Japanski oskarovac Rjusuke Hamaguči za Telegraf.rs: "Volim kada su gledaoci zbunjeni"

Foto: Slobodna zona/Promo

Rjusuke Hamaguči (44) jedan je od najcenjenijih japanskih filmskih autora danas. Sa svoja poslednja tri ostvarenja niže nagrade gde god da se pojavi. „Točak sreće i fantazije” doneo mu je u Srebrnog medveda - Veliku nagradu žirija Berlinu, za „Povezi me” je osvojio nagradu za najbolji scenario u Kanu, a potom i Oskara za strani film, uz još tri nominacije, među kojima i onu za najbolji film - istorijsku za Japan.

Za svoje najnovije ostvarenje, „Zlo ne postoji” ovenčan je Srebrnim lavom - Velikom nagradom žirija prošlog meseca u Veneciji. Film će imati srpsku premijeru na otvaranju 19. Slobodne zone 31. oktobra u 19 sati u Beogradu (mts Dvorana), Novom Sadu (Arena Cineplexx) i Nišu (Cineplexx).

Preporučujemo

„Zlo ne postoji” prati oca i ćerku koji žive skromnim životima u seocetu blizu Tokija, poštujući cikluse i zakone prirode. Jednoga dana saznaju da velika firma iz Tokija planira da usred šume izgradi luksuzni kamp ne bi li svojim klijentima ponudila „bekstvo iz grada”. Ubrzo postaje očigledno da će taj projekat imati loše posledice po lokalno vodosnabdevanje, ekološku ravnotežu i život okolnog stanovništva.

Film je nastao sasvim neplanirano. Naime, kada je njegova saradnica na filmu „Povezi me”, kompozitorka Eiko Išibaši, zamolila Hamagučija da joj pomogne oko stvaranja video-zapisa koji bi pratio njen nastup uživo, reditelj je odlučio da od snimljenog materijala napravi celovečernji film. Po sopstvenom priznanju, bio je to prvi put da je „gradsko dete” Hamaguči (rođen u Tokiju) je prvi put „uronio” u prirodu.

U razgovoru za Telegraf.rs, koji smo vodili preko Zuma na relaciji Beograd-Gent (gde je boravio na tamošnjem filmskom festivalu), Rjusuke Hamaguči nam je otkrio detalje o ovom filmu ali i svojoj ljubavi prema sedmoj umetnosti.

• Kažete da je „Zlo ne postoji” nastao slučajno, dok ste radili na video zapisima kao pratnji uz kompozicije Eiko Išibaši. Da li to znači i da je zaplet filma inspirisan njenom muzikom?

Olakšavajuća okolnost je bila ta što sam poznavao Eiko, njenu muziku i stvaralaštvo od ranije. Pre nego što smo počeli da snimamo, poslala mi je tri-četiri kompozicije, pa sam stekao ideju i sliku kako to treba

da izgleda. Samu priču o ocu i ćerki sam imao u glavi još ranije, ali su me dugogodišnja saradnja sa Eiko, njena muzika i sam njen način života, inspirisali i uticali da priču stavim na papir.

• Prvi put ste izašli u prirodu sa kamerom. Kako je to uticalo na Vas kao ličnost i kao reditelja?

Motiv za ovaj film i za celu priču je zaista bila priroda. Razmišljao sam kako bih mogao da razvijem scenario a da bude u skladu sa kompozicijama. Prvo što mi je palo na pamet bilo je da istražim rodno

mesto Eiko Išibaši. Tamo smo, na kraju, i snimili ceo film Što se tiče pitanja da li me je priroda lično promenila, pa, primetio sam kod sebe kako, zahvaljujući boravku u njoj, više primećujem male stvari, male pokrete i iznijansirane promene.

• Zašto ste film nazvali „Zlo ne postoji“, na šta ste mislili kada ste ga odabrali?

Krenuo sam iz te ideje o prirodi. Posmatrajući je, došao sam do tog naziva, do ideje da zlo ne postoji jer u prirodnoj sredini i jeste tako, naročito iz ugla devojčice, male junakinje filma. Neko će reći, ali postoje zemljotresi, tajfuni, cunamiji i slično, ali u tome nema ničega suštinski zlog.

• Sem naslova i kraj filma izazvao je veliku pažnju na svetskoj premijeri u Veneciji, jer se može interpretirati na više načina. Da li ste ga namerno ostavili otvorenog za tumačenja ili je, u vašoj glavi, sve kristalno jasno?

Bio bih prezadovoljan kada bi svaki gledalac imao svoju interpretaciju kraja, kada bi posle izlaska iz bioskopa ostao u tom nekom stanju zbunjenosti, razmišljajući šta znači takav završetak a onda, korak po korak, došao da razrešenja. Lično uživam kada naiđem na nešto tako nepoznato, misteriozno i ne baš kristalno jasno u drugim filmovima.

Foto: La Biennale di Venezia

• Da li ste, posle uspeha na dodeli Oskara, dobili neke primamljive ponude iz Holivuda? Jeste li razmišljali da snimite film na engleskom?

Iz Holivuda, za sada, nema nekih konkretnih ponuda, ali jesam zainteresovan da snimim film na engleskom. Ne samo na engleskom, već i na drugim stranim jezicima, ukoliko mi se ukaže prilika.

• Šta vas je podstaklo da se bavite režijom, odakle ljubav prema filmu?

Od kad pamtim voleo sam da gledam sve filmove, i domaće i holivudske i umetničke. Kao student sam se učlanio u filmski klub, što mi je promenilo način razmišljanja i posmatranja filma. Prvi put sam tada shvatio da se fimom može toliko toga postići, izraziti, uraditi i da bih time mogao da se bavim do kraja života.

(Miona Kovačević)