Zoran Solomun predstavio Retrospektivu svojih filmova na 29. Festivalu autorskog filma

Foto-ilustracija: Pixabay

Više razgovora sa gostima je organizovano danas u okviru 29. izdanja Festivala autorskog filma (FAF) u Mts Dvorani, kao što je povodom ciklusa "Retrospektiva Zorana Solomuna" gde su učestvovali hrvatsko-srpski reditelj Zoran Solomun i nemački producent Hartmut Jan.

Takođe, "Francusko-srpske filmske susrete" na FAF-u je predstavila Karolin Sota, ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu.

Preporučujemo

"Srdan Golubović je predložio jednom prilikom pri našem susretu u Berlinu, da se uradi retrospektiva mojih filmova na vašem festivalu. Veoma sam zahvalan Srdanu na tom predlogu, za Festival autorskog filma odavno znam, dugi niz godina. Moja deca skoro redovno idu na vaš festival kad god se nađu u to vreme u Beogradu", rekao je Zoran Solomun, filmski reditelj, scenarista i producent, rođen 1953. godine u Puli.

Otac mu je bio oficir JNA, a majka domaćica, odrastao je u Istri, u Vojvodini i u Beogradu. Kako je istakao, diplomirao je 1979. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku za filmsku i TV režiju, u klasi Radoša Novakovića.

Od 1985. do 1990. rukovodio je, zajedno sa beogradskim kompozitorom Milimirom Draškovićem, filmskom radnom zajednicom „Pokret” u Beogradu.

Od marta 1990. živi u Berlinu, gde je 1997. godine osnovao filmsku produkciju „Ohne Gepaeck” („Bez prtljaga”), koju vodi zajedno sa snimateljem Lorencom Harmanom.

Na repertoaru FAF 2023 su njegova četiri dugomezražna i jedan kratki film - “Adolfe sedi”, “Kineska pijaca” (2000), “Harmonikaš” (1993), “Super Art market” (2009), “Aj, jedan podanik!” (1989) u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici.

"Kada sam došao da živim 1990. godine u Nemačku, mora se znati da ja nisam tada napustio Srbiju, već Jugoslaviju. Velika je razlika i u ono vreme bila u snimanju filmova u Nemačkoj i tadašnjoj Jugoslaviji. Vladao je takav model prikupljanja sredstava gde učestvuju televizije i fondovi u Nemačkoj. Dakle, dobijete neki novac od televizije i onda idete za dalje iznose preko raznih fondova. Ili prvo dobijete pomoć fonda i zatim idete na televiziju. Ipak, sada striming platforme, pre svega Netflix, prilično menjaju stvari u produkciji", naglasio je Solomun.

On je govorio o svom srednjemetražnom filmu od 45 minuta "Aj, jedan podanik!" koji je snimao 1989. u Beogradu, a retko kada je prikazivan, odnosno samo jednom u prestonici Srbije i par puta u Nemačkoj.

U tom filmu reč je o psihijatrijskoj bolnici "Laza Lazarević" u kojoj svakog četvrtka nastupaju poznati pevači ne bi li osoblje pacijentima unelo dobro raspoloženje. Istovremeno se gradi nova bolnica, a pacijenti ostaju prepušteni sami sebi.

Onda je bilo reči o Solomunovom nemačkom igranom filmu "Harmonikaš" (Wetmeister, 1993) od 70 minuta, koji će biti prikazan sutra uveče u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova).

"Imao sam veliku sreću da upoznam producenta Hartmuta Jana, jer samo što sam došao u Nemačku na proleće 1990, već 1992. mi smo krenuli da snimamo film "Harmonikaš", da bi premijeru imao 1993. godine. Skoro da nisam u početku ni poznavao nemački jezik. Jan je imao puno razumevanja za mene, i tu temu koja je za Nemačku skoro "egzotična". Jan je uvek imao tu lepu energiju, miran i staložen i u svemu mi je pomagao", naveo je Zoran Solomun" i dodao da su u pitanju jako male produkcije sa skromnijim sredstvima za realizaciju u koje su se uklapali.

Producent iz Nemačke Hartmut Jan je otkrio da se sa Zoranom Solomunom upoznao dok su radili na televiziji, i svidelo mu se što je ideja reditelja i proces rada bio takav da se spajaju profesionalni i amaterski glumci, gotovo naturščici.

"Sećam se da je kasting bio prilično dug, a privukao me je odmah Zoranov scenario, jako zanimljiv. Zahvaljujući tako divnom čoveku kakav je Zoran snimili smo "Harmonikaša". Ni tada ni sada nakon 30 godina ne bih ništa menjao u tom filmu, u potpunosti sam zadovoljan kako je ispao", zaključio je Hartmut Jan.

Film "Harmonikaš" pripoveda o velikim političkim promenama gde se nazire propast socijslizma i kraja ili kraha Sovjetskog saveza.

Dečak Aleksej od 14 godina je sin sovjetskog oficira u Berlinu, koji očajnički pokušava da se spase od osećaja beznađa u njegovoj porodici.

Kao scenarista i reditelj Zoran Solomun snimio je razne pretežno dokumentarne filmove, jer "video sam sebe u potpunosti kao autora dokumentarca, da stvaram tim jezikom, ali sam u karijeri ušao i u svet igranih filmova".

Od dokumentarnih dela zapaženi su mu: "Meteor" (1979, diplomski rad), "Prašina u Beogradu" (1982, eksperimentalni film), "Prikupljanje i obrada lica sa društveno negativnim ponašanjem" (1985), "Subota ili nedelja" (1986), "Beogradski spomenici" (1988), "Jedna zarđala ludnica" (1990), "Žene u crnom" (1997, korežija sa Helgom Rajdemajster), Der "San o letenju" (1999), "Kineska pijaca" (2000, korežija sa Vladimirom Blaževskim), "Super Art Market" (2009), kao i igrani "Umorni saputnici" (1996).

Karolin Sota, ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu govorila je o programu "Francusko-srpski filmski susreti", koji podrazumevaju tri panela i tri filma.

Tako će na FAF repertoaru Francusko udruženje za promociju nezavisnog filma ACID predstaviti ostvarenja - "Pusti me da odem" Maksima Rapaza - 28. novembra (19.00h) u Dvorani kulturnog centra Beograda, "Na ivici" Nikolasa Peducija - 29. 11. od 17 sati isto u DKC, kao i "Nome" reditelja Sana na N' Hada.

Osim filmova, na FAF-u će biti organizovani paneli i okrugli sto na teme kao što su stanje u audio vizuelnih delatnosti u Evropskoj uniji, dizajn zvuka na filmu, uz podršku Medija deska, Ministarstva kulture Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, Francuskog instituta.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)