Predstavljena tri kratka filma iz selekcije "Hrabri Balkan" na 29. FAF-u

Foto-ilustracija: Pixabay

Program „Hrabri Balkan“ predstavljen je danas putem tri kratkometražna ostvarenja u okviru 29. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu.

Reditelj Filip Mojzeš je govorio o svom filmu „Motel“, Ivan Bakrač o ostvarenju „Neka cvjeta rosno cvijeće“ i Gvozden Ilić o projektu „Srce“.

Preporučujemo

O toj selekciji imali su šta da kažu i selektorka Maša Seničić i Dina Pokrajac, članica žirija „Hrabrog Balkana“, poznata filmska kritičarka.

Seničić je podsetila da se ovaj program održava devetu godinu zaredom, a da je ideju i naziv selekcije osmislio reditelj Srdan Golubović, predsednik Saveta FAF-a.

"Srdan je osmislio da se pruži prostor nešto drugačijim filmovima, ali da se daje prilika i za kratkometražna ostvarenja, što u početku nije bila ideja festivala. Ovde su se prikazivali isključivo dugometražni filmovi. Istina je da se najviše pažnje posvećuje Glavnom i Takmičarskom programu, te projekcije su uvek pune, medjutim ova tri kratka filma su ispunila projekciju juče na festivalu", rekla je Maša Seničić, selektorka programa "Hrabri Balkan".

Dina Pokrajac je ocenila da se u toj selekciji nalaze inovativni i hrabri filmovi koji otvaraju neke druge neistražene teme i nove horizonte, a njima se ne daje toliko prostora na festivalima. Prema njenim rečima, tematski opseg je prilično šarenolik, nisu nužno samo angažovani filmovi, već je prisutna i sklonost ka eksperimentisanju.

Pokrajac smatra da kratki film ne bi trebalo da ima slabe delove, što se češće može desiti sa dugometražnim projektima, i može se emitovati u paketu kao tri filma, što praktično izgleda kao jedan dugometražni film - omnibus.

Hrvatski kratki film „Motel“ Filipa Mojzeša govori o neobičnoj pojavi: na jednom od najprometnijih autoputeva u blizini Zagreba, motel „Plitvice“ ima 50 radnika, ali nema goste. To je jedinstveni mikrokosmos koji propada i u kome vreme kao da je stalo, što je sudbina mnogih bivših socijalističkih preduzeća.

Mojzeš je istakao da je koncept "Hrabrog Balkana" veoma važan i dragocen, pre svega neophodan za umetnike i publiku.

On je ukratko opisao da je na motel "Plitvice" naišao onda kada je trebalo tamo da snima reklame za razne brendove popularnih gaziranih napitaka, te da je spontano došao na ideju da oslika priču o motelu u propadanju.

Crna Gora i Srbija udružili su se kao koproducenti za kratki igrani film „Neka cvjeta rosno cvijeće“ reditelja Ivana Bakrača.

Nikola odlazi na jug Crne Gore da se pozdravi sa najboljim prijateljem. Na putu sreće Maju i oni zajedno nastavljaju prema nepoznatom odredištu. Put ih vodi kroz stene, more im je sve bliže, a oproštaji postaju novi počeci.

Scenario potpisuju Ivan Bakrač i Dušan Kasalica, dok igraju - Nikola Pavlović, Maja Šuša i popularni Momčilo Otašević, poznat iz mnogih hrvatskih telenovela.

"Danas dosta zavisimo od koprodukcija i podrške sa fondova. Ovde su uključeni Crna Gora i Srbija, čak je firma moje montažerke ušla u projekat tako što je učestvovala sa nekim svojim resursima. Dakle, montažerka, snimateljka i neki glumci su iz Srbije, a snimali smo u Crnoj Gori. Sva trojica u ovim filmovima smo izvukli nešto hrabro u svojim scenarijima", kaže Ivan Bakrač, poznat kao jedan od selektora u timu direkcije fimskog festivala "Slobodna zona".

Bakrač i ostali autori se slažu svi redom da se filmski režiseri retko kada vraćaju produkciji kratkog metra kada snime dugometražni film ili se ubace u režiranje tolikih silnih igranih serija koje su u ekspanziji u Srbiji.

"Smatra se da kratki film nema tu potrebnu ni dovoljnu vidljivost kao drugi filmovi. Onda se postavlja pitanje ima li smisla baviti se kratkim filmovima. Kratkometražni film je uglavnom svima kao vežba, trening za budući dugometražni ili se oni snimaju kao obavezni ispit na fakultetu. Ipak, ja smatram da film je film, i da je nevažno koliko traje, da li je kratki, srednjemetražni ili dugački. Koprodukcije su nam prirodne, logične, potrebne i poželjne, a nije ideja da izlazimo na milion fondova", zaključio je Ivan Bakrač.

Film “Srce” prvenstveno je iz Bosne i Hercegovine, u režiji Gvozdena Ilića, prema scenariju Vide Davidović, na muziku Miloša Stevanovića.

Radnja kratkog igranog filma "Srce" je sledeća: devojka luta gradom kako bi vratila svoje srce i odnela ga svom dečku. Međutim, postoji jedan problem: njeno srce je prestalo da kuca.

Glumci su - Denis Avdagić, Kerim Čutuna, Enes Kozličić, Kemil Bekteši, Naomi Druškić, Marko Capor, Alisa Radaković.

"Zaista ne mogu da se požalim, sve je apsolutno besprekorno funkcionisalo, nije koprodukcija, smatra se da je film proizveden u Bosni i Hercegovini. Imali smo opet mešovitu ekipu, mnoge iz Beograda kao saradnike, glumca iz Hrvatske. Zanimljive su bile reakcije ljudi nakon što su gledali film. Isticali su da im je glavni grad Bosne drugačije prikazan, jer su nam rekli da nikada Sarajevo nisu videli na taj način", zaključio je Gvozden Ilić.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)