• 1

U subotu mu je umrla prva supruga: Bio je kleptoman kojeg se porodica odrekla. Ipak je osvojio svet

Bio je buntovnik od rane mladosti

  • 1

Švajcarski reditelj Žan Lik Godar obeležio je svet filma zauvek, jedan je od onih čija se dela i nakon 50 godina oduševljeno gledaju i euforično prepričavaju. Detaljnu priču o njemu pre nekoliko godina napisao je Antoan de Bek, francuski filmski kritičar i publicista. A bio Bog ili ne, Godar je bio buntovnik od rane mladosti čiji su život obeležile kontradiktornosti koje je obožavao. Rođen u Parizu, odrastao na švajcarskoj obali jezera Leman, kasno je odlučio da se bavi režijom.

Hteo je da bude pisac, išlo mu je i slikarstvo, a onda se godinama bavio filmskom kritikom. U njegovoj porodici je film bio zabranjeno voće – ni očeva ni majčina strana nisu blagonaklono gledali na tu, tada još novu i neshvaćenu umetnost.

Njegov otac Pol je bio doktor iz buržujske porodice. Majčina strana, Monodovi, bili su viša klasa. Godarov deda Žulijen, otac njegove majke Odile, jedan je od osnivača BNP Paribas, danas jedne od najvećih banki na svetu.

Žan-Lik Godar, Ana Karina

Ana Karina, Foto: Profimedia

Žan-Lik ubrzo shvata kako za njega ni na jednoj strani porodice nema mesta. Već kao tinejdžer bio je problematičan, padao je razrede i škola ga nije zanimala, a kako bi ga očvrsnuli, roditelji ga šalju u Pariz na školovanje.

Učio džeparenje

Umesto matematike i fizike, Žan-Lik se zabavljao džeparenjem. Veliki reditelj ceo život je bio poznat kao kleptoman. Počelo je u detinjstvu, kada je roditeljima iz novčanika krao sitniš, nastavilo se džeparenjem prijatelja, a krao je i veće iznose, na primer kada je očistio blagajnu pariskog filmskog časopisa "Cahiers du cinéma" 1952. godine u kojem je radio.

Kao 20-godišnjak odbačen od svoje bogate porodice upravo zbog krađa odlazi u Pariz gde počinje da obilazi bioskope i piše filmske kritike. Jedna od konstanti koja prati lik Žan-Lik Godara njegova je kontradiktornost, ponekad i podeljenost.

Dok su ga neki doživljavali kao povučenog i smušenog filozofa koji ne može da osvoji devojku, drugi su mislili da je agresivac opsednut prostitutkama.

Žan-Lik Godar, Ana Karina

Ana Karina i Žan Lik Godar, Foto: Profimedia

Sredinom pedesetih godina Godar počinje da snima kratke filmove i usput radi kao ataše za izdavačku kuću Foks.

Tako upoznaje sve koji nešto znače u filmskom svetu, ali i uči kako prezentovati film publici. Iskustvo mu je dobro došlo kada je predstavljao svoj prvi dugometražni film, do kojeg će proći još pet godina. Godar je snimio još nekoliko kratkih filmova, ali osećao je da kasni za kolegama.

Novi talas

Svi su već naveliko snimali i Novi talas je započet, a te 1959. godine i na festivalu u Kanu. Iste godine on konačno snima kultni film "Do poslednjeg daha". Snimao je bukvalno iz dana u dan.

- Pišem scene za doručkom na "Dupont Montparnasseu". Cela ekipa, uključujući snimatelja, smatra da je fotografija odvratna. Meni je lepa. Nije važno kako je nešto snimano, nego je važno da je snimljeno i da je jasno - pisao je prijatelju. Cela je ekipa bila je šokirana Godarovim metodama snimanja.

Američka glumica Džin Siberg, koja je imala glavnu ulogu, htela je da odustane nakon prvog dana snimanja.

- Ne mogu da podnesem tog neverovatno zatvorenog i neuglednog čoveka koji ne gleda u oči kada govori. Iz dana u dan scenario raste i postaje sve gori u svom nivoima - pisala je nakon samo nedelju dana svom agentu u Holivudu.

Ali nakon nekoliko nedelja Godar i ona su počeli da se razumeju, a kratko su bili i ljubavnici.

Njegov prvi film bio je svojevrsna revolucija. Bez šminke, s laganom kamerom i bez pravog scenarija, film koji se danas smatra prototipom Novog talasa, bio je i Godarov najveći uspeh jer ga je lansirao među rediteljske zvezde i omogućio mu da provocira i dalje.

Prošlo je samo nekoliko dana od izlaska prvenca kada je počeo da priprema "Malog vojnika", film o sukobu u Alžiru koji se dogodio dve godine ranije.

U filmu je tematizovao mučenje. Snimao je igrane filmove poput dokumentaraca pa je glumce terao do krajnjih granica kako bi na traci zabeležio prave osećaje. Glumac Laslo Sabo morao je da doživi strujni udar, a kada je glavni glumac Majkl Subor trebalo da snimi scenu pokušaja samoubistva, Godar mu je rekao da stavi žilet u usta i iseče se do krvi.

- Ti si lud! - odgovorio mu je Subor, na šta ga je već iznervirani Godar nazvao mlakonjom, uzeo žilet i povukao crtu po zglobu ruke. Mirno mu je rekao da se "mora videti da krvari". On je krvario idućih 45 minuta, ali je nastavio da radi.

"Mali vojnik" i prva supruga Ana Karina

U "Malom vojniku" se prvi put pojavljuje njegova prva žena i dugogodišnja muza Ana Karina. Rođena Dankinja, u Pariz je pobegla od nasilnog oca i pre glume se bavila manekenstvom.

Zaljubili su se na snimanju, venčali se i zajedno snimili osam filmova od 1960. do 1967. godine – Godarova najplodnija i, po mnogima, najbolja faza. Njihov je odnos bio buran, ali on je bio toliko zaljubljen da je čak dopustio da se šminka za njegove filmove – što nije bilo dopušteno nikome.

- Svađali su se, vređali, voleli, vikali... Katkad ih je bilo teško pratiti. Bila je to ljubav na njihov način - rekao je o čuvenom paru Novog talasa glumac Žan-Klod Brili. Ali sve je počelo da se urušava kada je Ana izgubila dete. Počele su svađe, Godar bi odlazio na dve-tri nedelje i ne bi se javljao, a počeli su da se međusobno i varaju.

- Ana me je napustila zbog mojih brojnih nedostataka, ali dobro sam znao koji je bio pravi razlog: više nisam mogao sa njom da razgovaram o filmu - rekao je Godar godinama posle njihovog razvoda.

Ali dve godine posle razvoda još su radili zajedno. Nakon Ane uglavnom je imao kraće avanture sa glavnim glumicama u svojim filmovima, a drugi put se oženio glumicom En Viazemski, koja je glumila u "Kineskinji" i "Vikendu".

Bilo je to 1967. godine, kada se završava njegova prva faza stvaralaštva i on postaje izrazito političan i u narednih desetak godina snima filmove koje nisu prihvatili ni kritičari ni publika. Za široku publiku ponovo počinje da snima 1979. godine, kada se i drugi put razvodi.

Poslednji film "Zbogom jeziku" Godar je snimio pre nekoliko godina, i to u 3D tehnici, za šta je osvojio nagradu žirija na Festivalu u Kanu.

Sa 85 godina navodno radi na novom filmu.

VIDEO: Ovaj san Branislav Petrušević Petrući nikad nije uspeo da ostvari

(Telegraf.rs / Izvor: express.hr)

Komentari

  • petar

    Dobro dokumentovan tekst, za mene i moju generaciju " Do poslednjeg daha " je bio Atomska bomba po svom izlasku na platna. Steta st niste spomenuli ( verovatno zaboravili ) njegov po meni najveci film " Le Mépris " - Prezir - sa Brigitte Bardot, Michel Piccoli i Jack Palance' pravo remek delo! Samo molo licna uspomena, devedestih godina sam ima priliku da budem u kontaktu sa Anom Karinom, jedno divno bice...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima