Umrla legendarna Jajoi Kusama

Jajoi Kusama, jedna od najznačajnijih figura savremene umetnosti, preminula je u 97. godini u Tokiju. Poznata širom sveta po svojim specifičnim motivima, koje je nazivala „polka dot“ (tufne), Kusama je ostavila dubok trag u svetskoj kulturi. Njen rad, koji je obuhvatao sve od instalacija i skulptura do celih soba prekrivenih tačkama, bio je neodvojiv od njenog unutrašnjeg sveta. Decenijama je dobrovoljno boravila u psihijatrijskoj ustanovi u Šindžukuu, gde je nastavila da stvara do samog kraja. Kao uzrok smrti navodi se otkazivanje organa.

Detinjstvo kao izvor inspiracije i traume

Preporučujemo

Kusamino umetničko izražavanje bilo je duboko utemeljeno u njenom teškom detinjstvu u gradu Macumotu, u prefekturi Nagano. Odrasla je u strogoj i autoritarnoj porodici, a traumatični odnosi sa roditeljima, naročito sa majkom, ostavili su trajne posledice na njenu psihu. Halucinacije koje je doživljavala još kao devojčica – vizije mreža i tačaka koje prete da je progutaju – postale su osnovni gradivni element njene umetnosti. Kroz svoj rad pokušavala je da se suoči sa strahom od seksualnosti i sopstvenim mentalnim izazovima, težeći ka onome što je nazivala „samoponištenjem“ unutar beskonačnih obrazaca.

Njujorške godine i svetska slava

Nakon školovanja u Kjotu, Kusama se preselila u Sjedinjene Američke Države krajem pedesetih godina prošlog veka. Period proveden u Njujorku (1958–1972) bio je ključan za njenu karijeru. U to vreme je, prema rečima umetnika Marija Ambrozijusa, svojim provokativnim performansima i umetničkim akcijama postala prepoznatljivija figura čak i od Endija Vorhola. Njeni radovi poput „Infinity-Net“ slika i skulptura bundeva postali su kultni. Posebno se pamti njen performans „Narcisov vrt“ na Bijenalu u Veneciji 1966. godine, koji je izvela samoinicijativno, bez zvaničnog poziva organizatora.

Komercijalni uspeh i filozofija večnosti

Povratak u Japan sedamdesetih godina obeležio je novi početak. Iako se dobrovoljno povukla u bolnicu, njena karijera je doživela neverovatan uspon. Postala je globalna ikona čije su izložbe, poput one u Muzeju Ludvig u Kelnu, privlačile stotine hiljada posetilaca. Njene bundeve na ostrvu Naošima i saradnje sa luksuznim modnim kućama, kao što je Luj Viton, dodatno su učvrstile njen status.

U svojim delima, Kusama se često vizuelno stapala sa okolinom, koristeći kamuflažu kako bi nestala u sopstvenim šarama. Njena životna filozofija bila je usmerena ka tome da kroz umetnost pobedi smrt i da njena vizija ljubavi i čovečanstva nastavi da živi večno.

(Telegraf.rs/izvor: mopo.de)