Paja Patak i neobična švedska božićna tradicija

Svake godine 24. decembra u 15 časova, polovina Švedske sedi ispred televizora radi porodičnog gledanja božićnog jednosatnog specijala Walt Disney Presents iz 1958. godine, „From All of Us to All of You“. Ili kako je poznat u Švedskoj, „Kalle Anka och hans vänner önskar God Jul“: „Paja Patak i njegovi prijatelji žele vam Srećan Božić“.

Skraćeno „Kalle Anka“ (što je inače švedsko ime za Paju Patka), emituje se bez reklama uvek u isto vreme na glavnom švedskom javnom TV kanalu, TV1, na Badnji dan, od 1959. godine. Program se sastoji od desetak Diznijevih crtaća nastalih od 1930ih do 1960-ih godina (kao i isečaka iz dugometražnih filmova poput „Pepeljuge“, „Snežane i sedam patuljaka“ i „Knjige o džungli“), i većina nema veze s Božićem.

Preporučujemo

„Kalle Anka“ je obično jedan od tri najpopularnija televizijska događaja godine, sa udelom od 40 do 50 posto TV gledališta. Kad je 2008. emisija imala najnižu zabeleženu gledanost u više od 15 godina, i dalje ju je pratilo 36 posto gledalaca, tj. oko 3.213.000 ljudi.

Dijalozi iz ovih crtanih filmova ušli su u švedski kolokvijal, a svaki put kada je švedska RTV pokušala da otkaže ili izmeni emisiju, reakcija javnosti je bila brza i žestoka i od svega bi se odustalo.

Foto: Tanjug/AP/Chen Si

Glavna „zvezda“ programa je drugi crtać po redu emitovanja, „Klovn u džungli“ ili „Paja Patak u džungli“, u kojem Paju Patka muči araukanska ptica tokom nesrećne ornitološke ekspedicije: ona Paju prska soda-vodom, razbija mu glavu maljem, diže ga u vazduh eksplodirajućom cigarom, preti da će se istovremeno obesiti i upucati, i na kraju dovodi Paju do ludila.

Švedske porodice ovu emisiju shvataju vrlo ozbiljno i tokom njenog emitovanja niko ne trepće i ne govori, sem da ponovi omiljene replike zajedno s likovima. Likovi i skečevi su postali deo Božića isto koliko kao i sama božićna jelka.

Kulturni značaj te emisije ne može se preceniti: Šveđani ne snimaju „Kalle Anka“ za kasnije gledanje, ne jedu dok se emituje, ne pripremaju badnju večeru, i očekuje se da svi zajedno i u tišini pogledaju taj program koji generacije Šveđana gledaju već 66 godina.

Većina porodica planira ceo svoj Božić oko „Kalle Anka“. U tri popodne, ne možete ništa drugo da radite, jer je Švedska zatvorena, i čak i da hoćete da radite nešto drugo, nemate s kim.

Printskrin: YouTube/Mickey Mouse

Kako je do ovoga došlo? Ključno je to što je emisija prvi put emitovana 1959, kada su Šveđani tek počinjali da poseduju televizore i kada je televizija bila novotarija: stručnjaci veruju da bi 1970. već bilo nemoguće uspostaviti tako snažnu tradiciju.

Već tada je bilo nemoguće ovaj program ukloniti iz rasporeda, jer je već tada čak i najmanja promena u programu kritikovana: na primer, 1982. godine, švedska radiotelevizija je zamenila Oskarom nagrađenog „Bika Ferdinanda“ iz 1938. godine jednim drugim crtaćem, „Ružnim pačetom“, pa je nastao haos.

Priču o biku koji bi radije mirisao cveće nego se borio u španskoj areni, levičari su tokom Španskog građanskog rata i Drugog svetskog rata isticali kao parabolu pacifizma, što je bila poruka koja je rezonovala sa nacijom definisanom vekovnom politikom neutralnosti. Već naredne godine Ferdinand se vratio i od tada program je uglavnom neizmenjen.

Za mnoge Šveđane, utešno je saznanje da svake godine postoji jedan sat, jednog dana, kada sedite sa celom svojom porodicom i jednostavno ste zajedno. „Ljudi uvek žele da menjaju sve, i da sve čine novim“, kaže švedski glumac koji daje glas Cvrčku Cvrči, „a onda, kao u bajci iz detinjstva, imamo nešto poznato.“ „Kalle Anka“, kaže on, „nudi sigurnost u zbunjujućem svetu.“

(Telegraf.rs)