Vuk Vidor: 61. Oktobarski salon predstavlja raznovrsnost savremene umetnosti

Ovogodišnji 61. Oktobarski salon, koji je koncipirao kustos Numa Hambursin pod naslovom "Slučajnost univerzuma", obuhvata pet izložbenih celina na različitim lokacijama u Beogradu i predstavlja raznovrsnost savremenih umetničkih praksi i izraza, izjavio je predsednik Odbora Oktobarskog salona Vuk Vidor.

Vidor je za Tanjug, povodom današnjeg otvaranja manifestacije u Salonu Muzeja grada Beograda, rekao da je ideja kustosa da predstavi umetnost kroz različite autentične izraze, oslobođene teorijskih ograničenja, i omogući svakom umetniku da iskaže sopstvenu viziju.

"Umetnost koja nije rob teorija, nego se oslobađa svega toga i vraća se na neki iskonski izraz umetničkog impulsa i materijalizacije u raznim formama", rekao je Vidor.

Prema njegovim rečima, pet izložbenih celina predstavljeno je u Salonu Muzeja grada Beograda, Domu omladine Beograda, Galeriji Kulturnog centra Beograda, restoranu "Peking" i Kući legata, a, kako kaže, svaki prostor ima svoj identitet i doprinosi ukupnoj koncepciji Salona.

"Imamo izuzetnu, kvalitetnu selekciju umetnika iz celog sveta, prvenstveno iz Evrope, Francuske, Holandije, Kine i Bugarske. Imamo i Rumuna i dva Rusa. Vidimo presek umetnosti danas, koja može da bude interesantna našoj publici", ocenio je Vidor.

Kako je objasnio, u Salonu Muzeja grada Beograda izlažu bugarska slikarka Oda Žon, švedska umetnica Klara Kristalova, japanska umetnica Čiharu Šiota, fotograf Bugi, Matild Deniz i Fransoa Petrovič.

Vidor je izdvojio monumentalne instalacije Čiharu Šiote, koja koristi nit kao alegoriju za memoriju, kao i prezentaciju fotografa Bugija, koja obuhvata više od 2.500 fotografija.

Među predstavljenim autorima je i Kader Atija, koji kroz film i instalaciju iznosi svoja promišljanja o savremenom svetu, dok je Fransoa Petrovič za Salon pripremio pet velikih crteža i video-rad.

"U Domu omladine Beograda predstavljena je izložbena celina posvećena tradiciji povezivanja umetnika sa ovih prostora sa Parizom, odnosno autorima koji su se tokom različitih perioda doseljavali u taj grad i tamo stvarali", objasnio je Vidor.

Prema njegovim rečima, u Galeriji Kulturnog centra Beograda predstavlja se Luis Siprijen Rijalz, koji istražuje napuštene prostore u zemljama poput Iraka i Kazahstana, fotografišući zgrade i spomenike i otvarajući pitanja memorije i identiteta.

"U restoranu 'Peking' izlaže petoro diplomaca iz Monpeljea, troje francuskih i dve kineske umetnice, koji su mesec dana pre otvaranja boravili u Beogradu i na licu mesta stvarali radove. U ovoj celini predstavljen je i kamerunski umetnik Bartolome Togo", dodao je Vidor.

U Kući legata radove predstavljaju srpski umetnik Đorđe Ozbolt, koji je predstavljao Srbiju na Venecijanskom bijenalu 2019. godine, holandska umetnica An Venzel, rumunski slikar Alin Bozbiciu i Abdelkader Benšama, koji je direktno intervenisao na zidovima izložbenog prostora i na njima realizovao svoj rad.

Vidor je ocenio da ovogodišnji Salon predstavlja presek različitih umetničkih pristupa, uz napomenu da je organizacija manifestacije bila praćena brojnim izazovima i problemima koji su rešavani tokom priprema.

"To nije bilo uobičajeno, ali mislim da je cilj i misija bila da se ovaj Oktobarac održi u ovakvim uslovima. Najvažnije je bilo da se ovo uradi za umetnike jer je to poenta manifestacije, da se ona održi i predstavi bez oklevanja", zaključio je Vidor.

Oktobarski salon trajaće do 13. decembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)