Norveški film o stradanju Srba: Zlostavljali ih i izgladnjivali, tragedija sakrivena s nastankom Jugoslavije

Foto: Karsten Winegeart/Unsplash

Srpski zarobljenici poslati su u Norvešku od leta 1942. i tokom rata u nekoliko grupa. U Norveškoj su završili na nekoliko mesta, a tu je trebalo da izgrade infrastrukturu za nemačke okupatorske snage. Pet logora su vodili SS -ovi i u tim logorima su bili izuzetno brutalni. Najseverniji od ovih logora bio je u Кarašjoku, gde su u leto 1942. došla 374 zarobljenika, zatvorenici su došli iz Srbije i takozvane nezavisne države Hrvatske. Neki od njih su došli u okviru ustaškog genocida, samo zato što su Srbi , drugi zato što su se borili protiv Nemaca, kao partizani i četnici.

Zatvorenici u Кarašjoku trebalo je da izgrade put između Norveške i Finske. Tokom jedva šest meseci postojanja ovog logora, 262 zatvorenika je umrlo. Umrli su od zlostavljanja, gladovanja, bolesti i surove klime.

Preporučujemo

Za sajt Srpska istorija govorio je na ovu temu norveški istoričar Knut Flovik Turasen.

- Na ovoj temi radim mnogo godina, nažalost bilo je nekoliko pokušaja da se manipuliše pričom o zatvorenicima. Važno je povezati se s empirijskim činjenicama i istovremeno predstaviti priču na pošten i objektivan način.

Istina je da je u logorima radilo oko 200 norveških stražara, od kojih je oko 50 bilo vrlo brutalno i osuđeno je za zlostavljanje i ubistvo nakon rata. Ovo nećemo kriti, takve stvari su važne za istoriju. Svi su oni bili ubice stražari (bez činova), od kojih je nekoliko bilo kriminalaca od pre rata. Svi komandanti u logorima u Norveškoj bili su nemački oficiri, oni su posle rata osuđeni i streljani u Beogradu.

Stražari koji su izvršavali organizovana pogubljenja poticali su iz nemačkog Ordnungspolizeija. Među zatvorenicima je bilo i pomoćnika koji su ubili mnoge druge zatvorenike.

Logor, ilustracija / Foto: Karsten Winegeart/Unsplash

Istina je i da su obični norvežani pomagali Srbima u svim logorima u Norveškoj. Na kraju su takođe bile organizovane izbegličke mreže koje su skrivale zatvorenike u Norveškoj i pomagale im da pobegnu u Švedsku. Na taj način je 90 zatvorenika uspelo je da pobegne u Švedsku uz pomoć Norvežana. Bilo je daleko više Norvežana koji su pomagali zatvorenicima, nego što je bilo stražara.

Posle Drugog svetskog rata, zvanična Jugoslavija je odlučila da se pažnju usredi samo na Norvežane koji su pomagali zatvorenicima, i tvrdili su da su svi zatvorenici bili partizani Jugosloveni.

Sasvim je tačno da je bilo mnogo zatvorenika koji su bili partizani, moramo im pokazati poštovanje.

Iako su partizani bili u većini, među zatvorenicima koji su došli u Norvešku bilo je i četnika, to je takođe tačno.

Ne koristim izraz Jugosloveni za zatvorenike, 93 odsto njih su bili Srbi, i zato koristim izraz Srbi. Jugoslavija više ne postoji, a ni Jugosloveni osim nekih nostalgičara. Norvežani su ih tokom rata nazivali srpskim zarobljenicima.

Među zatvorenicima bilo je i nekoliko drugih kategorija, uključujući mnoge koji su poslati u Norvešku da umru, samo zato što su Srbi, dok su im porodice ubijene u Jasenovcu i drugde. Ovaj deo priče je nestao kada su svi zatvorenici postali partizani i Jugosloveni.

Moramo ispričati celu priču, žrtve to zaslužuju - prenosi za sajt Srpska istorija norveški istoričar Knut Flovik Turasen.

U prošlosti je bilo pokušaja da se ove činjenice prikriju i da se upotrebe u političke svrhe, tako je i krenula ideja da se ekranizuje priča o srpskom stradalaštvu u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata.

- Na ovaj način i kroz norveški projekat konačno ćemo vratiti istinu, kojom će se ceo svet upoznati sa strahotama koji su doživeli Srbi, gde je stradalo blizu 95 odsto Srba od fašista, kaže Đorđe Bojanić.

(Telegraf.rs)