Uloga oca koji se pita "šta nije u redu s ljudima?" : Džoš Brolin o filmu "Trenutak nestajanja"

Foto: David Jon Photography

U filmu Weapons / Trenutak nestajanja, Džoš Brolin igra Arčera – oca jednog od 17 učenika osnovne škole koji su misteriozno nestali tokom noći. Kada shvati da istraga ne daje rezultate, odlučuje da sam krene u potragu.

Preporučujemo

Kako je došao do uloge u filmu Weapons

DŽOŠ BROLIN: Mislim da se moj odnos prema poslu dosta promenio posle 40 godina karijere. Počeo sam drugačije da gledam na projekte. Ovaj film mi je stigao u trenutku kad još nisam bio gledao Barbarian, ali sam pročitao scenario za Weapons i odmah mi se dopao način na koji je napisan – vrlo zanimljiv, drugačiji. Vraćao sam mu se više puta. U početku sam ga čitao s pogrešnog stanovišta i odbijao, ali svaki put kad bih mu se vratio, delovao mi je sve intrigantnije.

Onda sam se sreo sa Zakom (Kreggerom) i odmah mi je delovao kao otvorena knjiga. Bio je potpuno iskren: “Ovo sam ja. Ovo mi se desilo. Iz toga je nastao ovaj scenario.” To mi je bilo fascinantno. Na prvom sastanku samo je nagovestio da je svaki lik u filmu deo njega i procesa kroz koji je prolazio zbog smrti bliskog prijatelja. Kasnije je to i produbio. Bio sam jako dirnut time. Tada je film postao ličan i za mene.

Profesionalno gledano, struktura scenarija je bila izuzetna – podsetila me na rane filmove Injaritua i Giljerma Arijage. Obožavam taj tip narativa. Pomislio sam: “Sviđa mi se što se vidi da je inspirisan velikanima, ali gradi svoj stil.” Posle sam pogledao i Barbarian – i dopao mi se.

Zak je jako osetljiv reditelj. A upravo ta osetljivost ga čini potpuno prisutnim i odlučnim da sve ostane lično. Volim kad se tako radi, kad postoji pritisak koji dolazi iz stvarne emocije, a ne samo želje za zaradom. Mislim, svi mi želimo da film uspe, ali ovde je reč o nečemu dubljem.

Ko je Arčer?

DŽOŠ BROLIN: Arčer je po meni personifikacija “običnog čoveka” danas – nekog ko živi u latentnom nezadovoljstvu, u stanju trajne frustracije, ko ne traži rešenja već se zadržava na problemima. Bilo da je u pravu ili nije, uvek reaguje na najgori mogući način. I to je u redu. I takvi ljudi postoje i predstavljaju deo današnjeg sveta. Arčer je ono jutro kada se probudite i pitate: “Šta nije u redu s ljudima?” A onda, kako dan prolazi, shvatite da ipak ima nade.

Kod Arčera se povremeno pojavljuju trenuci iskrenosti i poniznosti. U jednoj sceni, kada misli da vidi svog sina, slomi se i kaže: “Biću bolji otac. Biću bolji čovek.” Ti trenuci nade govore da ispod svih slojeva – koji su možda kulturni, društveni, lični – postoji neko ko je jednostavno otac koji želi da vrati svoje dete i da bude bolji.

Foto: Warner. Bros

O hororu kao žanru

DŽOŠ BROLIN: Gledao sam The Blob kad sam imao četiri godine. U jednoj sceni, blob izlazi iz WC šolje – i posle toga nisam mogao da sednem na WC godinu dana. Moja mama je bila veliki fan horora, stalno je gledala i čitala te stvari. Sećam se i I Spit On Your Grave i sličnih filmova. Iako su me plašili, voleo sam ih. Gledao sam Petak 13. u bioskopu, i te večeri nisam mogao da zatvorim oči koliko su mi kapci drhtali. Bio sam, reklo bi se, pasivni horor fan kao dete – ali istinski sam ga voleo.

(Telegraf.rs)