• 4

Ljubomir Bandović kao Svetozar Miletić traži pravdu za Srbe: "Ime naroda" večeras ekskluzivno na RTS

"Ime naroda" je istorijska saga o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, piscu, gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka

  • 4
Ime naroda

"Ime naroda" / Foto: RTS/Promo

Na prvom programu RTS večeras u 21h ekskluzivno imamo priliku da pogledamo "Ime naroda", novi film proslavljenog reditelja Darka Bajića ("Crni Bombarder", "Balkanska pravila", "Rat uživo", "Sivi dom", "Zaboravljeni"...).

"Ime naroda" je istorijska saga o Svetozaru Miletiću (igra ga Ljubomir Bandović), uglednom advokatu, piscu, gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. Film koji je rađen po scenariju Milovana Vitezovića, osim priče o jednoj od ključnih ličnosti srpske istorije, govori i o Miletićevoj ćerki Milici, prvoj novinarki u Srbiji koja se borila za rodnu ravnopravnost i nastavila borbu svog više puta osuđivanog oca (tumači je mlada glumica Anja Pavićević).

Ljubomir Bandović ponosan je što igra čoveka koji traži pravdu za svoj narod. On kaže da ga fascinira mnogo toga vezanog za Miletića I njegovu porodicu:

- Pre svega odnos sa ćerkom Milicom, njegova vera u nju i njene potencijale, ogromna ljubav prema njenom nekonvencionalnom, a opet čistom načinu življenja... Vera u ideju, prijatelje Jovu Zmaja i Polita. Odlučnost i snaga. Nepotkupljivost. Vrednosti koje danas gladuju u podrumu.

Film oslikava i poseban odnos Svetozara Miletića i supruge Anke – njih dvoje su izgubili više dece, delili tugu, ali i bezuslovnu ljubav. Ženu iz senke, suprugu uspešnog političara i majku hrabre mlade žene oživela je Ana Franić:

- Bilo je zanimljivo biti neko ko je stožer, ko okuplja, ko podržava i ko voli. A to je najbitnije. Bez njene suštinske majčinske i porodične ljubavi, niti bi Svetozar mogao da nosi taj svoj barjak, takav kakav je bio svih tih godina, niti bi njena ćerka bila takva i nastavila očevu borbu.

Ime naroda,

"Ime naroda" / Foto: RTS/Promo

Reditelj Darko Bajić kaže da je "Ime naroda" priča o borcu koji traži pravdu za svoj narod, ali i o uticaju moćnih da stvaraju i prekrajaju istoriju Balkana:

- Ključno pitanje koji ovaj film postavlja je da li danas sa podsmehom i nevericom pričamo o ljudima koji su spremni da se žrtvuju za svoje ideale. Istorijska i politička scena na ovim prostorima se vekovima ponavlja i zato Svetozar Miletić deluje kao savremeni junak koji se suočava sa pritiscima koji sprečavaju slobodu mišljenja, različitost.

Ime naroda,

"Ime naroda" / Foto: RTS/Promo

U ostalim ulogama pojavljuju se Žarko Laušević, Katarina Žutić, Milutin Karadžić, Andrija Kuzmanović, Igor Benčina i drugi. Bajićevo ostvarenje otvorilo je dva velika domaća festivala – najpre 27. Festival evropskog filma Palić gde je ovenčan i nagradom publike „Gorki list“, a potom i 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE.

Video: Šta nas čeka u drugoj epizodi Kralj Petar I: Kako je kralju uspelo da održi mir u zemlji u jeku sukoba između Austrougarske i Srbije, ali i sinova

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Марија

    Дивни глумац Љуба Бандовић!

  • Ivan Zgrozeni

    Pogledao sam film i da nemam predzanje o tim dogadjajima ne bih razumeo zbog cega su Srbi bili toliko ugrozeni da su morali da osnuju Maticu srpsku i Srpsko narodno pozoriste. U filmu je to nagovesteno delom koji govori o Milicinom vereniku, Srbinu sa madjarskim imenom. Pojavljuje se i pomadjareni Slovak iz Tizilastva. Detalje sam otkrio iz prica moje porodice. Moja baba je morala da uci na nemackom i madjarskom u skoli. Otac Bozidar rodjen 7. januara 1921. je u maticne knjige upisan kao Silvester, stric Zlatomir Aurel a tetka Nadezda Esperanca. Kada sam trazio krstenicu za mog sina natuknuh to maticaru a ona mi rece da to nije tacno nego da je upisam kao Bozidar i to cirilicom. Mislim da je neko falsifikovao maticne knjige jer su po Zakonu o vodjenju maticnih knjiga sva srpska imena madjarizovana sve do sredine 1921. jer se taj Zakon primenjivao sve do pocetka primene Trijanonskog sporazuja. Evo detalja: Као почетак мађаризације може се навести Закон о примени мађарског језика у јавној управи (члан XVI2) донет 1790/91. године којим се мађарски језик уводи у гимназије, на факултете и академије и којим се давала могућност учења мађарског језика за странце.

  • Ivan Zgrozeni

    Ојачан је Законом о учењу и употреби мађарског језика (члан VII3) издатим 1792. године, према ком су се странци могли примити у државну службу само са знањем мађарског језика. 1867. године се у Угарској, као делу двојне монархије, формира самостално Министарство унутрашњих послова, чији је један од главних задатака био спровођење мађаризације. Први корак у том послу начињен је крајем 1868. године доношењем Закона о народностима (члан XLIV5), првог таквог закона у свету, према ком сви становници Угарске чине „јединствену и недељиву мађарску нацијуˮ. Законом је регулисана употреба језика у земљи, те мађарски језик постаје званичан језик (до тада је то био латински) и користи се у државној управи, судству и образовању на државним универзитетима. У локалној управи и образовању је језик мањине био дозвољен у оним срединама у којим је проценат мањинског становништва прелазио 20%. Иако је закон промовисао право неговања културе и коришћења језика мањина, окрузи су се одређивали тако да мањине скоро нигде не пређу тих 20%. Исто тако, да би се групе мањина разбиле на што већи број, Међумурци, Шокци, Буњевци и други су на основу тзв „језичких разликаˮ исказани као посебне групе. Задатак новооснованих локалних одбора за мађаризацију био је да оправдају именовање великог броја етничких група, да истакну њихову различитост и да укажу на неопходност њихове мађаризације.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima