Režiser serije "Područje bez signala": Ispričali smo priču o tome koliko je malo potrebno da ljudi budu srećni

U iščekivanju poslednje dve epizode "Područja bez signala" (subota i nedelja RTS1), reditelj Dalibor Matanić otkriva da nije nimalo iznenađen time što je publika u Srbiji odlično prihvatila seriju:

"Mislim da su gledaoci osetili tu emociju i jako dobro razumeli da u seriji pričamo o nečemu što smo svi prošli. Znao sam da će svi zajedno sa nama krenuti na ovo putovanje, u neku vrstu borbe za malu nadu, za ono što je potrebno da se stvari pomaknu. "Područje bez signala" je serija koju je u stvari jako teško prepričati, koju je jako teško predstaviti nekom potencijalnom kupcu, jer se bavi emocijama i unutrašnjim svetom. A onda, kada pogledaju seriju - svi se zaljube u nju. Mislim da je to njen glavni efekat."

Preporučujemo

Matanićeve "Novine" već su doživele ogroman uspeh i postale prva serija iz regiona koja je našla put do najvećeg svetskog video striming servisa Netflix. "Područje bez signala" je na najznačajnijem festivalu TV serija u Francuskoj proglašeno za najbolju seriju, a na festivalu u Nemačkoj osvojilo je nagradu publike. Na pitanje šta je tajna njegovog uspeha - da li bi reditelj trebalo da prati ukus publike ili isključivo svoj umetnički instinkt, Dalibor kaže da pravila ne postoje:

"Nema nikakvog recepta za uspeh serije. Ono što ja mogu da kažem - i kod "Novina" i kod "Područja bez signala", kao i kod "Šutnje" koja tek dolazi, jeste da ja uvek idem iz publike, tačnije idem iznutra. Pokušavam da osetim taj neki instiktivni refleks ljudi koji gledaju, refleks vremena u kome živimo i refleks problema. Iako "Područje bez signala" na prvi pogled deluje kao da se bavi isključivo likovima, ono u stvari mnogo više govori o našoj zajednici, o nekih trideset, četrdeset godina života na ovim prostora, a i šire."

Priznaje da zbog toga sa njim nije uvek lako raditi: "Često znam da izludim ljude koji snimaju sa mnom jer sve radim na instiktivnoj bazi, na nekoj varijanti nesvesnog, "bez očiju" što bi se reklo. Ali mislim da na kraju tog puta ima smisla i da na taj način uspevamo da rešavamo i mnogo teže stvari, kao što je, u ovom slučaju, bila adaptacija jedne obožavane knjige. Tako da tu nema nikakvog recepta - samo ljubav prema onome što radite i ljubav prema publici. Kada radite instiktivno, kada radite iznutra, stvari nekako idu jedna uz drugu - dobre stvari lepe se jedna na drugu. Počeli smo seriju sa analizom sebe i analizom sebičnosti modernog društva i pojedinca, ali smo na kraju otvorili jedan širi spektar - koliko je bitno u stvari da ljudi veruju jedni drugima i koliko je bitna komunikacija. Koliko u stvari malo treba da ljudi budu srećni."

O tome da li je "Područje" na neki način ujedinilo regionalnu produkciju serija, Matanić kaže: "Ova priča je, što je mene jako obradovalo, dokazala da više ne postoje takozvani kulturni zidovi. Mislim da se ova serija, kao što sada svi i pričaju o tome, odlikuje briljantnom glumačkom postavom. Ja više ne moram da objašnjavam zašto Izudin koji dolazi iz Bosne, ili Jovana koja je iz Beograda glume u seriji... Te granice su pomerene. Sada nastaje ta regionalna saradnja, puno ljudi iz Hrvatske glumi u Srbiji i obrnuto. Ja zato mislim da su ovo neka puno srećnija vremena."

"Serije se danas ponekad rade kao reklamni proizvodi", kaže Matanić, "U vremenu gde je sve predvidivo, čak i dramaturgija - mislim da je ova serija, i naš rad na njoj koji je sve zajedno trajao jedno četiri-pet godina, u stvari bio jako nepredvidiv proces. I ta hrabrost - hrabrost glumaca i hrabost cele ekipe iza kamere, dala je ploda. Rezultat je da je baš ta nepredvidivost osvojila publiku."

Poslednje dve epizode publika će imati prilike da vidi 5. i 6. marta na prvom programu RTS1 od 20 časova.

(Telegraf.rs)