Oženio se Šeron Tejt, a potom snimio "Rozmarinu bebu", jedan od najmračnijih filmova

Foto: Promo

Nakon što je oženio glumicu Šeron Tejt u Londonu, januara 1968. godine, Roman Polanski odlazi u SAD i snima svoje prvo uspešno holivudsko ostvarenje – film horor-triler Rozmarina beba, piše Kultiviši se.

Preporučujemo

Definitivno jedno od najmračnijih filmskih ostvarenja, Rozmarina beba, posveta je Satani (ili borbi protiv njega) u stilu briljantnih filmova Isterivač đavola Vilijama Fridkina ili Anđeosko srce Alana Parkera. Čudesno predskazanje reditelja Polanskog (i uvod u sve njegove životne tragedije) adaptacija je istoimenog bestselera Ire Levina.

Radnja filma Rozmarina beba

Radnja je fokusirana na Rozmari (Mia Farou) i Gaja Vudhausa koji se useljavaju u novi stan. Film je snimljen u prestižnoj (aristokratskoj) njujorškoj zgradi Dakota, mestu stanovanja brojnih poznatih glumaca, muzičara i pisaca (ispred koje je 1980. ubijen slavni rokenrol umetnik Džon Lenon).

Njihovi susedi su Roman i Mini Kastevet, stariji bračni par. Iako su veoma prijateljski nastrojeni, nešto je čudno u vezi sa njima – pre svega zvuci koji dopiru iz njihovog stana. Rozmari pokušava da održi distancu sa susedima, dok njen muž rado pristaje na druženje. Nakon nekog vremena Rozmari zatrudni i od tog trenutka počinju njeni neobični paranoični strahovi i muke.

Nešto čudno se dešava u stanu – zgrada u koju su se uselili opterećena je mračnom prošlošću, suicidom mlade devojke koja je tu živela pre njih… Film se vrtoglavo kreće ka uznemiravajućoj završnici – najupečatljivija je scena sa sekvencom noćne more koja prikazuje kako Satana siluje Rozmari.

Kada se Rozmari nakon čitavog ritualnog satanističkog bunila i porođaja probudi, objašnjavaju joj da je dete mrtvo. Ona krajnim naporima ipak uspeva da uđe u stan Kastevetovih i upada usred satanističke seanse u kojoj ljudi iz čudesnog sveta tame detetu prinose darove... Dalje nećemo otkrivati.

Sudbina Rozmari je sudbina čovečanstva

Godine 1968. Roman Polanski je snimio film koji opisuje manipulaciju mladom devojkom od strane okultnog visokog društva radi rituala. Godinu dana nakon premijere filma žena Romana Polanskog – glumica Šeron Tejt, ubijena je u SAD usred trudnoće od strane kulta Čarlsa Mensona. Nakon brutalnog pira, njenom krvlju su na ulazu kuće ispisali reč – svinja.

Mnogi istoričari tvrde da je upravo taj događaj napravio veliki pomak od dece cveća prema brutalnom svetu kojeg i danas osećamo na vlastitoj koži.

Film Rozmarina beba je verovatno prvi film koji je snimljen u toku novog društvenog poretka, odnosno predstavlja zadnji ekser u sanduku hipi pokreta. Društvo bez brige i nesreće preko noći postaje marioneta lobija i interesa, a mnogi veruju da je Polanski ovim potezom zapravo sam sebe osudio na večito izgnanstvo iz SAD.

Šeron Tejt kasnih šezdesetih / Foto: Profimedia/Everett

Prvo mu je žena ubijena na, dotad, neviđen način, a zatim je osuđen i za pedofiliju. Džon Kenedi i Martin Luter King su preko noći zamenjeni Mensonom, Novim svetskim poretkom, vladama iz senke i ratovima radi mira.

Čovečanstvo je postalo poput Rozmari: otrovano, napaćeno, uništeno i iskorišćeno da bi se nakon duge i teške borbe na kraju samo pomirilo s nametnutom sudbinom na sveopštu radost elite.

Obračun Romana Polanskog s visokim (elitnim) društvom i njegovim krvavim ritualima i okultizmom bio je jedan od poslednjih hrabrih pokušaja otpora. Potom je ostalo samo bezdušno ćutanje i pileće srce sveta – bez imalo hrabrosti, volje i dostojanstva koje čoveka jedino čini čoveka potpunim i vrednim. Ostalo je nebo zatamnjeno zloslutnim oblacima – bez svetlosti i radosti vere.

U proteklih pola veka svet filmske umetnosti Polanski će zaseniti nizom antologijskih i kontroverznih ostvarenja – od kultnih filmova Rozmarina beba, Bal vampira, Kineska četvrt, Stanar, Tesa od Ubervila i Pijanista, do ništa manje značajnih filmova Nož u vodi, Odbojnost, Gorki mesec, Deveta kapija, Pisac iz senke.

Venčanje Šeron Tejt i Romana Polanskog / Foto: Tanjug/AP

Jedan od segmenata i karakteristika po kojima će ga svet filma posebno pamtiti su njegovi zloslutni, klaustrofobični i brutalno nemilosrdni i provokativni psihološki trileri.

Mračna trilogija Polanskog

Njegovu čuvenu i zastrašujuće mračnu Apartment trilogy (trilogiju filmova koji se dešavaju unutar četiri zida) nastalu u periodu od 1965. do 1976. godine, sagu koju čine tri potpuno zasebna i hronološki nepovezana filma: Odbojnost (1965), Rozmarina beba (1968) i Stanar (1976), između čijeg su nastajanja snimljeni ništa manje provokativni filmovi (Bal vampira, Kineska četvrt…).

Mračna, zloslutna i gotovo satanistička trilogija predstavlja niz zasebnih psiholoških trilera povezanih zgusnutom, napetom, nadrealnom i klaustrofobičnom atmosferom stanova u kojima sve odiše ljudskim psihološkim lomovima, duševnim patnjama i smrću.

(Telegraf.rs)