Premijera dokumentarca "Film davne budućnosti" 15. novembra: Šotra, Bajić i ostali reditelji o ovom ostvarenju

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Premijera dokumentarnog ostvarenja "Film davne budućnosti“ biće održana 15. novembra od 19 sati u MTS dvorani, a ulaz će za sve posetioce biti slobodan, najavila je danas autorska ekipa projekta.

Konferencija za medije povodom premijere novog dokumentarca održana je u Maršalovom salonu MTS Dvorane gde su govorili poznati reditelji - Ðorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Darko Bajić - autor projekta i Siniša Cvetić - režiser filma.

Preporučujemo

Nakon susreta sa medijima, otvorena je izložba fotografija iz filma, mladog fotografa Stefana Vacića.

Darko Bajić kao idejni tvorac filma, objasnio je da su projektu pristupili u pogledu kreiranja koncepta koji je podrazumevao rad sa sedam kamera.

"Živimo u jednom razrušenom vremenu jednoumlja i naš film je način da dozvolimo sebi da razmišljamo svojom glavom", ocenio je Darko Bajić.

Povodom 15. Internacionalnog festivala filmske režije LIFFE u Leskovcu, koji je ove godine održan od 15. do 20. septembra, snimljen je dokumentarni serijal “Film davne budućnosti” u pet nastavaka, u kome legendarni srpski reditelji Ðorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Bora Drašković i Miša Radivojević govore o svojim višedecenijskim iskustvima snimanja filmova.

Sada se predstavljaju istoimenim filmom u trajanju od sat i po, a sam razgovor sa bardovima filmske režije je trajao puna tri sata.

"Koncept kao suština ideje bila nam je jako važna, da se iskoristi digitalna tehnika da bi se pričalo o domaćem filmu nekad i sad. Tako sam pozvao u pomoć svoje studente, angažovano je sedam mladih snimatelja, a reditelj Siniša Cvetić je dobio tu šansu da realizuje ceo film. Ovde je prisutan spoj generacija, i mislim da je ovo veoma važan i interesantan film", naglasio je Bajić i dodao da ostvarenje zaslužuje da ima svečanu premijeru u velikoj sali Mts dvorane, te da nisu preterali u toj ambiciji, iako je Zdravko Šotra smatrao da je to "suviše veliki prostor za tako mali film".

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Pored četiri epizode u kojima reditelj i profesor Darko Bajić razgovara sa ovim istaknutim imenima srpskog i jugoslovenskog filma, snimljena je i peta epizoda u formatu okruglog stola.

Producent je Darja Bajić Bozović, a reditelj je Siniša Cvetić, koji je ove godine prikazao na domaćim (Sopot, Niš) i stranim (Moskva) festivalima svoj prvi dugometražni igrani film "Usekovanje".

"Nije bilo tako teško snimiti film sa četiri tako velika reditelja koji govore o filmu, ništa lepše za mene kao mladog režisera. Ideja je bila da se sve snima u kontinuitetu sa tih sedam kamera. Nismo odmah znali u kom pravcu će film ići, a želeli smo da uobličili tako da naša priča samo teče", analizirao je reditelj ovaj film rađen u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti.

Cvetić je naglasio da im je bilo veoma važno šta naši eminentni reditelji misle o savremenoj srpskoj kinematografiji i da se film na neki način stvorio sam od sebe.

Takođe je reditelj istakao da je sve bilo stvar koncepta, te da je ovo i konceptualni film.

Čuveni režiser Ðorđe Kadijević, autor TV serije "Vuk Karadžić" ili horor ostvarenja "Leptirica" i "Sveto mesto", smatra da je dragoceno progovoriti danas o ovoj temi u marginalizovanoj sredini kakva je Srbija, te da se pokrenu priče o domaćem filmu i da mu je drago što je snimljen ovako vredan film u kome je učestvovao.

"Pitanje je kakva je danas filmska umetnost, kako da se ceni i vrednuje. A to nije tema samo za srpski film ili bivšu Jugoslaviju, već i cela Evropa bi trebalo o tome da govori. Šta smo radili, šta radimo i koju to vrednost ima, to su važna pitanja", smatra Kadijević, svestran umetnik, takođe i likovni kritičar i istoričar umetnosti.

On je naveo da je za svetsku kinematografiju bilo poznato po zemljama ko su glavni autori, u Italiji - Vitorio de Sika, u Francuskoj -Žan Lik Godar, Fransoa Trifo, u Rusiji -Andrej Tarkovski, u Americi -Orson Vels, te je bilo jasno kakav je tada bio film.

"A ko je najbolji pisac, slikar ili reditelj danas? Nikako ne možemo dati ni približno precizan odgovor. Pre smo mogli da kažemo -najbolji pisac, recimo Tomas Man, slikar Pablo Pikaso, reditelji Akira Kurosava ili Tarkovski. Danas, gledalac je veoma zbunjen da odabere najboljeg", ocenio je Kadijević i pitao se šta je danas filmska paradigma, te konstantovao da se danas snima sve i svašta.

"Za proste ljude film je široko prihvaćen u svom šarenilu, a ume biti odbojan za one na visoko duhovnom nivou. Čini mi se da je individualni herojski revolt jedini način borbe. Danas svi ti autori misle da znaju sve i nazivaju se rediteljima, razni ti glumci ili bivši glumci. Težak nam je ovo trenutak i treba ga preživeti", nimalo optimističan stav je iskazao Kadijević i podsetio da je francuski književnik Alber Kami takve hrabre ljude nazivao "herojima našeg vremena".

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Produktivni reditelj i scenarista Zdravko Šotra u karijeri je potpisao više od 120 režija filmova, serija, igranih, zabavnih, dokumentarnih projekata, a radio je sa više od 500 glumaca kroz tri veka.

"Nisam odmah znao kako će ovaj film izgledati i onda smo se sva četvorica sastali da se dogovorimo da pričamo šta mislimo na temu filma nekad i sad. Ostale kolege su uglavnom radili filmove u karijeri, dok sam ja dobar deo proveo na televiziji radeći TV serije, TV drame. U to vreme nešto počne kao prvenstveno TV projekat, a onda preraste i u bioskopski film", izjavio je Šotra, koji je tokom pandemije korona virusa realizovao svoj za sada poslednji igrani projekat - TV seriju i film "Aleksandar od Jugoslavije" (2021) prema romanu Vuka Draškovića.

Šotra je ocenio da se u hiper produkciji TV serija danas "užasno mnogo snima", i da neprekidno, gotovo kao na pokretnoj traci dolaze novi autori, a ranije je sve bilo ekstremno drugačije.

"Radio sam mini serije, kao film "Braća po materi" i kasnije serijal iz tri epizode, ili "Priče iz radionice" od šest nastavaka. I to je bilo to, radnja teče, zaokružena priča. Danas traže na desetine epizoda, barem 50, 60, neće da rade ispod toga, tako da ja ne bih ni mogao nikome da ponudim mini serije.

Sistem je takav, gomilu epizoda i sezona traže, umesto da nađu jednog kvalitetnog pisca da napiše dobar scenario i reše problem", zaključio je Zdravko Šotra.

Kako su naveli iz produkcije filma, ljudi su njihovo delo i njihova životna priča i ovde će se pružiti prostor i vreme filmskim autorima i njihovom iskustvu stvaranja nezaboravnih kinematografskih ostvarenja na filmskoj traci.

Darko Bajić, direktor LIFFE festivala i autor ovog filma i TV serijala rešio je da napravi jedan film, u kome će napredak digitalne tehnike iskoristiti da se snimi priča o periodu filmske trake.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Zato su pozvali četiri legendarna srpska i jugoslovenska reditelja, seli za okrugli sto i otvorili priču o njihovom iskustvu koje zbirno iznosi oko 250 godina, što čini četvrtinu jednog milenijuma ili 250 svetlosnih filmskih godina, kako je ranije Bajić objasnio.

Cilj filma je da ostane zabeleženo iskustvo ljudi koji su snimali filmskom trakom jer dolazi digitalna era i pomalo se zaboravlja na koji način se stvarao film koji i danas privlači milionsku publiku.

Želja autora je da doajenima našeg filma daju mogućnost da svoje bogato iskustvo predaju i ostave mladim generacijama.

Jedan deo ovog projekta prikazan je premijerno na prethodnom izdanju Internacionalnog festivala filmske režije u Leskovcu, kao i na festivalskoj online platformi LIFFE, dok će drugi deo biti prikazivan na festivalima u zemlji, regionu i širom sveta.

Projekat “Film davne budućnosti” realizovali su festival LIFFE, producentska kuća “Magična linija”, Fakultet dramskih umetnosti, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Filmskog centra Srbije.

(Telegraf.rs/Tanjug)