Prvi zvučni film s dijalogom: Kako je pukom igrom slučaja „Džez pevač“ 1927. promenio svet

„Džez pevač“, s Alom Džolsonom u glavnoj ulozi, pojavio se 6. oktobra 1927, postao prvi zvučni film koji je na traci imao snimljeni dijalog i zauvek promenio Holivud i svetsku kinetomagrafiju.

Postojali su i pre njega nemi filmovi koji nisu bili u potpunosti nemi, pošto su imali određenu muzičku pratnju sinhronizovanu s radnjom, koja je u bioskopskim salama emitovana s gramofona, ili u većim bioskopima počev od 1900. uživo svirana od strane orkestara.

Preporučujemo

Ali dvadesetih godina prošlog veka tehnologija je toliko uznapredovala, da je preduzeće „Bel laboratoris“ razvilo metod snimanja zvuka direktno na traku s pokretnim slikama i nazvalo to „vitafon“.

„Vitafon“ je prvi put korišćen za film „Don Žuan“ 1926. godine, ali u njemu nije bilo dijaloga već samo muzike i zvučnih efekata. Potpuno je neverovatno to, što godinu dana nikome nije palo na pamet da bi nešto moglo da se priča i progovori.

VIDEO: Insert iz filma „Džez-pevač“

Nije palo na pamet ni tvorcima „Džez pevača“. Producent Sem Vorner, jedan od osnivača „Vorner brosa“, planirao je da snimi „normalan“ film, neobičan samo po tome što bi iskoristio „vitafon“ za pevanje i sviranje.

Ali Al Džolson je tokom snimanja izazvao „revoluciju“: bez ikakve pripreme, van plana i scenarija, u dve odvojene scene uzeo je nešto da govori. Prve dijaloške reči na filmu glasile su: „Sačekajte! Sačekajte! Još niste čuli sve!“ U toj prvoj sceni Džolson je ukupno izvorio 60 reči, a u drugoj 294.

Semu Vorneru se to dopalo, pa je naložio da se to ostavi u montaži, dok je ostatak filma bio je normalni „nemić“, s tekstom ispisanim na crnim karticama, a jedini snimljeni zvuci osim ovog dijaloga bile su pesme.

Radnja je zasnovana na pozorišnom komadu Samsona Ravelsona, s jednom tradicionalnom jevrejskom porodicom u svom središtu.

Džejki Rabinovic, sin jevrejskoj kantora (čiji je posao da pevanjem prati liturgijsku muziku i predvodi molitvu u sinagogi), želi da postane džez-pevač, ali se nalazi pod pritiskom oca koji od njega očekuje da bude kantor — već pet generacija unazad Rabinovici su kantori. Mladić beži od kuće pošto ga otac dobro izdeveta kaišom, nakon što ga je uhvatio kako u bašti pivnice peva „odrpane pesme“.

VIDEO: Insert iz filma „Svetla Njujorka“, prvog ikada snimljenog potpuno „govornog filma“

Odrasli Džejki, koji se sada zove Džek Robin i kojeg glumi Džolson, bori se za svoje mesto pod suncem pokušavajući da se probije u svetu džeza, u čemu mu pomaže devojka po imenu Meri Dejl. On postaje uspešan, ali i dalje želi priznanje i ljubav porodice. Majka ga podržava, otac je i dalje zgađen.

Zaplet se vrti oko dileme: Džek mora ili da nastupi u brodvejskoj predstavi ili da se vrati bolesnom ocu i otpeva molitvu u sinagogi. Oba događaja se dešavaju tokom jedne večeri, i on ne može da bude na oba: ili će uprskati sve na čemu je radio i propustiti životnu priliku ili će majci slomiti srce.

Ovo je dobro rezonovalo s ondašnjom publikom zbog društvenih procesa koji su se odigravali dvadesetih godina, kada su se starije generacije poslednjim naporima snage još uvek grčevito držale tradicije, a nove generacije za to nisu marile. Džek je izabrao porodicu, ali priča ima srećan kraj: predstava je otkazana, a samo nekoliko meseci kasnije Džek je imao sopstvenu.

Kada je film počeo da se prikazuje, zbog dijaloga je izazvao senzaciju. Narod je bio oduševljen, i obožavao je ono što je čuo, pa je „Vorner bros“ već naredne godine izbacio „Svetla Njujorka“, prvi ikada snimljeni potpuno „govorni film“.

Ostali su sledili primer i govorni filmovi (tokiji, eng. talkies) postali su i ostali standard — i to se odigralo velikom brzinom, do kraja 1929. godine Holivud je snimao isključivo tokije. Mada, u ovom dobu ogromne kakofonije, i prevelikog brbljanja na sve strane, jedan dobar nemi film stvarno zna da bude lekovit za dušu.

(Telegraf.rs)