkoj, u Berlinu, a umro je u Vroclavu.

Napisao je 400 naučnih radova na poljskom, nemačkom, francuskom i engleskom jeziku.

Ludvik Hiršfeld je živeo u Beogradu, Nišu i Valjevu u koji je došla da radi i supruga Hana kao pedijatar, što je bila po obrazovanju.

Naučnik Ludvik je dva puta bio nominovan za Nobelovu nagradu i autor je autobiografije "Priča jednog života" (1946).

Profesorka dr Sanja Domazet, poznata kao dramska spisateljica i književnica, govorila je o slici „Portret Hane i Ludvika Hiršfelda“, kao i o stvaralštvu Slavka Krunića.

"Slika nije nastala tako jednostavno, bio je to dug put. Kada se čujemo telefonom Slavko i ja, uvek osećam po njegovom glasu da stvara novu sliku, ne mora to ni da mi kaže. Kasnije mi je rekao da ima tu važnu porudžbinu za zajednički portret poljskih lekara. Znala sam i verovala da će Slavko izaći na kraj sa bilo kojom slikom, kao što i ja mogu sa pisanjem bilo koje knjige", ocenila je Domazet.

Ona je dodala da "smo svi vakcinisani poljskom kulturom", i izdvojila književnike Časlava Miloša i Vislavu Šimborsku i naglasila da "ne možemo bez poljske umetnosti".

Književnica i novinarka je rekla da su joj neki njeni prijatelji istakli da je ovo najbolja Krunićeva slika u celom opusu.

"Slikati ovakav par lekara sigurno je izuzetno teško. Mene je slika odmah osvojila. Autor odlazi u specifičan kolorit, zelena boja daje energiju, simboliše svetlost, dobrotu, zdravlje, ali i bolest. Suština njihova, psihički život, duhovnost, odlučnost, dobrota, patnja, unutrašnje osobine, sve to vidimo na slici njihovog zajedničkog portreta. Inače Hana i Ludvik nikada za života nisu imali svoj portret, sada konačno imaju", otkrila je Domazet i ponosno rekla da je sjajno što je upravo naš umetnik dočarao njihov život na slici.

"Veoma često idem na mnoge izložbe po Beogradu, redovno pratim sve te likovne kulturne događaje i moram priznati da ovakvo slikarsko delo nigde nikada nisam videla. Zaista ne laskam mom prijatelju Slavku, već je ovo stvarno jedinstveno delo u srpskoj kulturi i umetnosti", zaključila je Sanja Domazet.

(Telegraf.rs/Tanjug)