"Najviše me pamte po Nemcu iz TV serije, iako sam odigrao mnogo ljubavnika": Stevo Žigon o glumi, ženama...

Printskrin: Youtube/HenryT 1414/RTS

Stevo Žigon jedan je bio od naših najpoznatijih i najpriznatijih glumaca, a svoje glumačke bravure je pokazao Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, na televiziji i na filmu.

Velikan domaće kinematografije je sada već davne 1989. godine dao intervju za časopis "On", gde je govorio o svojoj karijeri.

Preporučujemo

Na pitanje u kojoj ulozi se najbolje osećao, odnosno, koji smatra životnom, rekao je sledeće:

-  Sve su mi bile drage i sve predstavljaju deo mene. Ipak, neke ne mogu da zaboravim: Gerlaha u "Zatočenicima iz Altone" (Sartr), Robespjera u "Dantonovoj smrti" (Bihner), Ivanova (Čehov), Križovca "U agoniji" (Krleža), Don Jera u "Gloriji" (Marinković), Jaga, Higinsa, u "Pigmalionu" (Šo), kog sam i režirao, i igrao preko 200 puta... - rekao je Žigon, a prenosi Yugopapir.

On se tokom intervjua govorio o ulozi kneza Pavla u jednoj seriji, pa se osvrnuo na Srbe.

- Znate, ja imam jedan poseban odnos prema Srbima, ne samo zato što su oni kod nas većinska nacija, nego zato što su jedini imali istoriju, svoju veliku kulturu... koja je, pored one dugotrajne tame pod Turcima, za kratko vreme opet sebe svrstala u Evropu, i vojnički - svojim pobedama, i duhovno - svojim romanima, i politički - Svetozarom Markovićem...

Smatram da su veoma talentovani, jedna retko vitalna nacija, što pokazuje i to da su uspeli da imaju dve dinastije, koje su se međusobno naganjale i progonile - naveo je Žigon i nastavio:

Međutim, neki "splin" je uhvatio Karađorđeviće dosta rano. I Aleksandra i Petra, za koga kažu da je u izganstvu bio potpuna nula, ona druga, pobočna linija, kojoj je pripadao Pavle, bila je samo umetnošću zaokupljena.

I ja sam voleo Pavlovu malu zainteresovanost za državničke obaveze. On je bio tako, više manje, jedan esteta, imao je zgodnu ženu, i sam je bio lep, visok, skupljao je slike i otvarao muzeje... - naveo je Žigon.

Na pitanje da li je tada naše pozorište u izrazu toliko internacionalizovalo da je izgubilo svoje nacionalno obeležje, Stevo je rekao sledeće:

- Svuda je to tako, iako smatram da je naš teatar sve bolji. Sve stvari, sav život uopšte, počinje da liči jedan na drugi. Pogledajte TV programe: svuda iste rubrike, čak i u isto vreme. Da ne govorimo o tolikim pozorišnim festivalima, ljudi se susreću, gledaju, kupuju "štosove".

Velikim nacijama je lakše, one imaju veliku literaturu, imaju šanse da budu originalniji.

No, ne treba zaboraviti da je beogradska škola dala čitav niz komada svetskih vrednosti (Simović, Popović, Kovačević)... što je normalno, jer srpski narod je uvek u vreme velikih kriza umeo da izađe kao pobednik... pa, eto, i Pavićevi romani su ustalasali svet...

Dakle, mi pozorišni ljudi nemamo na šta da se žalimo, imamo i šansu da postanemo autentični... - rekao je Žigon.

Na pitanje da lie je više obožavao ženu na sceni ili životu, rekao je sledeće:

-  Ženu treba uvek obožavati. A onda, cela umetnost nije ništa drugo do obožavanje žene. Bez žene - nema glume... Pre svega, ja sam se oženio u 31 godini, dakle kad sam u svemu bio stasao, kad sam znao šta hoću i šta treba sve da činim. Neosporno, brak sa Jelenom bila je za mene velika inspiracija, a i dobit...Brak sa njom bila je moja najveća sreća... - naveo je Žigon, pa je objasnio šta ga ushićuje kod žena:

- Ushićuje me što se i zaista lepe žene bave naučnim radom, što nisu samo - za udaju... A obespokojava me kad osetim da dozvoljavaju da ih muškarac maltretira i iskorišćava.

Užasno mrzim muškarca koji nije džentlmen, kad se čak ponosi time. To mi je kao neki - izrod - naveo je Žigon.

Na pitanje ko ga od mladih glumaca najviše podseća na Žigona-heroja, cinika i prvog ljubavnika, rekao je sledeće;

- Čujte, to je vrlo simpatično što mi tituliše kao prvog ljubavnika, jer danas me se najviše sećaju po onom Nemcu iz TV serije, iako sam odigrao mnogo ljubavnika, nastojeći da svakoj svojoj ulozi dodam malo od tog ponašanja.

I moj Hamlet je bio ljubavnik, sećate se, ja sam Ofeliju načinio - trudnom... a što se tiče "novih" Žigona...

Ima mnogo mladih i talentovanih glumaca, i svaki je od njih svet za sebe, i teško je praviti poređenja, a i oni to ne vole...

Istina, bilo je i takvih koje su već zvali "mali" Žigon... što je neizbežno, jer i ja sam bio nečiji mali...

Dedinac me je tako u početki zvao mali Lesli Hauard... Ali, svak se na kraju izbori za svoje ime i za svoju autentičnost... - naveo je Žigon.

(Telegraf.rs/Razgovarao: Slobodan Turlakov, obrada: Yugopapir (On, maj 1989.))