15 meseci živeo go u praznom stanu, jeo pseću hranu i nije hteo da izađe: Život u najbizarnijem rijalitiju

Japanac Tomoaki Hamatsu, poznat kao Nasubi je, za potrebe rijaliti programa 1998. godine ostavljen sam go i u skoro praznom stanu. Imao je samo olovku, nekoliko razglednica, telefon i stalak pun časopisa.

Ipak, on nije bio tu da bi čitao. Koncept emisije bio je da se vidi da li ljudsko biće može da preživi samo od takmičarskih nagrada. Da bi pobedio u izazovu, vrednost nagrada koje je osvojio morala da je da dostigne određeni finansijski prag koji je iznosio oko milion jena, što je u to vreme bilo oko 6.000 funti.

Preporučujemo

U rijaliti programu bio je 15 meseci i postepeno padao u depresiju i maniju, vođen glađu i izolacijom. Skoro tri decenije kasnije, Nasubijeva muka ponovo je u centru pažnje kao deo novog filma koji je prikazan na festivalu dokumentarnog filma u Šefildu.

- Naišla sam na njegovu priču kada sam radila na drugom projektu i izgubila se u skrolovanju po internetu. Mnogo toga što sam našla o njemu bilo je pogrdno. Ništa nije zaista dublje govorilo o Nasubijevoj priči. Pitala sam se zašto je ostao unutra i kakav je to efekat imalo na njega, tako da sam ga kontaktirala jer sam želela da snimim film o njegovom iskustvu - prisetila se Kler Titli, režiserka filma "The Contestant" (Takmičar).

Tokom rijalitija je tada 22-godišnji Japanac postao jedna od najvećih poznatih ličnosti u zemlji, dok su nedeljni izveštjai o njegovom napretku postali jedan od najpopuularnijih segmenata u rubrikama zabave. Kritičari su mrzeli program, ali je on privlačio veliki broj mladih gledalaca.

Rijaliti je počeo pre Truman šoua u kom je Džim Keri glumio čoveka koji zna da se njegov život emituje kao TV serijal. Takođe, prikazivao se godinu dana pre nego što je Veliki brat počeo da se emituje u Holandiji, pokrećući novu eru rijaliti programa.

Uprkos tome što je bio pokazatelj i predznak stvari koje tek dolaze, malo je vesti o rijalitiju "A life in prizes" (Život u nagradama) van "domaćeg terena".

- Mislim da su ljudi više čuli za to u poslednjoj deceniji, otkako je Jutjub zaista eksplodirao, ali u to vreme rijaliti nije prikazan van Japana i Južne Koreje. Nikada nije nameravao da bude prikazan van tog sveta - dodala je Titli.

Nije znao šta ga čeka

Nasubi, koji je u to vreme bio komičar u usponu, pre nego što je izazov počeo, o njemu nije znao mnogo detalja. Bio je ostavljen u sobi bez prozora, bez odeće i osnovnih potrepština, bez kontakta sa spoljnim svetom. Nije imao čak ni toalet papir.

U dokumentarnom filmu nalaze se i novi intervju i sa Nasubijem i prodicentom emisije Tošiom Cučijem. Osatli sagovornici bili su ljudi koji su ušestvovali u tome, a među njima je bivši dopisnik BBC iz Japana. Ipak, veliki deo priče sadržan je u samom snimku, pri čemu gledaoci dokumentarca prate nasubijen napredak na isti način na koji su TV gledaoci to radili pre skoro 30 godina. Tilti ističe da su njen tim i ona "mukotrpno" pregledali originalne snimke kako bi prekopirali veći deo originalnog nameštaja.

- Svi snimci su pokriveni japanskom grafikom, imaju japansku naraciju, smeh, zvučne efejte, to je kakofonija buke i grafike. Zato smo pokušali da omogućimo publici koja govori angleski da razume kako je to izgledalo - dodala je.

Tim je postavio engleski ekvivalent japanske grafike i rekreirao zvuke što je račni je mogao. Za prevod komentara angažovan je narator koji govori engleski. Dokumentarac je već objavljen na striming servisu Hulu u SAD, a kritičari su jednako fascinirani pričom i zgroženi svim kroz šta je Nasubi prošao.

- Hronika medijskog fenomena, znamenitost rijaliti televizije i prishološka noćna mora upakovana kao zabava. To je tip dokumentarca u kom ste svesni da je ono čemu svedočite 100 odsto istinito, a da vaš mozak ne može sasvim da shvati sve što ste videli - rekao je Dejvid Fir iz Roling Stouna.

Dejvid Elrih iz Indi vajra opisao je originalni snimak kao "hipnotički i sadistički" i istakao da novi snimci ne mogu da im pariraju.

- Nijedan od retrospektivnih intervjua u filmu, koliko god bili iskreni i promišljeni, nije tako zadivljujući kao sirovi video Nasubijeve muke. Film je na kraju manje komentar na ceo rijaliti, nego što je studija jednog od najistaknutijih likova tog rijalitija.

Nagrade nisu uvek bile korisne

Kako je emisija napredovala, Nasubi je bio uspešan u mnogim izazovima, ali nagrade koje je osvojio nisu uvek bile od velike koristi. Među njima su bile gume, loptice za golf, šator, globus, plišani meda i karte za Spice girls film.

Činjenica da je postajao sve slabiji nije zabrinjavala producente, od kojih jedan u dokumentarcu sugeriše da je Nasubi mogao da umre da nije osvojio pirinač u jednoj od nagrada.

Kasnije je osvojio i slatke napitke i hranu za pse, od kojih je preživljavao nekoliko nedelja.

Oko 15 miliona gledalaca je pratilo njegove pobede i kako je koristio nagrade u svojim naporima da preživi.

Nasubi je ostao go sve vreme svog učešća, jer nikada nije osvojio odeću koja se može nositi. Njegove genitalije bile su prekrivene plutajućim emodžijem patlidžana koji je dodat tokom montiranja snimaka.

Zašto nije izašao?

Vrata stana nisu bila zaključana i Nasubi je, u teoriji, smeo da ode kad god je hteo. Pa, zašto nije?

- Mislim da postoji mnogo razloga. Jedan je da je veoma stoičan i to zbog toga odakle dolazi, iz Fukušime, kao i njegovih roditelja, koji su bili veoma strogi. On je takođe veoma lojalna osoba. Nije želeo da upada u nevolje, a bio je veoma mlad i naivan. I sada ima neverovatno poverenje u ljude. A tu je i onaj japanski samurajski duh: "Ja ću prevladati i izdržaću ovo" - rekla je Titli.

Skoro tri decenije kasnije, Nasubi je šou opisao kao "okrutnu", dodajući da "nije bilo sreće i slobode".

- Naravno, gledaoci bi rekli: "Vidite, on radi nešto zabavno i nešto u čemu uživa..." Ali veći deo mog života bio je ispunjen patnjom - rekao je.

Pa ipak, on u dokumentarcu ne izgleda tako ogorčen zbog ovog iskustva, a Titli kaže da je njen utisak bio da je "sada na tako pozitivnom mestu".

Kada ga ljudi pitaju da li se kaje, on uvek kaže da, iako ne bi želeo da to ponovo uradi, ne bi bio osoba kakva jeste da to nije uradio. Nasubi je konačno pušten na slobodu kroz akrobaciju u stilu Majkla Mekintajra, u kojoj je odveden u novu lažnu sobu pre nego što su se zidovi srušili kako bi otkrili da je zapravo na bini pred živom publikom koja je uzvikivala njegovo ime.

Dokumentarac takođe prati Nasubija nakon njegovog oslobađanja, pokazujući njegove napore da svoju novostečenu slavu iskoristi za dobre svrhe, što mu je konačno pružilo osećaj ispunjenosti. Titli kaže da je Nasubi smatrao da je pravi trenutak da se vrati na svoju priču, dodajući da je "možda našao mir u vezi sa onim što se dogodilo".

Dokumentarni film postavlja pitanja o tome gde povući crtu kada je u pitanju zabava - i koliko je za to kriv apetit publike.

- Volela bih da ljudi razmisle o sopstvenim odnosima sa društvenim mrežama i rijaliti televiziji i o tome koliko smo svi saučesnici kao gledaoci i potrošači - rekla je režiserka filma.

(Telegraf.rs)