Umrla velika legenda svetskog filma i muzike

Lalo Šifrin, kompozitor koji je napisao nezaboravnu temu za seriju Mission: Impossible i više od 100 drugih muzičkih aranžmana za filmove i televiziju, preminuo je u četvrtak u 93. godini.

Njegov sin, Rajan, potvrdio je da je Lalo preminuo zbog komplikacija izazvanih upalom pluća. Umro je mirno, u svom domu u Los Anđelesu, okružen porodicom.

Preporučujemo

Ovaj Argentinac je osvojio četiri Gremija i bio nominovan za šest Oskara, uključujući pet nominacija za originalnu muziku u filmovima Cool Hand Luke, The Fox, Voyage of the Damned, The Amityville Horror i The Sting II.

„Svaki film ima svoju ličnost. Ne postoje pravila za komponovanje muzike za filmove“, rekao je Šifrin za agenciju AP 2018. godine. „Film diktira kakva će muzika biti.“

Takođe je napisao završni muzički nastup za finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1990. u Italiji, kada su Plasido Domingo, Lučano Pavaroti i Hose Kareas po prvi put pevali zajedno kao „Tri tenora“. Taj nastup postao je jedno od najprodavanijih izdanja u istoriji klasične muzike.

„Najzaraznija melodija ikada“

Šifrin, koji je bio i džez pijanista i klasični dirigent, imao je izuzetnu muzičku karijeru. Radio je sa Dizi Gillespijem i snimao sa Kaunt Bejzijem i Sarom Von. Ipak, njegova najpoznatija kreacija ostaje tema za televizijsku seriju Mission: Impossible, kasnije prepoznatljiva i kroz filmski serijal sa Tomom Kruzom.

Napisana u neobičnom ritmu 5/4, tema - „Dum-dum DUM DUM dum-dum DUM DUM“ - uvezana je sa odjavnim satom za samouništenje koji je otvarao svaku epizodu serije od 1966. do 1973. Kritičar New Yorkera Entoni Lejn opisao je ovu melodiju kao „najzarazniju koju su ljudske uši ikada čule“. Ušla je i na Bilbordovu listu, zauzevši 41. mesto 1968.

Šifrin je prvobitno napisao drugačiju numeru, ali je kreator serije Brus Geler odabrao drugu kompoziciju koju je Šifrin skladao za akcijsku scenu.

„Producent mi je rekao: ‘Moraš da napišeš nešto uzbudljivo, skoro kao logo, nešto što će biti prepoznatljivo i mora da počne s fitiljem,’“ prisetio se Šifrin u intervjuu iz 2006. „Tada nije bilo ničega na ekranu. Možda je upravo zato što sam bio potpuno slobodan i nisam imao slike pred sobom, ova tema postala toliko uspešna - jer je potekla iz mene.“

Kada je reditelj Brajan De Palma preuzeo zadatak da seriju prenese na film, želeo je da zadrži originalnu temu, što je dovelo do sukoba sa kompozitorom Džonom Vilijamsom, koji je želeo da napiše novu. Vilijams je otišao, a Danny Elfman prihvatio da koristi Šifrinovu muziku.

Hans Cimer je komponovao muziku za drugi film, a Majkl Đakino za naredna dva. Đakino je rekao da je oklevao da preuzme zadatak jer mu je Šifrinova tema bila jedna od omiljenih svih vremena.

„Pozvao sam Lala i pitao da li možemo na ručak,“ ispričao je. „Bio sam nervozan - osećao sam se kao da tražim od oca da oženim njegovu ćerku. A on mi je rekao: ‘Samo se zabavi.’ I to sam i učinio.“

Tema Mission: Impossible osvojila je Gremije za najbolju instrumentalnu temu i najbolju originalnu muziku iz filma ili TV emisije. Godine 2017. uvrštena je u Gremi Kuću slavnih.

Adem Klejton i Lari Malen Džunior iz grupe U2 obradili su temu za prvi film 1996, a njihova verzija je nominovana za Gremi i dostigla 16. mesto na Bilbord listi.

U reklami za Lipton iz 2010. prikazan je mladi Šifrin kako komponuje temu za Mission: Impossible dok ispija Lipton čaj i dobija inspiraciju. Muzičari „padaju s neba“ kako se dodaju slojevi muzike.

Rani život ispunjen muzikom

Rođen kao Boris Klaudio Šifrin u jevrejskoj porodici u Buenos Ajresu, gde je njegov otac bio koncertmajstor filharmonijskog orkestra, Šifrin je imao klasično muzičko obrazovanje, a uz to je studirao i pravo.

Nakon školovanja na Konzervatorijumu u Parizu, gde je učio harmoniju i kompoziciju kod čuvenog Olivijea Mesijana, vratio se u Argentinu i osnovao koncertni bend. Dizi Gilespi ga je čuo kako svira i pozvao ga da mu bude pijanista, aranžer i kompozitor. Šifrin se 1958. preselio u SAD i svirao u Gilespijevom kvintetu od 1960. do 1962. godine, komponujući poznatu Gillespiana.

Sarađivao je i sa Elom Ficdžerald, Stenom Getsom, Didi Bridžvoter, Džordžom Bensonom, kao i klasičarima poput Zubina Mehte, Mstislava Rostropoviča i Danijela Barenbojma.

Lako je prelazio iz žanra u žanr - osvojio je Gremi za Jazz Suite on the Mass Texts 1965. godine, a iste godine dobio je i nominaciju za muziku u seriji The Man from U.N.C.L.E. Dobio je počasnog Oskara 2018, a godinu dana ranije i priznanje Latinske akademije za snimanje.

Pisao je muziku za filmove Tango, Rush Hour (i nastavke), Bringing Down the House, The Bridge of San Luis Rey, After the Sunset i horor Abominable.

Za film Dirty Harry, Šifrin je odlučio da tema ne pripadne glavnom junaku Hariju Kalahanu (koga glumi Klint Istvud), već zlikovcu Skorpiu.

„Obično biste očekivali da kompozitor piše muziku za heroja. Ali u ovom slučaju, ne - pisao sam je za Skorpija, zlog lika“, rekao je.

Upravo mu je Klint Istvud uručio počasnog Oskara.

„Dobiti počasnog Oskara je ostvarenje sna“, rekao je tada. „Misija je ispunjena.“

I van sveta filma i televizije

Šifrin je dirigovao brojnim orkestrima, uključujući Londonski simfonijski orkestar, Bečki simfonijski, Izraelsku filharmoniju, Meksičku filharmoniju, Hjustonski simfonijski orkestar, Kamerni orkestar Los Anđelesa i Atlantski simfonijski orkestar. Bio je muzički direktor Simfonijskog orkestra Glendejl u Kaliforniji od 1989. do 1995.

Pisao je i adaptirao muziku za Christmas in Vienna 1992. godine, koncert sa Dajanom Ros, Kareasom i Domingom.

Kombinovao je tango, folklor i klasičnu muziku u albumu Letters from Argentina, koji je 2006. bio nominovan za Latinski Gremi u kategoriji najboljeg tango albuma.

Napisao je uvertiru za Panameričke igre 1987. i dirigovao završnim nastupom 1995. u Argentini.

Jedno od njegovih najneobičnijih dela bila je horska simfonija Pesme Asteka, pisana 1988. na starom jeziku Nahuatl. Premijerno je izvedena kod piramida u Teotihuakanu, uz učešće Plasida Dominga, u kampanji za obnovu astečkog hrama.

„To je veoma melodičan jezik, sa zvucima koji sami nameću zanimljive melodije,“ rekao je tada. „Ali istinski odgovor je - ima nešto magično u tome... kao i u umetnosti muzike generalno.“

Iza njega su ostali sinovi Rajan i Vilijam, ćerka Fransis i supruga Dona.

(Telegraf.rs/AP)