Stelan Skarsgard dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

Kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj industriji i izuzetnu glumačku karijeru, Stelanu Skarsgardu biće dodeljeno Počasno Srce Sarajeva 31. Sarajevo film festivala.

„Sarajevo film festival ostaje postojan i predan svom cilju da istakne teme od velike važnosti, prožete snažnom strašću prema životu. Volim da odlazim tamo“, izjavio je Skarsgard.

Preporučujemo

Skarsgård, dugogodišnji prijatelj Sarajevo film festivala, kao i kustos i jedan od pokrovitelja Fondacije Katrin Cartlidge, čije su se stipendije dodeljivale na Sarajevo film festivalu, na 15. izdanju festivala (2009) stipendiju je dodelio Juaniti Vilson.

Sa više od 150 TV i filmskih projekata u svojoj biografiji, Skarsgard je jedan od najslavnijih švedskih glumaca na međunarodnom planu. Karijeru je izgradio udahnuvši život i dubinu likovima na sceni, filmu i televiziji.

„Velika je čast dodeliti Počasno Srce Sarajeva Stelanu Skarsgardu, glumcu izuzetne dubine, snage i integriteta. Stellan je dugogodišnji prijatelj Sarajeva i izuzetno nam je drago što ga ponovo ugostimo. Njegova karijera obiluje nezaboravnim ulogama u filmovima koji provociraju, pogađaju i ostaju sa publikom. Ovo priznanje iskrena je zahvalnost za njegov izvanredan doprinos filmskoj umetnosti i trajnu podršku koju pruža našem festivalu“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo film festivala.

Skarsgard je počeo da glumi sa petnaest godina u švedskoj TV seriji „Bombi Bit i ja“. Nakon tog uspešnog početka, nastavio je da radi sa prestižnim Kraljevskim dramskim pozorištem u Stokholmu, a istovremeno se pojavljivao u nizu švedskih filmova.

Njegov međunarodni proboj dogodio se 1982. godine u filmu „Jednostavno umobolni ubica“ (The Simple-Minded Murderer) reditelja Hansa Alfredsona, za koji je Skarsgard osvojio Srebrnog medveda za najboljeg glumca na Berlinalu. Nastavio je da radi sa drugim cenjenim skandinavskim rediteljima, kao što su Bo Viderberg i Šel Grede.

Njegova prva značajna holivudska uloga bila je 1990. godine, kada je tumačio kapetana ruske podmornice u filmu „Lov na crveni oktobar“. To je označilo početak plodnog međunarodnog perioda, uključujući i film „Nula Kelvina“ (Zero Kelvin, 1995), njegov prvi od mnogih filmova sa norveškim rediteljem Hansom Peterom Molandom, i „Lomeći talase“ (Breaking the Waves, 1996), koji je pokrenuo njegovu dugogodišnju saradnju sa danskim autorom Larsom fon Trijerom. Taj film osvojio je Veliku nagradu žirija u Kanu i doneo Skarsgardu široko priznanje. Kasnije se pojavio i u Trijerovim filmovima „Dogvil“, „Melanholija“ i „Nimfomanka“.

Skarsgard je od tada radio sa nizom uticajnih filmskih stvaralaca, uključujući Gasa Van Santa („Dobri Vil Hanting“), Stivena Spilberga („Amistad“), Džona Frankenhajmera („Ronin“), Pola Šrejdera („Egzorcist: Vladavina“), Dejvida Finčera („Muškarci koji mrze žene“) i Miloša Formana („Gojini duhovi“).

Ušao je i u svet blokbastera kao Bustrup Bil Tarner u prva dva filma iz serijala „Pirati sa Kariba“ i očarao globalnu publiku u filmu „Mama Mia!“ i njegovom nastavku. Pridružio se Marvelovom filmskom univerzumu kao fizičar Erik Selvig u filmu „Tor“ i ponovio tu ulogu u još četiri MCU filma.

Na televiziji, Skarsgard je 2015. godine glumio u dirljivoj BBC-ijevoj seriji „River“ Abi Morgan. Zatim je dobio nominacije za Emi i Zlatni globus za svoj nezaboravni nastup u HBO-ovom „Černobilju“. Tokom 2020-ih, nastavlja da balansira prestižni i popularni rad, sa glasom u „Simpsonovima“, jednom od glavnih uloga u filmovima Denisa Vilneva „Dina“ i hvaljenim izvedbama u seriji „Andor“ (Ratovi zvezda) i filmu „Sentimentalna vrednost“, dobitniku Velike nagrade žirija na filmskom festivalu u Kanu 2025. godine.

Sarajevo film festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva:

Meg Rajan (2024), Aleksander Pejn (2024), Džon Torturo (2024), Filip Bober (2024), Kristofer Papušek (2024), Mark Kazins (2023), Lin Remzi (2023), Čarli Kaufman (2023), Džesi Ajzenberg (2022), Ruben Ostlund (2022), Sergej Loznica (2022), Pol Džozef Šrejder (2022), Vim Venders (2021), Mišel Franko (2020), Mads Mikelsen (2020), Tim Rot (2019), Izabel Iper (2019), Alehandro Gonsales Injaritu (2019), Pavle Pavlikovski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Džejlan (2018), Oliver Stoun (2017), Džon Kliz (2017), Volfgang Amadeus Brilhart (2016), Stiven Frirs (2016), Robert de Niro (nagrada za životno delo, 2016), Benisio del Toro (2015), Atom Egojan (2015), Anjes B. (2015), Danis Tanović (2014), Gael Garsija Bernal (2014), Bela Tar (2013), Roberto Ola (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeski (2011), Džafar Panahi (2011), Anđelina Džoli (2011), Ditmar Koslik (2010), Manfred Šmit (2009), Ket Vilijers (2008), Stiv Bušemi (2007), Majk Li (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marko Miler (2005).

(Telegraf.rs)