Vidor: Kultura jeste kapital, ali nema kulture bez kapitala, smeta mi kad mi prodaju maglu

Multimedijalni umetnik Vuk Vidor ocenio je da veštačka inteligencija ne može zameniti slikarstvo, da Pariz nije kao što je nekad bio, da Srbija ima sjajne umetnike koje ne zna da predstavi svetu, kao i da ne voli kada mu u umetnosti prodaju maglu.

Srpsko-francuski stvaralac, Vidor je rekao Tanjugu da istražuje sve što umetnost može da pruža, što je 2019. godine pokazao retrospektivnom izložbom "20.000 dana na zemlji".

Preporučujemo

Povodom 20 godina svog stvaralaštva, Vidor je u zdanju Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici tada izložio preko stotinu slika, crteža skulptura i multimedije.

Sa "20.000 dana na Zemlji", Vidor je počeo ciklus čiji je drugi deo, "Four Play", realizovan 2023. godine na četiri različite lokacije u Beogradu.

U Salonu Muzeja grada Beograda nedavno je završena izložba "Poslednji izlaz za Beograd", kao treći i završni deo ciklusa.

"Moja ideja je da je umetnost kao švedski sto. Uzimaš šta ti je potrebno u datom trenutku, da bi određenu ideju materijalizovao. Osnova je uvek slikarstvo, jer si jedan na jedan sa sobom", naveo je Vidor.

Prema njegovim rečima, u umetnosti sve kreće od ličnog, jer "ako nisi okej sam sa sobom, nemaš mir u sebi, svoj identitet, sadržaj i suštinu, teško to možeš da preneseš nekome pored sebe".

Foto: Nikola Tomić

Francuski intelektualci levičari smatraju da moraš misliti na svet, pa onda na sebe, što je za Vidora "potpuno licimeran pristup, zamka u koju mnogi upadaju".

"Kad gubiš identitet i postaneš deo mase, realno postaješ deo nečije manipulacije, postaneš marioneta. Nema ništa gore od manipulisane mase. Kroz lični rad i izraz, ako si pošten, tek onda možeš da težiš univerzalnom", naveo je umetnik.

Vidor je dodao da "što si bliži sebi kao umetnik, možeš da dosegneš univerzalnu dimenziju".

"Umetnik je konektor. On prenosi. Ne znam šta radim, to dolazi, to su neke kombinacije u ćelijama u glavi. Mislim da nijedan umetnik ne ume tačno da objasni zašto radi ono što radi", naveo je Vidor.

Istakavši da slikarstvo nije profesija, već životni izbor, Vidor je ocenio i da je to jedina umetnička oblast koju veštačka inteligencija ne može zameniti.

"Kada se baviš slikarstvom, ti se suočavaš sa greškama. To je akumulacija grešaka. Svaki potez koji uradiš je suštinski kombinacija grešaka koje stvaraju tvoj identitet", ocenio je umetnik.

Vidor je dodao da veštačka inteligencija ne može koristiti grešku, pošto ide ka perfekciji i, "ako ubaciš pojam sumnje, ne znaš kako će reagovati".

Prema njegovim rečima, slikarstvo se oslanja na arhaične alate poput platna, boja i četke, dok u radu na ajpedu, kao što to radi Dejvid Hokni, opet se koristi ruka.

Vidor je probao rad uz pomoć veštačke inteligencije, dobivši slike nalik naučnofantastičnim posterima iz sedamdesetih, i smatra da nova tehnologija "ne može da zameni tvoj kompleksni mehanizam koji te tera da stvaraš".

Prema njegovim rečima, sve što je distopija u jednom trenutku može da bude realno, dok se u filmovima i serijama uglavno loše završi po ljude koji nameću distopiju.

Vidor je podsetio da su naučnofantastični filmovi iz sedamdesetih godina predstavljali totalitarna društva, lišena svih emocija, gde je sve u službi korporacije.

"Uvek se to loše završi, a opet težimo tim stvarima. Dešavaju se pojave da ljudi žele da te pokore, da te kontrolišu, da ti uđu u život. Ne razumem kako ne vide da to ne može dobro da se završi", naveo je Vidor.

Prema njegovim rečima, većina teorija zavere su se u poslednje vreme pokazale kao istinite, kao u slučaju kovid vakcina.

"Ako si u poziciji gde možeš to da radiš, ti ćeš to da uradiš. Ako imaš moć i kontrolu, ti si u drugoj sferi. Ako imaš ptičiju poziciju da gledaš ljude kao na mrave, što ne bi radio to što radiš?", naveo je Vidor.

Dok je milijarder Ilon Mask "još okej", za Vidora je njegov kolega Bil Gejts "najgori", dok je političarka Ursula fon der Lejen "možda najkorumpiranija osoba u Evropi trenutno".

"Zašto ta osoba ima neku moć i zašto radi to što radi? Zato što može, ništa drugo. Ne verujem da se stvari dešavaju spontano, tek tako, nepovezano. Verujem da uvek postoji neki plan, uvek neko profitira", naveo je umetnik.

Vidor je ocenio da je globalno sve polarizovano na dobro i zlo, dok nijansa stvara dijalog, a njega ne sme da bude.

"Ako dovodiš u pitanje nešto, ti si već sumnjiv, odmah te stavljaju u neku grupu. Treba da bude sukob, jaz, jer tako lakše kontrolišeš", dodao je umetnik.

Vidor je odrastao i studirao u Francuskoj, gde danas postoje slojeviti problemi i takođe se stvara polarizacija, vezano za njihovu istoriju, kolonijalizam i masovne imigracije.

"To su simptomi bolesnog društva. Ništa nije slučajno, spontano. Vremenski se gradi i ide ka nekom sukobu", ocenio je Vidor.

Pariz se drastično promenio, isisava se njegova istorija i bogatstvo

Prema njegovim rečima, Pariz se drastično promenio, jer se isisava njegova ogromna kulturološka istorija i bogatstvo, i "postaje neka vrsta prazne kutije, gde je samo fasada, površina i živi se na prošloj slavi".

"To je grad kao neka vrsta muzeja, koji postoji sa klišeima koje vidiš u seriji 'Emili u Parizu'. To je idealizacija Pariza koji ne postoji, ali koju Francuzi gaje", naveo je Vidor.

Prema njegovim rečima, na Ekspu u Šangaju francuski paviljon je bio pun klišea da je to zemlja vina, beretki, bageta, harmonike i Luj Viton radnji.

Vidor je dodao da država Francuska uopšte ne poštuje svoje umetnike, kojih nema u top 100 u svetu, osim možda dva, tri imena.

Foto: Nikola Tomić

"Kultura jeste kapital, ali nema kulture bez kapitala. To mnogi ne razumeju. Mi to apsolutno ne razumemo. Imati potencijal je super kad imaš pet godina, a posle treba da se materijalizuje", upozorio je Vidor.

Umetnik u Srbiji je skrajnut 

Prema njegovim rečima, Srbija ima decenijama sjajne umentike, ali nismo u stanju da ih predstavimo svetu, jer ne postoje sistem i mehanizmi kojim bi to uradili.

"Nije to ništa komplikovano. To je samo postavljanje sistema i metoda, neke poreske olakšice i novi zakoni", naglasio je Vidor.

Prema njegovim rečima, umetnik u Srbiji je skrajnut, a umetnička praksa se nalazi trajno u sivoj zoni, zato što je stavljena u isti koš sa nekim profesijama koje nemaju veze sa umetnošću.

"Galerije su u istoj grupi kao pekare i kafane. To apsolutno treba da se promeni, da se kroz privatne inicijative i privredu umetnost podigne na neki nivo i da se ide dalje", naveo je Vidor.

Sa jedne strane, "struka drži umetnost u zoni gde je hiperintelektualna, hiperselektivna, hiperelitistička, angažovana i politički obeležena, na cucli države i iskontrolisana".

"Druga strana je - ko god je u državnom aparatu, nema vremena ili razumevanja da vidi da je to ogroman potencijal u svakom smislu", naveo je Vidor.

Navodeći da postoje brojni prazni industrijski prostori koji nikome ne služe, Vidor je predložio da se daju na nekoliko godina umetnicima "da ih aktiviraju, da se tu nešto desi".

Smeta mi kad mi prodaju maglu

"Posle tu dolaze kafei, restorani i drugi elementi. Može da bude u Kragujevcu, Čačku. Niš ima ogroman potencijal. Video sam neke stvari koje ne postoje nigde u Evropi. Sa malo ideje i smisla bi mogli da tu budu svetski kulturni centri", naveo je umetnik.

Vidor je upozorio da danas postoji u umetničkim krugovima mistifikacija da publika najpre mora savladati jezik, pre svega savremene umetnosti, da bi mogla ući u njen hram.

"Kada uđete u galeriju, imate opis, neku vrstu upustva, šta je umetnik hteo da kaže. Često imate jaz između onoga što čitate i onoga što vidite. Ako procenim da mi prodaju maglu, to mi smeta", rekao je Vidor.

(Telegraf.rs/Tanjug)