Srđan Karanović predstavio svoj nesnimljeni film "Tramontana"

Istaknuti filmski reditelj Srđan Karanović predstavio je sinoć svoj neostvareni projekat "Tramontana" u Dvorani kulturnog centra Beograda u okviru prvog izdanja Festivala nesnimljenog filma.

Preporučujemo

Manifestacija je inspirisana knjigom „Neispričane priče” hrvatskog reditelja Rajka Grlića koji je 19. oktobra otvorio ovaj program putem onlajn razgovora iz Zagreba.

Srpski sineasta i ranije profesor filmske režije na FDU, Karanović je na filmu "Tramontana" radio više od 30 godina, što predstavlja na neki način pravi fenomen u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, kako je ocenio njegov bivši student, reditelj Stefan Arsenijević.

"Zamislite samo sav trud i maštanje koje je uloženo u taj projekat. Želeli smo da, poput neke bioskopske poetske pravde, ovaj i drugi nesnimljeni filmovi ipak pronađu put do publike”, istakao je Arsenijević, dugogodišnji filmski urednik DKC i jedan od glavnih autora koncepcije programa jubileja 60. godišnjice DKC i ujedno ovog festivala.

Arsenijević je bio domaćin prve večeri, kao i ove finalne, treće noći festivala kao moderator razgovora sa svojim bivšim profesorom Karanovićem, a delove scenarija je čitao novinar i TV voditelj Miloš Milovanović.

Karanović je objasnio da mu se prva ideja za filmski scenario "Tramontana" javila još davne 1968. godine tokom studija na FAMU Filmskoj školi u Pragu.

"U tim tmurnim jesenjim danima počeo sam smišljati svoj prvi film. Delio sam sobu sa Rajkom Grlićem, i tada smo snimali ispitne kratke filmove po pet minuta i neke emisije za televiziju. A da režiramo dugometražni igrani film za bioskope delovalo nam je nepremostivo", prisetio se Karanović i naveo da su učili filmsku režiju i njome dobro vladali, ali da nije bio siguran u pisanju scenarija.

Srpski režiser se osvrnuo i na taj period Praškog proleća, političke liberalizacije u Čehoslovačkoj koje je trajalo od 5. januara do 21. avgusta te 1968. godine.

Reditelj je tada u glavi imao ideju za film "Tramontana", neočekivanu, neobičnu fantazmagoričnu ljubavnu priču sa elementima bajke koja se proteže kroz više decenija i generacija.

"Sa raznim prekidima, radio sam na tom scenariju do 2004. godine. Kasnije se nisam vraćao na tekst. Pisao sam, onda zastao, i u međuvremenu sam snimao sve ostale filmove u mojoj karijeri. A 'Tramontana' je tu stajala uvek i stalno sam joj se vraćao", otkrio je Karanović".

On je sastavio i sinopsis filma kao vrstu scenosleda koji u potpunosti predstavlja sadržaj filma od početka do kraja.

Tako je glavni junak stari bivši kapetan Nikola, koji u jednom živopisnom primorskom mestu rekonstruiše svoj život putem sećanja i fantazije.

Zapravo, Nikola dolazi na ideju da jedna grupa mladih amaterskih glumaca kao trupa odigra njegov kompleksan život o ljubavnom trouglu i patnji za devojkom koju nije na kraju osvojio.

Reč je o njegovoj neprežaljenoj ljubavi koju je prepustio svom najboljem prijatelju, takođe zaljubljenom u nju, i glumci iz noći u noć igraju na sceni tu životnu priču koja svake večeri postaje sve bolja i uzbudljivija.

"Sanjario sam o filmu koji bi se dešavao u jednom mirnom mestu na moru. To je priča o dva dečaka zaljubljena u istu devojčicu i šta je sa njima dalje bilo godinama kasnije. Bio sam inspirisan kad sam upoznao neku baku koja živi u kući koja je kao neki pomorski muzej, jako živopisno. Film ima svoju poetičnost, postoje tu razni slojevi priče, dramaturgija nemog filma, psihologija tog malog mesta, meštani, primorci, svi se uključuju u tu predstavu o njegovom životu. A sva tri junaka su rođena istog dana", zaključio je Srđan Karanović.

Nakon razgovora prikazana je restaurirana kopija čuvenog Karanovićevog filma „Miris poljskog cveća”.

(Telegraf.rs/Tanjug)