Veliki a kod nas malo poznati svetski slikari: Danas govorimo o Džordžu Belouzu

Džordž Vesli Belouz je rođen 12. avgusta 1882. u Kolambusu, Ohajo, a umro je 8. januara 1925. u Njujorku. Bio je prema tome do srži američki slikar i litograf, poznat po svojim akcionim scenama, ekspresivnim portretima i morskim pejzažima.

Pohađao je Držvni univerzitet u Ohaju pre nego što se 1904. preselio u Njujork, gde je studirao na Njujorškoj umetničkoj školi kod Roberta Henrija, vođe grupe američkih realista poznatih kao „Osmorica“ i Eškanska škola.

Preporučujemo

Njegova rana dela pokazuju snažan Henrijev uticaj kroz tamnu tonalnu paletu, snažne poteze četkom i urbane teme; tipično za ovaj njegov period je delo „Četrdeset dvoje dece“ (1907), slika siromašne čeljadi koja se kupa i roni u Ist Riveru.

Belouzove dramatične, emotivne slike bokserskih mečeva, kao što su „Jelen kod Šarkija“, koja bi mogla biti i najamerikanskija od svih slika uopšte govoreći (ili ona koja esenciju Amerike hvata bolje od svih drugih) te „Oba člana ovog kluba“ (obe iz 1909), takođe potiču iz ovog perioda i ostaju među njegovim poznatijim delima.

„Četrdeset dvoje dece“, Džordž Vesli Belouz, 1907. Foto: Wikimedia/George Bellows/1. Bridgeman Art Library: Object 443118 2. National Gallery of Art, Washington, D. C., online collection

1909. izabran je za pridruženog člana Nacionalne akademije dizajna, a punopravno članstvo je stekao 1913. godine. Od 1910. predavao je na Ligi umetničkih studenata u Njujorku, a u periodu 1912—1917. doprinosio ilustracijama za socijalistički magazin „Mase“.

Belouz je 1913. bio jedan od organizatora izložbe „Ermori šou“, koja je američkim umetnicima i kritičarima predstavila evropsku modernu umetnost i imala značajan uticaj na Belouza, koji je podržavao mnoge avangardne umetničke organizacije svog vremena, uključujući i Društvo nezavisnih umetnika čiji je bio osnivački direktor.

„Barikada“, Džordž Vesli Belouz, 1918. Foto: Wikimedia/George Bellows/Own work, Sean Pathasema

Iako je ostao realistički slikar, njegova kasnija dela otkrivaju pojačan interes za teoriju. Počeo je da koristi širu lepezu boja i da eksperimentiše s raznim kompozicionim sistemima.

Tematika njegovih dela takođe se promenila: mnoga od boljih dela iz ovog kasnijeg perioda su intimni portreti prijatelja i članova porodice, uključujući „Moju majku“ (1921). Takođe se sve više okretao slikanju morskih pejzaža, posebno na ostrvu Monhigan u Mejnu, te ruralnih predela.

„Dempsi i Firpo“, Džordž Vesli Belouz, 1924. Foto: Wikimedia/Art-CD

Posle 1916. godine Belouz je eksperimentisao s litografijom, stvorivši blizu 200 grafika. Među najpoznatijim je „Dempsi i Firpo“ iz 1924. godine; iste je naslikao i istoimenu sliku, koja je danas možda njegova najpoznatija.

Ta bokserska scena, koja prikazuje momenat kada je Firpo 14. septembra 1923. nokautirao Dempsija (koji je na kraju slavio), pokazuje čvrsto modeliranje forme i geometrijski pristup dizajnu karakterističan za Belouzove kasnije slike. U suštini, ta slika je „ar deko“ — ili njegova najranija pojava u slikarstvu, ili ono što ga je najavilo.

(Telegraf.rs)