Da li je u Vinči pravljena atomska bomba? "Lančana reakcija" rasvetljava šta se dešavalo u srpskom institutu

Foto: Nikola Tomić

Pisac romana "Slučaj Vinča" Goran Milašinović kaže da će film reditelja Dragana Bjelogrlića "Lančana reakcija", koji se snima po ovoj knjizi, na više načina osvetlitii šta se desilo u Institutu Vinča 1958.godine.

Kroz film se prepliću priče o izradi jugoslovenske atomske bombe, ozračenim radnicima i prvoj švetskoj transplataciji koštane srži.

Milašinović je rekao za Tanjug da je saradnik na scenariju za "Lančanu reakciju" koji je pisao Vuk Ršumović sa Bjelogrlićem, i koji je do sada menjan deset puta.

- Za prvi scenario sam rekao: ''Ovo mi se ne dopada, samo pričate o atomskoj bombi''. Napravio sam svoju verziju. Rekli su: ''Nemaš ti pojma vi pisci pišete samo o emocijama''. Shvatili smo da mora neka sredina. Svi dalje scenariji su usrednjavanje - otkrio je Milašinović.

U konačnoj verziji scenarija "Lančane reakcije" pomirene su želje svih uključenih, a Milašinović ističe da i dalje misli "da je najvažnija tema humanost".

- Najveća zamka za Bjelogrlića će biti melodramatska tema, da ne ispadne previše patetična. Najveći trud je bio da izbegnem patetiku u romanu i to je najveća zamka za film - dodao je pisac.

Milašinović je dodao da se može očekivati "moderna filmska estetika", kakvu je Bjelogrlić već pokazao u "Senkama na Balkanu". "Lančana reakcija" je francusko-srpska koprodukcija u kojoj igraju Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi, kao i Radivoje Bukvić, Miki Manojlović, Jovan Jovanović i Alisa Radaković. snimanje je počelo polovinom maja i trajacge godinu dana, a premijera je planirana za kraj 2023. godine.

Kardiohirurg i Načelnik vladine Komisije za saradnju sa UNESKO-m Milasinović je već nakon studija medicine počeo da objavljuje pesme, a prvi roman "Heraklov greh" mu se pojavio 1999. godine. Kada je 2009. saznao da je 50 godina ranije u Institutu za nuklearne nauke u Vinči došlo do ozračivanja radnika, Milašinović se zapitao kako da nije znao da je tim povodom urađena prva svetska transplantacija organa i to na našim atomistima.

Prema njegovim recicma, u istoriji svetske medicine ostao je nezabeležen podatak da je to bila prva transplantacija koštane srži. Tu temu je obradio u romanu "Rascepi" (2011), a desilo se da ga je pročitao glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, koji ga je pozvao i rekao: "Mene zanima da napravimo film".

Milašinović je potom izmenio pristup događaju u Vinči i napisao novi roman "Slučaj Vinča" (2017) zaintrigiran pričom o prvoj transpalantaciji organa izvedenoj nad našim atomistima u bolnici "Kiri" u Parizu.

Milašinović je podsetio da je o slučaju u Vinči postojao zavet ćutanja delimično zbog samih osoba koje su se osećale kao žrtve. S druge strane država je ćutala jer nije htela priznati promašaj u vodećem naučnom institutu.

Pavle Savić, tadašnji upravnik Instituta Vinča je u svojoj analizi ocenio da je ljudska greška napravila akcident, da je zaštita bilo nedovoljna, a bili su uključeni mladi tehničari i dvojica studenata od kojih niko nije bio kompetentan za naučni eksperiment kao što je merenje lančane reakcije, dodao je pisac.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući Savićevim francuskim stručnim poznanstvima u roku 24 časa je organizovan odlazak atomista na lečenje u Pariz, gde su francuski građani dobrovoljno darovali svoju koštanu srž za tada eksperimentalni medicinski postupak.

- Za mene su glavni junaci francuski građani donori. Niko posle nije dobio odlikovanje - primetio je Milašinović, dodajući da je donorima kasnije Jugoslavija u znak zahvalnosti organizovala dolaske u Dubrovnik i slično. Kako bi se ipak nekako odužili, Milašinović je podneo inicijativu se u Beogradu ulica nazove po doktoru Žameu.

Upitan da prokomentariše česte navode u javnosti da je postojao u Vinči tajni projekat izrade jugoslovenske atomske bombe, Milašinović je rekao da je o tome "nije lako odgovoriti" pošto postoje transkripti razgovora komunističkih rukovodilaca sa upravnikom Vinče Pavlom Savićem.

- Znamo da su postojali transkripti izmedu Milovana Ðilasa i Aleksandra Rankovića i Savića 1949. godine u kome ga teraju da započne projekat izgradnje bombe u Vinči. On odbija i biva smenjen. Rekao je u transkriptima: "Pravite, ali van Vinče, to je naučni institut - rekao je Milašinović.

Prema njegovim rečima, "objektivna istina je da se ozračivanje desilo za vreme naučnog eksprimenta, a da li je bio deo pravljenja bombe - niko ne zna".

(Telegraf.rs)