"On je čovek...": Miloš Biković o ulozi Tita u "Senkama nad Balkanom 3", da li ga Broz podseća na Trampa

Uveliko se snima treća sezona serije "Senke nad Balkanom", a u ulozi Josipa Broza Tita gledaćemo Miloša Bikovića. Razgovarali smo sa poznatim glumcem, a on nam otkriva svoj pristup ovoj kompleksnoj istorijskoj ličnosti, izazove sa kojima se susreo i šta je novo naučio o čoveku koji je decenijama bio na čelu Jugoslavije.

Zanima nas, kakav je vaš Josip Broz Tito? Kako ćete ga predstaviti?

Preporučujemo

Jednom rečju ne bih mogao da kažem. Pa sa dve. On je čovek koji koristi perfidne metode. U ovoj seriji, to su metode čelične ruke u belim rukavicama. To su metode, to su manipulacije i to su metode u kojima on ostaje na bezbednoj distanci gde ne mogu da ga, da ništa što se dešava ne mogu da povežu sa njim, a on vuče konce.

To znači da ćete ga malo više otkriti nego što smo do sada čitali i znali o njemu?

Pa ne mogu ja da ga otkrijem, jer ja nemam podatke, ali ćemo ga definitivno pokazati kao čoveka koji je prošao kroz borbu za vlast u jednom surovom sistemu, jer komunistička partija Jugoslavije u svom nastajanju je imala vrlo slične procese kao i komunistička partija u Sovjetskom Savezu i u drugim zemljama. To su bile čistke, to su bile, kako se to zove, na ruskom se to zovu danosi, a to su ovde dojave, je l'. Tako da to su bili smeštanja, previranja. Mnogi od njih koji su bili u vrhu, posle toga nisu bili među živima i tako.

Šta je poseban izazov u tome kada treba da uđete u kožu neke velike istorijske ličnosti?

To što svi znaju tu ličnost i onda imaš dve opasnosti. Jedna je da budeš spomenik, ako nećeš da se izlažeš, i onda to bude dosadno, jer kao radiš sve ono što je već 1000 puta viđeno i ne izlaziš iz tih okvira. Druga je veliki rizik da kažu: "A, pa nije to Tito". E mi se onda ovde ovo kažemo, pa ovo sigurno neće biti Tito kakvog ste navikli da vidite, ovo će sigurno biti drugačiji Tito i mislim da je to zanimljivo. I ja kao glumac više volim da rizikujem pa makar i to bilo pogrešno, nego da budem dosadan i u okvirima već viđenog.

Da li ste pristupili ovom liku kao da je napisan ili vas je zapravo više interesovalo da proniknete u to ko je on bio kao čovek?

Pa interesovalo me je da proniknem u to ko je on bio čovek, da bismo mogli da nađemo te kopče. On je meni u tom jednom intervjuu koji sam gledao, koji je davao na engleskom – inače, engleski mu je gori nego ruski, mnogo – on je u tom jednom intervjuu onako meni delovao kao jedan čovek koji je imao veliku želju da bude zvezda. Ućutkivao je prevodioca u tom intervjuu, a onda sam nije umeo da odgovori na engleskom. I onako, jedna velika želja da se pokaže kao neko ko vlada jezicima i ko je poliglota i ko je onako mondijalac je l', a sa druge strane mogućnosti koje nisu baš to dozvoljavale, barem ne na engleskom.

Je l' Vas podseća na jednog američkog predsednika možda?

Ako mislite na Donalda Trampa, ne. Ne, Donald Tramp nema tu potrebu da priča na francuskom kad je u francuskoj misiji ili tako nešto. Tu ne vidim vezu.

Ko Vam je do sad bio omiljeni Tito u domaćoj kinematografiji?

Nebojša Dugalić u onom projektu, sad sam zaboravio kako se zove. To je o Jovanki Broz. Da, da. Nešto, Nebojša Dugalić jako liči na njega i fantastičan je glumac i onda je to možda po mom mišljenju najbolje poklapanje.

Dok ste se pripremali za ovu ulogu, šta ste novo saznali o Titu što niste znali?

Saznao sam da dokumenta o njemu koja su možda mogla da budu u Moskvi iz '37. godine kad je on bio tamo i da ne postoje. Da su spaljena. Ko zna kad. Tako da to što je tamo bilo verovatno sigurno nikad nećemo saznati. Saznao sam da je živeo u tom hotelu na ulici Tverskaja, nedaleko od toga gde ja sad živim, tako da bili bismo komšije. Saznao sam neke, pa tako neka sitna zapažanja kao ovo što sam rekao recimo kada on daje intervjue, kako želi da govori i tako dalje. Saznao sam da je njegova ideja i želja da on stvarno napravi Jugoslaviju po nekim principima federativnih republika, ona je to je bila iskrena želja. Nije to bilo nikakvog umišljaja da ošteti jedan narod, zato što mrzi neki narod, nego da je to bila želja da se stvarno napravi jedna pozicija ravnopravna u kojoj bi ta Jugoslavija mogla da uspe. Ta njegova ideja, ta njegova zamisao je bila u tom smislu, iskrena i želja je bila da ta Jugoslavija traje. E sad, što ta ideja nije bila dalekosežna zato što nisi mogao ti da izbrišeš nacionalna htenja i previranja i tendencije tako nekim radikalnim političkim potezima, to je druga stvar.

(Telegraf.rs)