Nikad nisam gledala "Tesnu kožu", a imam 26 godina! Ovog Uskrsa čeka me 10 kultnih filmova koje sam propustila

Da li znate onaj trenutak kad u društvu neko izgovori legendarni filmski citat, svi se smeju, a ti klimneš glavom kao da ti je smešno - iako nemaš pojma o čemu se radi? E pa, to je moj život. Imam 26 godina i nikad nisam gledala "Tesnu kožu". Ni "Ko to tamo peva". Ni "Varljivo leto '68". Ni "Davitelja protiv davitelja". Ni "Nacionalnu klasu", (znam, znam).

Nisam izbegavala kultne filmove domaće kinematografije iz nekog principa, niti sam bila previše "alternativna". Samo sam… čitala. Dok su drugi znali Šojićeve replike napamet, ja sam gutala romane, eseje i pesme. Umesto Flojda, meni su društvo pravili likovi iz knjiga. I eto, dok sam trepnula, napunila sam 26 i shvatila da nisam odgledala ni pola onoga što svi već smatraju opštom kulturom.

Preporučujemo

Zato sam ovog Uskrsa odlučila da to promenim - i da to podelim sa vama. Krenula sam u pop-kulturnu nadoknadu: gledam deset kultnih domaćih filmova koje nikad nisam pogledala, i o svakom pišem tekst. Iskreno, bez pretvaranja da "znam o čemu se radi", bez nostalgije koju nemam i bez straha da ću nešto reći pogrešno. Gledam ih sada, po prvi put - sa 26 godina, iz perspektive 2025. godine.

Urednik kulturne rubrike i dragi kolega mi je sastavio spisak, a narednih deset nedelja gledaću jedan po jedan film, pisati o tome tekstove dok pokušavam da uhvatim korak sa svima koji su odrasli uz ove replike, likove i scene. Možda se iznenadim. Možda se nasmejem, možda i razočaram. A možda, na kraju svega, kažem: "Ej, ljudi, stvarno ste imali šta da gledate".

Iako nisam gledala ove filmove, mnoge njihove tajne i legende već su mi bile poznate kroz moj posao novinara. Urednici, kolege, pa čak i sagovornici, često su spominjali scene, likove i kultne replikama, što mi je omogućilo da "uhvatim" deo atmosfere tih filmova, iako nisam imala priliku da ih pogledam u celosti. Bilo je trenutaka kada sam slušala o reakcijama publike, analizama likova ili čak spominjanju filmova u kontekstu društvenih i političkih pitanja, što mi je omogućilo da razumem kulturološki značaj, ali ne i da doživim film na pravi način. Često sam pisala o filmskim temama, analizama i referencama koje su potekle iz tih kultnih dela, pa su mi se u glavi stvorile slike koje zapravo nisu bile povezane sa stvarnim filmskim iskustvom. I sada, kroz ovaj "filmološki maraton", imam šansu da konačno otkrijem šta se zaista krije iza tih citata, scena i likova o kojima su svi već imali svoje mišljenje.

U svakom slučaju - biću iskrena. Bez glume i bez lažnog poštovanja. Samo ja, film, laptop i pitanje: da li je ovo baš toliko kultno koliko kažu?

Vidimo se svake nedelje, a ako znate još neki film koji "moram da pogledam", pišite u komentarima. Možda ovo postane maraton, a ne samo eksperiment.

(Telegraf.rs)