Pljačkao je banke, sada ima svetsku karijeru: Srbin iz švedske hit serije o Tomu Kruzu i Zlatanu Ibrahimoviću

Foto: Marco RAVAGLI / AFP / , Antti Aimo-Koivisto / Shutterstock Editorial / , /SplashNews.com/Profimedia,

Za život glumca Dragomira Mršića može se reći da je prava filmska priča. Rodio se Prijedoru, a skoro ceo svoj život proveo je Švedskoj, gde se početkom sedamdesetih godina prošlog veka preselio sa porodicom iz tadašnje Jugoslavije.

Bio je svojevremeno i u "kriminalnim vodama", ali je uspeo da nađe svoje "mesto pod Suncem" i postane velika glumačka zvezda na prostoru Skandinavije, gde već godinama gradi karijeru ispred kamere. Ako gledate skandinavske serije, sećate ga se sigurno po ulozi u hit švedskoj seriji "Torpederna", u kojoj je glumio lik Gorana Stankovića.

Preporučujemo

U intervjuu za Telegraf.rs Dragomir Mršić je otkrio kako je počeo da se bavi glumom, kakvu je saradnju imao sa Tomom Kruzom i Zlatanom Ibrahimovićem, o projektima u Srbiji.

• Kako ste počeli da se bavite glumom?

Imao sam jedan klub za trening i bio olimpijski trener ovde u Švedskoj. U jednom trenu počeo sam da treniram mnogo glumaca i producenata, ljudi koji su bili u svetu filma. Onda me je jednog dana jedan krupni Šveđanin, koji je radio mnogo, mnogo filmova, upitao: "Hajde, ako hoćeš, snima se jedan film, treba nam dobrih likova Jugoslovena". Odgovorio sam: "Ne znam, možda to nije za mene." Ali moj idol je bio Brus Li, a on je bio i glumac. Rekoh: "Hajde, probaću." I onda sam uradio prvi film malo jači, "Leo" se zove. I svi kažu: "Super si. Treba da nastaviš." Tako sam se našao na tom putu, malo pomalo. Baš sam zavoleo glumu i onda počeo da snimam film "Laka lova". I tako, nastavio sam, baš se proširilo.

Na početku sam glumio samo kriminalce, zadatak mi je bio da udaram ljude, sad već radim komedije za decu, dečji program i sve. Više sam prošle godine radio komedije za decu... Tako sam polako počeo i baš mi ide dobro. Za mene je gluma ono šta si prošao u životu. Nije samo škola, već iskustvo koje si prošao u životu, da to upotrebiš u glumi, a ne samo da učiš u školi. Sada snimam američke, švedske, naše filmove. Putovao sam svuda po svetu i snimao komedije, akcije, drame. Sve. Napisao sam i jednu knjigu, o mom životu. Nije sve bilo uvek na pravom putu - bio sam u kriminalu. Pljačkao sam banke  i te stvari. Bio sam u zatvoru.

• Rekli ste da ste snimali u inostranstvu. Radili ste zajedno sa Tomom Kruzom u filmu "The Edge of Tomorrow", da li nam možete opisati kako je izgledala saradnja s njim?

On je baš profesionalac. Na set kada dođe, misli na svakoga. Ako imaš veću ulogu, manju ulogu, priča, pomaže ti, ako vidi da se si "dole". Kaže: "Dragomire, sada ćemo snimiti najbolji film." Podigne te čovek. Mi i dalje imamo kontakt. Zovemo se. Ponekad pišemo, kada imamo vremena, jedan drugom. Sećam se prvi put kada smo ga videli, nas šest u ekipi stojimo, pričamo, i on dolazi sa svojim telohraniteljom i vidi nas i kaže: "O, gde ste, kako ste? Ja sam Tom Kruz." Pruža ruku, pozdravlja se, fino se predstavi. Sat i po je pričao kako ćemo napraviti film. Rekao nam je: "Sve što ja imam, vi treba da imate. Vi samo meni kažite." I onda Šarlot Rajli, žena Toma Hardija, kaže Tomu Kruzu: "Sviđaju mi se tvoje naočare." On ima Rejban. On skine naočare i odmah joj da. Sutradan ga opet vidimo, jedan u ekipi, Kik Guri, kaže njemu: "O Tome. Sviđaju mi se tvoje patike." Tom ga gleda i kažu: "Hej, ne izazivaj." Čovek (Tom Kruz) je bio ovde u Švedskoj, u mojoj teretani. Kažem mu: "Ako hoćeš da izađeš, imam vrata iza, da te ne vide ljudi." Stoje novinari, 100 ljudi skupilo se... On kaže: "Ma ne, Dragomire, dobro je za tebe da nas vide zajedno. Izaći ćemo fino i rukovaćemo se. Svima ću ja dati moj potpis. Neka se slikaju." Hodaš s njim u Londonu po gradu, on stane i pola sata priča sa fanovima. Svima posveti nekako vreme. Najprofesionalniji glumac s kojim sam radio. Ne kažem to zato što je Tom Kruz, već kako postupa prema svima. Dođe žena, moja deca, uvede ih u njegovu prikolicu, priča s njima, pita kako ste... Nije nikakva diva. Čovek je "down to Earth".

Foto: Tanjug/AP/Alberto Pezzali

• Da li ste Toma Kruza naučili nekom rečenicom na sprskom jeziku?

Nisam. Nismo pokušali. Ali trebalo je.

• Da li ste s njim pričali o Srbiji?

O Srbiji? On me je pitao odakle sam i kako je bilo u ratu i rekao da zna da je bilo teško. Pitao me je da li sam izgubio nekog u ratu , kako su moji. Rekao sam mu: "Pa dobro, bilo je teško. Rat je najgora stvar koja može da se desi." Pričali smo kako je bilo devedesetih, kad sam došao u Švedsku, da li je ikakva razlika kada odem dole...

• Imate zanimljivu biografiju. Bili ste deo Olimpijskog komiteta Švedske, a trenirali ste teniserku Martinu Navratilovu, glumicu Runi Maru... Šta možete da kažete o tome?

Trenirao sam Numi Rapas za film "Devojka sa zmajevom tetovažom" i posle sam trenirao Runi Maru. Sreo sam je kada sam bio u Los Anđelesu. Kada je bila ona ovde, u Švedskoj, snimali su ovde sedam, osam meseci. Reditelj joj je rekao da ne sme ni sa kim da se druži, da bude introvertna. Samo se sa mnom družila. Svaki dan je trenirala i želela je da uđe u svoj filmski lik. Da se pripremi i mentalno, ne samo fizički. Lik joj je bio dosta introvertan. Numi Rapas i Runi Mara su bile skroz posvećene. Samo trening, kući i uloga.

Martina Navratilova ima ovde sestru u Štokholmu, gde je moja teretana. Nije ona bila u svom "prajm" periodu, nego je trenirala zbog sebe, da se oseća dobro. To nije bilo na profesionalnom nivou, nego trening. Samo za nju. Ja sam trenirao toliko glumaca, toliko profesionalnih fudbalera! Zlatan Ibrahimović je bio u mojoj teretani. Mi smo zajedno radili par poslova. Kada je bio u Parizu, ja sam bio u Parizu. Kada je bio u Mančester Junajtedu, bio sam u Mančesteru, snimali smo. Kada je bio u LA Galaksiju, snimali smo u Los Anđelesu neke stvari. Baš neki dan smo se čuli. Sada će njegov film "Zlatan" koji je nominovan za švedski Oskar. Ja sam ga baš pitao: "Da li dolaziš?" On mi kaže: "Ne, ja sam ovde kući u Italiji." On zove Italiju kuća. U teretani sam imao dosta poznatih ličnosti. Prekinuo sam pre 7, 8 godina, ne stižem. Ja ne volim da radim napola nešto. Zadnjih sedam godina morao sam da pustim teretanu, jer radim na filmovima. Objavio sam moju biografiju, mnogo je dobra. Gledam da bude serija o mojoj knjizi. Da je prevedem dole kod nas u Srbiji.

• Možete nešto da nam kažete o Vašoj knjizi?

U knjizi se radi o tome kada sam ja došao 1972. godine u Švedsku. Moj brat i moja sestra su umrli od droge pre nekoliko godina. Otac mi je pio malo više, on je isto umro. Imam samo mamu. Bio sam sportista, bio sam u jednom momentu prvak u taekvondu. Mnogo dobro znam trenera, legendu Dragana (Galeta) Jovića. Viđali smo se pre kada sam trenirao. Devedesetih, 2000-ih sam bio kriminalac, banke sam pljačkao, bežao sam iz zatvora, sa suda sam iskakao kroz prozor. O tom životu pišem u knjizi. Želim da bude jasno da ne želim da glorifikujem kriminalni način života. Kada sam iz 1999. godine izašao iz zatvora, kako sam prekrenuo sam život, pokušao sam sa treningom, školom, postao sam olimpijski trener, počeo sam sa glumom... Prošle godine sam objavio knjigu. Period od 1972. do 2020. godine. Dobio sam ovde dobre kritike. Samo četvorke i petice. Svi baš gotive knjigu. Prevedena je na norveški, danski, finski jezik. Cela Skandinavija je prevela. Sada gledamo da ide za Srbiju i da se prevede na engleski. Baš je dobra knjiga. Primila se super ovde, u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj i Finskoj. Neke stvari sam radio u Norveškoj. Snimao sam u Finskoj par filmova i serija. Snimao sam u Danskoj, pa je lakše da oni prvo kupe to. Sada ću polako da preuzmem Srbiju isto.

• Koje projekte snimate u Srbiji?

Prošle godine sam snimio "Indigo kristal" sa Miodragom Radonjićem. Sada treba da snimam jednu našu veliku seriju. Ne smem da kažem koju. Druga sezona, mnogo jaka serija. Mnogo dobra. Baš finu ulogu imam. Snimamo ovde i snimamo u Beogradu. Ne mogu da ti kažem kako se zove.

• Da li u toj seriji glumi Miodrag Radonjić? Pomislio sam na "Južni vetar"...

Ne. Ja znam "Južni vetar" dobro i Miloša (Avramovića). Mi smo pričali da glumim u "Južnom vetru" par puta, ali celo vreme nešto... Pita me: "Kada ćeš, Dragomire, u "Južni vetar"?" I onda me je zvao prošle godine, kaže: "Ima neki drugi film sa Miodragom, ako hoćeš, "Indigo kristal"." Sada imam ovde u Švedskoj i jedan film u Engleskoj da radim, a ja sam njima rekao: "Prioritet je srpsko." Želeo bih u Srbiji da radim, nešto sa našim glumcima. Malo sam pre radio, snimao sa Goranom Bogdanom. Njega znam dobro. I sa pokojnom Mirom Furlan. Snimali smo za jednu video igricu. Pola sata, kratki film. Moj lik u igrici je Dragan, pa sam snimao sa Mirom i sa Goranom Bogdanom pre jedno šest godina, a to je bilo je Hrvatskoj. Hoću Srbiju. Zvali su me da biram ulogu koju hoćeš, ja sam izabrao.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

• S kojim domaćim rediteljemima i glumcima biste voleli da sarađujete?

Voleo bih da sarađujem sa Milošem Avramovićem, sa Jelenom Stolicom. Voleo bih da snimam sa Goranom Bogdanom, naravno. Njega gotivim. Sa Predragom Mikijem Manojlovićem. I sa Ivanom Vuković.

• Pomenuli ste da Vam je Brus Li uzor. Šta ste naučili od njega? On je bio mudar čovek.

On me je naučio... To kako on kaže, kada su ga pitali: "Je l' se osećaš kao Kinez ili Amerikanac?" On kaže: "Ispod zvezda, mi smo svi ljudi." I da je sve moguće. I zato ja uvek pišem: "Be water. Put water in the glass and it becomes glass." ("Budi voda. Stavi vodu u čašu i ona postaje čaša")." To mi je Brus Li dao. Filozofiju. Da ideš napred, da se ne daš, da gledaš ljude koji hoće tebe da gledaju. Budi dobar prema svima. Ceni druge ljude.

Foto: IFA Film / United Archives / Profimedia

• Pomenuli ste i Zlatana Ibrahimovića. Imate li neku anegdotu s njim?

Imam dosta. Jedna je kada dodeljivao nagradu za najboljeg atletu u Švedskoj. Ja stojin na sceni, on je na linku. Onda se nismo dobro znali. I ja kažem: "Najbolji sportista u Švedskoj je Ibrahimović." Ja ga gledam i kažem: "Zlatane, nisam ja kao ovi drugi. Ako sam ja ovde, ti treba da si ovde. Ne može sa mnom tako." I on kaže: "Brate, videćemo se drugi put." Ja mu kažem: "Sada si mi dužan jednu večeru." On kaže: "Dobro, dobro..." I ja krijući se odoh u Pariz, on treba da radi neku stvar. Dođem i iznenadim ga. Zlatan mi kaže: "Gde si, brate." Snimali smo i u Mančesteru, kada je igrao u Mančesteru. Moja soba, gde se ja pripremam, vidim malo neko voće, tri, četiri jabuke, jedno dve banane, jedna voda. Ja pogledam u njegovu sobu, banane, narandže, pivo, vino, sokovi. Njegova soba kao da dolazi kralj. A moja soba ništa. Gledam moju i njegovu sobu i kažem mu: "Vidi, Zlatane, šta su uradili?" On kaže gazdi: "Mi ne snimamo dok njegovu sobu ne napravimo bolju od moje." I izađe i kaže da neće da snima. Oni sređuju moju sobu i naprave je lepšom od njegove. I kada smo bili u Los Anđelesu, snimamo u Los Anđelesu, i on dobije sat, "Roleks", na poklon. I pita mene: "Je l' sti ti dobio sat?" Ja kažem: "Nisam ja dobio sat." On ode do gazde i kaže: "Dok nema Dragomir sat na svojoj ruci, isti kao ja, nema snimanja. On trče i kažu: "Ne možemo sve nabaviti." Zlatan kaže: "Nema snimanja dok ne vidim ja na Dragomirovoj ruci čuku istu kao moja." I oni tamo trče, stvarno ne znaju šta će... Druge ne smem da pričam, čuvam za sebe.

• Kako strane zvezde gledaju na Srbe? I u Švedskoj i u Americi, svuda gde ste radili?

To mogu da kažem, gledaju nas kao neke junake. Kažu: "Ovo je jak čovek, ne može mu niko ništa. Drži svoju reč..." Baš nas gledaju fino. Sa čašću. Znaju ono, kada ja kažem dolazim u 9 ujutru, tu sam u 5 do 9. Nema za*ebancije, nego ljudi se drže reči. Tako nas gledaju. Možda smo nebeski narod.

• Za sam kraj, šta planirate? I recite nam koji naš glumac ima najviše šanse da napravi dobru inostranu karijeru?

Goran Bogdan. On je snimao dosta snimao u inostranstvu. I Biković. Ovde se gleda kako engleski znaš, ne kakav si glumac. Oni gledaju samo kako pričaš engleski. Ako pričaš dobro engleski, sve ti je lakše. Goran znam da je dobar, Biković sigurno. Ali bih na prvom mestu izdvojio Gorana. Što se tiče mojih planova, mogu da očekuju da će videti stvari koje još nisu videli. Biće više naših stvari, definitivno. To mi je prioritet, da radim naše stvari. Sada sam počeo dosta da čitam naše knjige. Sada čitam ovu staru knjigu "Ljudi sa četiri prsta", da bolje pričam. Pošto sam 50 godina u Švedskoj. To je dosta. Više ću kod nas snimati. Ja još uvek Srbiju zovem kućom. Nema veze gde si. Ono kada kažu "bosanski Srbin". Nema tu bosanski Srbin, svi smo mi Srbi. Nema veze gde smo. Mi moramo jednom drugom da čuvamo leđa. Samo sloga Srbina spašava.

(Telegraf.rs)