Vuk Kostić neprepoznatljiv u ulozi fra Majstorovića: "Ne mogu da ga nazovem dušmaninom"

Foto: Instagram/vukkosticbadza

U filmu "Dara iz Jasenovca" Predraga Gage Antonijevića glumio je i Vuk Kostić, i to Miroslava Filipovića, komandanta logora Jasenovac i logora Stara Gradiška. Srpski glumac kaže da je nakon snimanja ovog ostvarenja sve doživeo emotivno, a u jednom trenutku mu je pozlilo.

Preporučujemo

- Na taj film se čeka više od sedamdeset godina, i vrlo sam počastvovan što sam u njegovoj ekipi. Oni koji su ga gledali na zatvorenoj projekciji rekli su mi da je fenomenalan, a siguran sam da će premijerna publika biti vrlo iznenađena kada me vidi u liku ovog ozloglašenog ustaše...Koliko su strašni ti prizori sa decom govori i to što mi je na snimanju čak i fizički pozlilo. A moja scena u “Dari” nije velika, ne znam koliko traje u finalnoj verziji, ali mi u ljudskom smislu mnogo znači - rekao je Vuk Kostić u intervjuu za "Novosti".

Vuk je ispričao i kako se spremao za ovu tešku ulogu.

- Igram fra Majstorovića, kojeg ne mogu da nazovem dušmanom, jer dušman na turskom znači neprijatelj, a ovaj nije samo neprijatelj, on je zver. To su strašne stvari, a ja sam u principu nežan čovek i nikada ne bih mogao nekome da naudim, ali ti ljudi, to je neka posebna priča. Imao sam problem jer mi je dosta ljudi prilazilo da se slikam sa njihovom decom i kažu mi: "Mi Vas volimo, pa makar bili i tako ćelav i zao lik". Ali bih im uvek rekao da ne mogu. U redu je da me vole kao glumca, ali ova uloga nije pozitivna i za slikanje sa decom.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by vuk kostic (@vukkosticbadza)

- Još jedan problem mi je bio jer sam u principu veoma veseo i volim umetničku dokolicu i pre kadra volim da se zezam i opustim. Naravno ne kada su neke teške scene u pitanju, ali znači to mnogo glumcima, da se malo opuste. Ovaj put to nisam mogao. Par dana pred snimanje sam se baš zatvorio u sebe i razmišljao mnogo o tome svemu. Kada vidite one vagone i onu decu jednostavno vam nije dobro. Samo kad zamisliš bar u jednoj sekundi da su to pravi ljudi, logoraši, a ne statisti, jer glumac mora da zamisli da se to stvarno dešava da bi sve što realnije izgledalo, to je užasno - rekao je Kostić u jednom od intervjua.

Kostić je takođe rekao da mu je ovo bila najteža uloga.

Ko je bio Majstorović? Prozvali su ga "fra Satana"

Tomislav Filipović-Majstorović se rodio 5. juna 1915. godine u Jajcu kao Miroslav Filipović, od oca Antuna i majke Marice, devojačko Radulović. O njegovom ranom životu malo se zna.

Levo: Ustaše kolju Srbe u Jasenovcu i bacaju u jarak. Desno: Miroslav Filipović, kasnije poznat kao Tomislav Filipović-Majstorovići i fra Satana. Foto: Wikimedia/Public domain

Nakon što je franjevačku gimnaziju završio u Visokom, u novicijat istog monaškog reda stupio je 1932. godine u Livnu, kada je uzeo religijsko ime fra Tomislav, kako će ga ljudi zvati sve do 1942. Postao je sveštenik paralelno sa izbijanjem Drugog svetskog rata.

Nakon Aprilskog rata i sloma Kraljevine Jugoslavije dolazi do uspostave Nezavisne Države Hrvatske na čije čelo sile Osovine postavljaju ustaše. Fra Tomislav uskoro postaje kapelan 2. bojne Poglavnikovog telesnog zdruga (najelitnije ustaške formacije) u Banjaluci.

U tom svojstvu, 7. februara 1942. godine učestvuje u masakru nad Srbima u selu Drakulić kod Banja Luke, kao i u selima Motike i Šargovac; s njim su još tri fratra, Brekalo, Matković i Brkljanić. Tom prilikom ubijeno je oko 2.300 srpskih civila, što muškaraca, što žena, što dece.

Njegova zlodela su u filmu "Dara iz Jasenovca" prikazana jedino u sceni kada na početku filma ubija grupu staraca.

Logor Jasenovac / Foto: Wikimedia/Jewish Historical Museum, Belgrade

Kako se dalje navodi u svedočenjima sa suđenja, u školi u Šargovcu je naredio da se srpska deca odvoje od hrvatske i muslimanske, a zatim ih počeo da ih sam ubija. Veruje se da je broj ubijene dece tom prilikom bio 52 (tako kažu izveštaji Eugena Kvaternika datirani na 9. i 11. februar). Vojnicima je rekao da sve grehe preuzima na sebe i podsticao ih je da budu što okrutniji.

Samo jedna žena je preživela, Lenka, sa svoje petoro dece. Ona to nervno nije mogla da izdrži, kao i jedna od dve učiteljice; učiteljica koja nije popustila sa nervima, svedočila je protiv Filipovića posle rata.

Katolička crkva bila je zgoržena zverstvom

Potom ga 4. aprila 1942. godine, zbog svega što je radio, papski legat u Zagrebu prvo suspenduje sa kapelanskog položaja unutar franjevačkog reda, a zatim ga uprava reda pri Svetoj stolici u Rimu u potpunosti izbacuje iz franjevaca. Time je izgubio pravo na ime Tomislav, mada je nastavio da ga koristi.

Februarski pokolji u selima oko Banjaluke šokirali su Nemce, koji su Filipovića uhapsili i izveli pred vojni sud, vrlo moguće zbog zahteva italijanskog vojnog zapovedništva čija je okupaciona zona bila u južnoj polovini NDH. Izveštaj Edmunda Gleza fon Horstenau, nemačkog vojnog izaslanika pri Pavelićevoj vladi, direktno ga okrivljuje.

Zversko ubijanje Srba u tzv. NDH. Foto: Wikimedia/Jewish Historical Museum, Belgrade

Filipović nije dugo bio u pravom zatvoru. Posle direktne intervencije Vjekoslava Maksa Luburića (koji mu je i dodao u prezime ono Majstorović), biva poslat kao zatvorenik u ustaški logor Jasenovac, gde je imao povlašćeni status.

Vrlo brzo po dolasku biva oslobođen i postavljen za zapovednika jednog malog tranzitnog logora blizu Jasenovca, zatim postaje glavni stražar. Jedno vreme je čak bio i upravnik celog Jasenovca, kao i Stare Gradiške, podlogora u kome su primarno bile žene i koji je bio logor V u sastavu Jasenovca.

Zverstva koja su na toj poziciji počinili Majstorović, Polić i Maričić opisana su tokom sudskih svedočenja.

Na suđenju posle rata priznao je da je lično ubio 100 zatvorenika, te da je za vreme njegove uprave likvidirano oko 20-30.000 ljudi. Opisao je da su logoraši sami kopali rovove iznad kojih bi potom stali pa bili redom ubijani udarcem malja.

Hrvatski lekar i akademik dr Nikola Nikolić, koji je bio zatočen u logoru III, pisao je kasnije da je Filipovićev "glas imao gotovo žensku kvalitetu što je bilo u raskoraku s njegovim fizičkim stavom i grubim licem", dok pomenuti Ribil kaže:

Deca u Jasenovcu. Foto: Profimedia/Zuma Press

- U usporedbi s Matkovićem i Milošem čija su lica otkrivala osnovu njihove unutarnje naravi, Filipović-Majstorović činio se ljubaznim i pitomim, osim kada se zbivalo klanje. Tada je bio neusporediv. On je bio vođa svih masovnih ubijanja u Gradini. Odlazio je da ubija svake noći i dolazio je prekriven krvlju.

Isti preživeli logoraš je takođe posvedočio i da je Filipović, uprkos isključenju iz franjevačkog reda, često išao da kolje u odeći franjevaca zbog čega je dobio nadimak fra Satana.

- U Majstorovićevo vrijeme, smotre i egzekucije bile su česte. Fratar Majstorović preferirao je mističan pristup ubijanju. Nakon što ih je pobio, sjeo bi na stolicu i rekao "pravda je zadovoljena" - pričao je kasnije još jedan preživeli Dragutin Škrgatić.

Pri kraju rata, stekavši čin bojnika (majora), bio je obaveštajac u Hercegovini i pomoćnik zapovednika IV ustaškog zdruga u Lici.

Početkom maja 1945. godine pobegao je u Austriju. Britanci su ga isporučili Jugoslaviji.

Suđeno mu je u Beogradu.

Osuđen je na smrt.

Obešen je u franjevačkoj odori.

(Telegraf.rs)