Svetozar Cvetković: Nagrada “Aleksandar Lifka” je ključno priznanje za nekoga ko se bavi ovim poslom

Trećeg dana 32. Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 21. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su: Svetozar Cvetković, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca, Sergej Loznica, reditelj filma “Dva tužioca” i dobitnik Lifke u kategoriji inostranih stvaralaca, Čejen Černić Čanak, rediteljka filma “Zečji nasip”, ekipa filma “Sunce nikad više” – reditelj David Jovanović, montažerka Branislava Stefanović, i kostimografkinja Jana Zaharijević, Aleksandra Gavrik – autorka izložbe i kratkog filma “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik”, i Čila Nemet, menadžerka projekta 2B – Budi svestan problema, budi deo rešenja.

Svetozar Cvetković je, govoreći o svim velikanima domaće i evropske kinematografije koji su pre njega osvajali nagradu “Aleksandar Lifka”, na konferenciji za medije rekao: “Veliko poštovanje koje osećam prema svim tim ljudima se pretvorilo u veliku odgovornost. Tokom svih ovih godina otkada festival dodeljuje nagradu, ona mi je uvek delovala kao ključno priznanje za nekoga ko se bavi ovim poslom, kao neka vrednost koja teško može da se dosegne.”

Preporučujemo

Cvetković je na konferenciji za medije govorio i o svom odnosu prema velikanima filmske režije sa ovih prostora, sa kojima je imao priliku da radi: “Moj odnos prema Dušanu Makavejevu, Žiki Pavloviću, Miši Radivojeviću, Đorđu Kadijeviću, da ne govorim o praškoj školi – gde sam radio sa Goranom Markovićem i Goranom Paskaljevićem, to je odnos velikog poštovanja i nečega što jedino mogu da poredim sa nekim božanstvom u ovom našem poslu.”

Nakon što je prethodnog dana govorio o nagradi “Aleksandar Lifka”, Sergej Loznica je ovom prilikom govorio o svom poslednjem filmu “Dva tužioca”, koji je prethodne večeri prikazan u Glavnom takmičarskom programu festivala. Loznica se osvrnuo na današnji doživljaj onoga što je opisano u filmu, smeštenom u 1937. godinu za vreme Staljinovih čistki. “Nakon osamdeset godina nismo izvukli nikakav zaključak, nismo reagovali na pravi način. To je za mene veoma neobično. Prethodno sam pravio film o bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, u kome smo videli iste stvari kao sada – u Ukrajini, Siriji, Izraelu. Armije različitih država koriste ista sredstva za uništenje ljudskog života. Sve se to već desilo i moramo da nađemo druga rešenja, ali to se ne dešava.”

Čejen Černić Čanak, rediteljka filma “Zečji nasip”, osvrnula se na naziv filma: “To su vreće peska koje služe kao prva linija odbrane od poplave, a grade se uz obale reke i oko kuća. Voda i pokušaj odbrane od vode zapravo su snažna metafora u našem filmu - jer kako voda uvek nađe put, tako ga nađu i osećaji”. Govoreći o temi filma, odnosno otkrivanju uzajamne ljubavi između dva mladića, ona je istakla: “Tema o coming outu je u svetskim kinematografijama poslednjih godina dosta obrađivana. Ali kada sam krenula u proces audicije i videla koja je reakcija mladih ljudi, bilo mi je jasno da je ovaj film neophodan”.

David Jovanović, reditelj filma “Sunce nikad više” koji je prethodnog dana prikazan u zajedničkoj selekciji filmova projekta FAFA u bioskopu Abazija, o ovom ostvarenju je rekao: “Inicijalna ideja bila je da to bude ispitni film na drugoj godini inspirisan pesmom Balada o Holisu Braunu Dejvida Linča, koja govori o jednom surovom svetu u kome ljudi preživljavaju i bore se sa nekim neobjašnjenim mračnim silama. Tokom studiranja sam snimao dokumentarni kratki film u Bosni, gde je moja baka živela tada, u rudničkom selu. Tada sam shvatio da su sve te mračne sile koje u pesmi napadaju porodicu, u stvari u rudničkom selu. Onda smo celu priču smestili u to selo”.

Aleksandra Gavrik govorila je o izložbi “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik” i istoimenom kratkom filmu posvećenom ovom filmskom i televizijskom scenografu, koji su predstavljeni na Otvorenom univerzitetu Subotica i Bioskopu Eurocinema u okviru pratećeg programa festivala. ”Film o Vlastimiru Gavriku bila je moja nadčovečanska želja da snimim njegov rad i delo da bi ostao za mlade generacije, da saznaju ko je bio čovek koji je stvarao jugoslovenski film, koji je jedini dobitnik američkog Oskara, i koji je osnivač Akademije filmske umetnosti i nauke”, naglasila je Aleksandra Gavrik.

Čila Nemet predstavila je projekat 2B– Budi svestan problema, budi deo rešenja koji realizuje Otvoreni univerzitet Subotica sa dva partnera iz Mađarske, sa ciljem podizanja svesti šire javnosti o uzrocima i posledicama klimatskih promena.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 22. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film “Nestašne devojke” Urške Đukić, a u 23h “Miran život” Aleksandrosa Avranasa. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Medeni mesec “ Žane Ozirne i “Restitucija, ili, San i java stare garde“ Želimira Žilnika.

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Gorki List, kao višedecenijski partner Festivala evropskog filma Palić, već 29 godina s ponosom stoji i uz filmsku umetnost koja nadahnjuje i povezuje. Verujući u snagu autentičnog izraza i značaj dijaloga sa publikom, Gorki List će i ove godine tradicionalno dodeliti Nagradu publike za najbolji film. Osluškujući glas gledalaca, Gorki List prepoznaje njihov značaj kao saveznika umetnosti, koja živi kroz one koji je istinski cene i razumeju.

(Telegraf.rs)