Nosov: Bilo bi sumorno živeti u društvu u kom svi isto mislimo

Reditelj Andrej Nosov istakao je da mu je drago što je baš za Hartefaktovu predstavu "Njih više nema" dobio nagradu "Ljubomir Muci Draškić" od Ateljea 212.

"Ovo je predstava na kojoj sam najduže radio i do koje mi je baš stalo. Važna je. Važna je podrška pozorišne javnosti predstavi zato što govorimo o temi koja nije tema o kojoj rado pričamo", rekao je Nosov Tanjugu.

Preporučujemo

Priznavši da je "laskava situacija" kad ljudi iz pozorišne javnosti prepoznaju dobru predstavu, uprkos razlikama koje imaju po nekim pitanjima, Nosov je istakao da je nagrada za njega, predstavu i Hartefakt "baš važan trenutak".

Hartefakt kuća je smeštena u jednom beogradskom stanu, a Nosov je istakao da se to pozorište bavi intimnim temama.

Nosov je dodao da veruje da je "politika intimna stvar, i da je mišljenje o svetu oko sebe, o sebi takođe intimna stvar, i to je prirodan prostor za ovako pozorište".

"Taj stan je jako dobar za greške, jer nije velika scena. Tu možete da pogrešite, pa ćete ponovo. I to nam se jako sviđa", istakao je Nosov.

Prema njegovim rečima, u prostoru Hartefakt kuće je važna "politika slušanja", odnosno "ne morate da vičete", i pedesetak prisutnih u publici su "sve vreme vidljivi jedni drugima".

Iako je nagradom "Muci Draškić" dobio priznanje kolega za svoj rad, Nosov je istakao da to ne znači da zaboravlja da postoji veliki broj problema u branši o kojima treba govoriti.

Prema njegovim rečima, postoje stvaraoci koji nemaju prostor da naprave predstavu koja može da bude kandidat za ovu nagradu.

"Ne smemo zaboraviti da uvek u našim zalaganjima postoje ljudi koji se možda s nama ne slažu, ne dele naše vrednosti, ali nema razloga da dehumanizujemo svog protivnika. To me najviše zabrinjava", ocenio je reditelj.

Nosov je istakao da "kakva god bila politička realnost, kakav god bio rezultat na kraju, moramo da nastavimo da živimo zajedno".

Naglasivši da je "pozorište prostor slobode, gde preispitujete svoju stvarnost", Nosov je dodao da se nada da Hartefakt kuća doprinosi tome, jer bi bilo "stvarno sumorno živeti u društvu u kom svi isto mislimo".

Nakon dobijanja nagrade, Nosov je istraživao intervjue reditelja i upravnika Ateljea 212 Draškića (1937-2004) iz kojih je "shvatio da postoji mera kako ćete kritikovati".

"Kritikuje komercijalizaciju u pozorištu, ali zapravo i sebe kritikuje. Kaže: 'Želim da mirno spavam. Ne moram baš svuda da režiram, mogu da režiram tamo gde mi pripada'", podsetio je Nosov.

Prema njegovim rečima, često u potrebi za uspehom ne vidimo svoju meru i mesto u društvu, u profesiji i ličnom životu.

Nosov je istakao da smatra da je zadatak njegove generacije da se "nikako i ni na koji način ne ponovi rat".

"Ako nismo sposobni da se s tim suočimo i da se ponovo ne dogodi, postavlja se pitanje da li ima smisla naše pozorište, i sve ovo što radimo, jer to je minimum", ocenio je reditelj.

Nosov je ocenio i da "nema ničeg težeg od toga biti na početku, na početku karijere u pozorištu ili u bilo čemu drugom, ući u profesionalni svet".

"Želim da kažem svima da će to proći, da je mnogo važno da ne odustaju od želja i uverenja. Koliko god se činilo teško, da nema prostora, para, prilike, moramo da svi da tražimo načine da stvorimo prostor za te ljude", istakao je Nosov.

Govoreći o predstavi "Njih više nema" autorke Doruntine Baše, Nosov je ocenio da je izuzetno važno kada se govori o zločinima iz prošlosti da "govorimo o ljudima".

"Imamo obavezu da ljudi pamte ljude, da shvatimo da se iza brojeva nekog zločina, u ovom konkretnom slučaju Srebrenice, iza svega kriju ljudske sudbine, generacije koje nikada nisu došle", naglasio je Nosov.

"Zaboravljamo da nije trebalo da ti ljudi nestanu, da postoji odgovornost za nestanak. Zato je meni predstava posebno važna, da ih ne zaboravimo i da kažemo šta se dogodilo sa njima", naveo je reditelj.

U predstavi "Njih više nema" govori se o majci Sadiki iz Srebrenice koja je izgubila decu i čuva sećanje na njih, a Nosov je ocenio da to "ima veze sa Majkom Zemljom, svakom od naših majki, sa odnosom prema domu, kući i zajednici".

"Ovo je priča o jednoj ženi, što je jako važno, koja se seća i prokušava da preživi surovost stvarnosti posle rata zahvaljujući svom sećanju, a koja je ostala bez svoje porodice", istakao je Nosov.

Prema njegovim rečima, "pozorište može da vrati nadu, jer mnoge priče, bile tragične, katarzične ili duhovite, otvaraju prostor da volimo život".

"To je mnogo važno. Politika je za mene način da se otvori veći prostor za ljubav prema životu. Ne mislim samo na političko delovanje, nego i na male intimne politike koje svako od nas ima", naglasio je reditelj.

Primetivši da je "mnogo važno da nadu ne ispuštamo, jer može da pomogne svima kad padnemo", Nosov je priznao da mu je lično u tim trenucima jedino pomogla nada da nešto neće večno trajati i da će dobiti drugačiji epilog.

Nosov je najavio da će Hartefakt kuća u decembru ići u Njujork gde će izvesti svoju predstavu "Njih više nema" u saradnji da fondacijom Maj (My) Balkan, koja predstavlja presek balkanskog pozorišta.

Prema njegovim rečima, naš jezik čuva i tako što se u inostarnstvu predstava igra na našem jeziku, i prevodi.

"Publika gleda predstavu i snažno joj aplaudira. To znači da naš jezik postaje nešto što se čuje u drugim zemljama i kulturama, a nije prepreka za naše razumevanje", istakao je Nosov.

To je jako važna poruka koju treba da razumeju donosioci odluka da je potrebno otvaranje naše kulture i stvaranje uslova za razmenu, odnosno da ne treba slati ono što mi mislimo da treba, nego što žele da pozovu, dodao je Nosov.

Prema njegovim rečima, na zapadu postoji fundamentalna razlika u posvećenosti kulturi, gde se smatra da je "kultura sastavni deo jednog društva na poseban način" i u nju se ulaže zato što se bavi vrednostima koje su važne za to društvo.

Nosov je ocenio da je na početku karijere za mlade stvaraoce važno da ne moraju da se dopadnu donosiocima odluka, koji sa svoje strane ne treba da podrže samo ono što im se sviđa.

"Ulaganje u ljude u kulture je ključ ključeva. Možemo da sredimo zgrade, da obnovimo sedišta i bioskopske sale, ali bez podrške umetnicima nećemo moći da očekujemo da za pet, deset godina ima ko da puni te sale", ocenio je reditelj.

Nosov je dodao da je veliki problem da razumemo da ljudi koji kritički posmatraju pojave u našem društvu njegov deo i sa svojim mišljenjem imaju prava da dobiju podršku i prostor.

"Ne sme da bude tvoje i moje, mora da bude naše. A biče naše onog trenutka kad prihvatimo da je sasvim okej da se ne slažemo", ocenio je Nosov.

(Telegraf.rs/Tanjug)